Veselin Jevrosimović: Roboti poljoprivrednici

Foto: Pixabay

Kako prehraniti narastajuću populaciju jedan je od najvećih problema sa kojima se danas suočava ljudski rod. Pri tome je ništa manje važno da sačuvamo kolektivno zdravlje, ali i zdravlje planete. U suprotnom, generacijama koje dolaze nećemo ostaviti prostor u kome će moći da rastu i ostvaruju svoje snove.

Problem je u tome što obradivih površina nema dovoljno, pa se za podizanje količine prinosa koriste herbicidi i pesticidi koji uništavaju korov i štetočine, ili se upotrebljavaju genetski modifikovane kulture koje su otpornije i brže sazrevaju.

Ova hemijska sredstva, na žalost, negativno utiču na zemljište, pa je svake naredne sezone potrebno uvoditi veće količine hemikalija. Deo toga završi u našim telima, što, prema nekim istraživanjima, izaziva dugoročne štetne posledice po zdravlje ljudi.

Organska proizvodnja je moguća, ali zahteva nerazumno mnogo rada uz niske prinose, što značajno podiže cenu hrane. Što ne mogu ljudi, možda mogu roboti i napredni softveri.

Naime, nedavno je konstruisana robotizovana mašina opremljena veštačkom inteligencijom, namenjena za nadzor i održavanje organskih farmi. Cilj je da ovakve mašine danonoćno "krstare" poljima, nadgledaju svaku pojedinačnu biljku i uništavaju korov i štetne insekte. Za ovu namenu konstruisan je specijalni laser velike snage i preciznosti.

Foto: Marko Jovanović

Naredni korak je oprema za analizu zemljišta koja bi vršila procenu potrebe za navodnjavanjem, mineralima i drugim sastojcima koji pospešuju rast biljaka.

Prikupljene podatke iz svih krajeva sveta mogli bi da obrađuju programi koji će vršiti procenu idealnih useva, vremena za žetvu i setvu, periodiku rotacije komplementarnih kultura i slično. Na taj način bismo mogli da postignemo maksimalni rod bez nezdravih supstanci u hrani koju jedemo, a ekološka katastrofa bila bi izbegnuta.

Opisane ideje samo su jedan od načina na koje je moguće proizvesti zdravu hranu u dovoljnim količinama, bez ugrožavanja okoline i budućnosti Zemlje. Pisao sam ranije o takozvanim vertikalnim farmama, hidroponici i drugim alternativnim metodama za uzgoj organskog jestivog bilja.

Verujem da će naučnici i inovatori u bliskoj budućnosti, primenom informacionih tehnologija, pronaći još mnogo novih načina da sačuvaju jedino mesto koje milijarde ljudi širom sveta nazivaju domom.

(Telegraf.rs/Veselin Jevrosimović)