Srbija na 48. mestu u svetu po digitalnom blagostanju: Evo koliko sati treba da radimo za paket interneta

Pixabay.com

Srbija se našla na 48. mestu po digitalnom blagostanju, od ukupno 117 rangiranih zemalja u četvrtom godišnjem izdanju Indeksa digitalnog kvaliteta života (DKL).

Studiju je sprovela kompanija za sajber bezbednost Surfshark koja zemlje ocenjuje na osnovu pet stubova digitalnog blagostanja: kvalitet interneta, e-uprava, e-infrastruktura, pristupačnost interneta i e-bezbednost.

Srbija je ove godine ušla među 50 najboljih na svetu, zauzimajući 48. mesto u konačnom indeksu i 31. mesto u Evropi. Ali je i pala za dve pozicije od prošlogodišnjeg izdanja.

Foto: Freepik

Kako se Srbija pokazala po sektorima?

Od pet osnovnih stubova digitalnog života, Srbija je najlošije ocenjena za e-infrastrukturu (63. mesto), a najbolja za e-bezbednost (38. mesto u svetu).

Usluge pristupačnosti interneta u Srbiji su na 41. mestu, dok su e-uprava i kvalitet interneta na 45. odnosno 50. mestu.

Od svih stubova indeksa, najslabija tačka u Srbiji je e-infrastruktura, koja treba da se poboljša za 40 odsto da bi bila u skladu sa rezultatom najbolje rangirane zemlje, Danske.

Kvalitet interneta u Srbiji je relativno osrednji, a u svetskim razmerama mobilni internet je bolji od fiksnog.

Srbija po kvalitetu interneta, s obzirom na brzinu, stabilnost i rast interneta, zauzima 50. mesto u svetu i približno je na nivou svetskog proseka. Samo što se tiče brzine interneta, mobilni internet u Srbiji se nalazi više od fiksnog širokopojasnog interneta na globalnoj rang listi, sa brzinom od 53,1 Mbps/s (46. mesto na globalnom nivou). U međuvremenu, fiksni širokopojasni internet je na 49. mestu (87,1 Mbps/s).

Od prošle godine, brzina mobilnog interneta u Srbiji je poboljšana za 8,9% (4,4 Mbps), a brzina fiksnog širokopojasnog pristupa je porasla za 11,9% (9,2 Mbps).

Poređenja radi, stanovnici Singapura uživali su u mobilnim brzinama do 104 Mbps/s i fiksnim do čak 261 Mbps/s, ujedno je najbrži internet na svetu ove godine.

Comparing Uganda with other countries in the East Africa region, Kenya has the cheapest internet and is ranked at 92 on Surfshark’s Digital Quality of Life Index 2022. Tanzania is ranked at 107. https://t.co/9xSGrHsWBd— Athieno Stella (@athieno_m) October 5, 2022

Paket interneta u Izraelu staje 19 minuta rada mesečno

U poređenju sa Izraelom, koji ima najpovoljniji mobilni internet na planeti (5s na 1GB), Srbi rade 29 puta više.

Njegova pristupačnost je poboljšana u odnosu na prethodnu godinu, čineći ljude da rade 41 sekundu manje da bi sebi priuštili istu uslugu mobilnog interneta.

Fiksni širokopojasni internet košta građane Srbije oko 1 sat i 58 minuta njihovog dragocenog radnog vremena svakog meseca.

Da bi to sebi priuštili, Srbi moraju da rade 6 puta više od građana Izraela, za koje najpovoljniji paket košta samo 19 minuta rada mesečno.

Od prošle godine u Srbiji je širokopojasni internet postao pristupačniji, pa ljudi rade 84 minuta manje da bi sebi priuštili uslugu fiksnog širokopojasnog interneta.

Na globalnom nivou, širokopojasni pristup je svake godine sve manje pristupačan.

Gledajući zemlje uključene u prošlogodišnji indeks, ljudi moraju da rade šest minuta više da bi priuštili širokopojasni internet u ovoj godini.

U nekim zemljama, kao što su Obala Slonovače i Uganda, ljudi rade u proseku dve nedelje da bi zaradili najjeftiniji paket fiksnog širokopojasnog interneta.

Isti trend je zabeležen i prošle godine. Sa trenutnom inflacijom, pritisak na domaćinstva sa niskim primanjima kojima je internet potreban je postao još veći.

Surfshark-ova studija je takođe otkrila da zemlje sa najlošijom internet vezom moraju da rade za to najduže.

"Dok zemlje sa snažnim digitalnim kvalitetom života imaju tendenciju da budu zemlje naprednih ekonomija, naša globalna studija je pokazala da novac ne kupuje uvek digitalnu sreću", objašnjava Gabrijel Krasauske, šef PR-a u Surfshark-u.

"Zbog toga četvrtu godinu zaredom nastavljamo sa analizom digitalnog kvaliteta života kako bismo videli kako različite nacije idu u korak sa obezbeđivanjem osnovnih digitalnih potrepština za svoje građane. Ono što je najvažnije, naše istraživanje nastoji da pokaže punu sliku o globalnom digitalnom jazu od kojeg pate milioni ljudi."

Foto: Pixabay

7 od 10 zemalja u Evropi

Sve u svemu, 7 od 10 zemalja sa najboljim rezultatom su u Evropi, što je bio slučaj u poslednje tri godine prikazuje izveštaj Surfshark-a.

Izrael je ove godine zauzeo prvo mesto, potiskujući Dansku na drugo mesto posle dvogodišnjeg vođstva. Nemačka je na trećem mestu, a Francuska i Švedska zaokružuju prvih pet od 117 ocenjenih zemalja.

Kongo DR, Jemen, Etiopija, Mozambik, Kamerun su poslednjih pet zemalja.

Regionalno gledano, SAD se izdvaja u Americi kao zemlja sa najvišim digitalnim kvalitetom života, dok Izrael zauzima vodeću poziciju u Aziji.

Među afričkim zemljama, ljudi u Južnoj Africi uživaju najviši kvalitet digitalnog života.

U Okeaniji, Novi Zeland ove godine zauzima vodeću poziciju nadmašujući Australiju u različitim digitalnim oblastima.

(Telegraf.rs)