Prvi pametni sat iz 1984. imao je tastaturu veću od naših pametnih telefona i samo 2 kilobajta RAM-a

Printscreen: YouTube/Watch-it

Savremena tehnologija svaki dan nas "zasipa" brojnim novim gedžetima različite namene, među kojima visoko mesto zauzimaju pametni satovi. Međutim, iako bi se tako moglo pomisliti, spoj nosivih uređaja i kompjutera nije novijeg datuma.

Razvoj personalnih računara i njihovo omasovljenje, tokom osamdesetih godina prošlog veka, naveo je proizvođače na stvaranja uređaja koji bi u isto vreme bio sposoban da obavlja makar deo operacija stonog računara, a da istovremeno bude dovoljno kompaktan da bi se nosio na ruci ili u džepu.

Preporučujemo

Tako je 1984. godine, poznata japanska komapnija Seiko na tržište izbacila digitalni ručni sat UC-2000, koji je, sam za sebe, bio mali prenosni programabilni kalkulator. Ali kada bi se povezao na baznu stanicu UC-2200, postajao je "ozbiljna" računarska mašina, sa mogućnošću da svoje proračune odštampa na rolni papira.

Baza je bila opremljna sa 4KB RAM i 26KB ROM memorije, na kojoj je bio instaliran softver: Microsoft Basic, japansko-engleski prevodilac, pa čak i nekoliko igrica.

Iako ograničenih funkcija, sat je mogao da bude programiran tako da funkcioniše kao portabl PC računar, dok je bazna stanica mogla da se poveže sa kompjuterom radi razmene podataka sa satom. Sam sat je pokretao četvorobitni procesor, sa radnim taktom na 32kHz. Imao je 2KB RAM-a i 7,5KB ROM memorije, i bio opremljen LCD ekranom rezolucije 50X28 piksela.

Funkcijama sata upravljalo se preko četiri velika tastera, ali se tastatura, odvojena od bazne stanice, mogla koristiti i dok je sat na ruci (kao na slici). Tako je ovaj Seiko postao jedan do prvih malih prenosivih uređaja (engl. wearables), koji su mogli da obavljaju određene programske operacije.

"Preživeli" primerci Seiko UC-2000 sata i UC-2200 bazne stanice, u zavsnosti od stanja u kome se nalaze i kompletnosti, na internetu se danas prodaju po cenama od 200-300 pa sve do između 3.000 i 4.000 dolara.

(Telegraf.rs)