Kako je bivša Juga dobila svoj prvi računar: Priča o Srbinu koji je pokrenuo digitalnu revoluciju

Printscreen: YouTube/Mint Podcast

Digitalne tehnologije i računari u potpunosti su zavladali svim sferama naših života, ali retki znaju kako je sve kod nas počelo. A krenulo je sa Galaksijom, prvim jugoslovenskim računarom, koga je pre skoro četiri decenije konstruisao Voja Antonić, čuveni srpski inovator.

Čitajući literaturu o mikroprocesorima na letovanju 1983. godine, Antonić je razvio ideju prvog domaćeg kućnog računara. Sasvim slučajno, vođen praktičnim razlozima, Voja je pokrenuo digitalnu revoluciju.

Preporučujemo

- Ja sam mislio samo neki skroman, najprostiji i najjeftiniji računar da napravim, i da objavim. Mislio sam, možda će se naći neko ko će hteti isto to da napravi, ispostavilo se da je htelo preko 8.000 hiljada ljudi - kaže Voja Antonić za RTS.

Foto: Wikimedia/Geologicharka

Početkom osamdesetih, jugoslovenske vlasti su kontrolisale priliv stranih kućnih računara. Zabranjen bio je uvoz kompjutera skupljih od 50 nemačkih maraka, ali je narod nalazio nove ilegalne načine da uveze opremu, što je uzrokovalo raspad domaće industrije kućnih računara. Opstala je jedino Galaksija!

- Ljudi su pokušavali švercom, moglo se kupiti, ali je koštalo jako puno, a Galaksija je upravo bila, tj. njena glavna stvar je bila to što je pristupačna za tadašnjeg građanina Jugoslavije - kaže Žarko Živanov, programer iz Novog Sada.

Možda i najvažniji doprinos Voje Antonića je taj što je uputstvo za samogradnju ovog računara ponudio ljudima potpuno besplatno, uz programe i video igre.

Računar Galaksija - specifikacije:

• Procesor: Z80A na 3,072 MHz
• ROM: 4-8 KB
• RAM: 2-6 KB (najviše 54 KB)
• Ugrađeni jezik: BASIC
• Ekran: 16 redova po 32 znaka, 48×64 tačaka, crno/beli
• Zvuk: nema
• Potrošnja električne energije: 5W

- Pisao sam operativni sistem za Galaksiju, sve osim aritmetike sam rešio sam, aritmetiku nisam umeo tada da rešim, nisam imao dovoljno znanja za to - dodao je Antonić. Funkcije tog računara, razlikuju se u odnosu na one koje poseduje moderan kompjuter, ali je njegov značaj daleko veći.

- Računari koji su u ono vreme korišćeni bili su prvenstveno za igranje igrica i učenje programiranja, ali za te dve stvari Galaksija je bila savršena. Ti ljudi koji su tada krenuli sa programiranjem su oni koji su godinama kasnije osnovali računarske firme - ispričao je Živanov.

Voja Antonić uskoro puni sedamdeset godina, ali strast za kompjuterima ne prestaje. Danas o njima piše, a svoju ulogu u istoriji računarstva komentariše skromno - kaže da je to slučajnost koja je posledica radoznalosti i potrebe.

(Telegraf.rs/RTS.rs)