Piratska programska oprema: Ahilova peta savremenih preduzeća

Foto: Microsoft/Promo

Bezbedan pristup poslovnim resursima, aplikacijama i podacima postao je veliki izazov savremenih organizacija, a  jedan od najčešćih izvora bezbednosnih rizika danas predstavlja korišćenje nelegalnog softvera, do kog često dolazi i bez znanja preduzeća.

Iako većina organizacija zna da korišćenje piratske programske opreme ima ozbiljne tehničke, pravne i finansijske posledice, istraživanja IDC-a[1] pokazuju da čak 17% zaposlenih u Evropi instalira programsku opremu koja je falsifikovana, ukradena ili bez odgovarajuće licence, i to na sopstvenu inicijativu i bez nadzora preduzeća. Danas, kada veliki broj zaposlenih radi od kuće i sa ličnih uređaja, opasnost je daleko veća.

Posledice korišćenja nelegalnih programa mogu biti:

• Gubitak podataka (45%)
• Vreme i novac za otklanjanje problema (38%) 
• Kvar informacionog sistema (31%)
• Gubitak intelektualne svojine (24%) 

Zbog toga što manje pažnje posvećuju bezbednosnim ažuriranjima, danas su najugroženija mala i srednja preduzeća.

Što je manja organizacija, veći je rizik ekonomske štete uzrokovane korišćenjem piratske programske opreme. 

Neopreznost korisnika ima (pre)visoku cenu 

Prodaja programske opreme kupljene iz sumnjivih izvora blisko je povezana sa delovanjem kriminalnih udruženja, koja mogu virusima i trojancima ozbiljno zakomplikovati korišćenje ličnih računara – ali i ugroziti IT bezbednost čitave organizacije.

66% evropskih potrošača imalo je probleme sa programskom opremom koja je kupljena od sumnjivog izvora.

Pomenuta istraživanja IDC-a utvrdila su da svaka treća piratska kopija programske opreme za lične računare prouzrokuje infekciju štetnim programima, kao što su neželjeni programi za oglašavanje, programi za krađu lozinki i korisničkih detalja, programi koji beleže korišćenje tastature ili čak kriminalcima omogućavaju preuzimanje kontrole nad računarom.

Rešavanje problema uzrokovanih virusima zahteva vreme, a često i novac: u IDC-u izračunali su da evropski potrošači potroše u proseku 10 sati za otklanjanje ovih problema u svakom pojedinačnom slučaju.

5 saveta za bezbednu kupovinu Microsoft orginalnog softvera.

1. Izaberite ovlašćenog Microsoft partnera.
2. Pogledajte stranicu „Kontakt“ ili „O nama“. Ukoliko na njima ne pronađete podatke za kontakt, to često znači da falsifikatori programske opreme kriju svoju lokaciju i ne žele da otkriju identitet svog preduzeća. 
3. Izbegavajte internet stranice za licitacije, odnosno aukcije.
4. Koristite bezbedan način plaćanja. Nemojte plaćati gotovinom ili trenutnim prenosom novca.
5. Sačuvajte stranice sa porudžbinom, poruke elektronske pošte, potvrde i račune, koji se odnose na kupovinu programske opreme. Sačuvani dokumenti će vam možda biti potrebni za vraćanje programske opreme, ukoliko budete posumnjali da je falsifikovana.

Da li imate odgovarajuće licence?

Microsoft želi da pomogne klijentima koji su nenamerno kupili falsifikovanu Microsoft programsku opremu. Ukoliko niste sigurni da li su vaše Microsoft aplikacije i programska oprema originalni, proverite na internet stranici How to Tell.

Pročitajte, proverite i kupujte bez straha.

[1] Causes and Costs of Security Threats from Pirated Software in Europe 2017, IDC

(Telegraf.rs/PR)