Prepoznavanje lica nije za privatnike, samo policija i vlasti mogu da nadziru!

Foto: Shutterstock

Američki startap Clearview AI kreator je sistema za prepoznavanje lica za koga tvrdi da je u stanju da identifikuje ljude u realnom vremenu i da i upari sa milionima fotografija iz različitih baza podataka i sa društvenih mreža.

Ta kompanija postala je poznata po tome što je, ranije ove godine, iz nje procurela lista privatnih kompanije koji bi mogle biti zainteresovane za upotrebu takve tehnologije, nakon čega su se za njih zaintresovale i vlasti, dok su pojedinci počeli da podnose krivične prijave.

Preporučujemo

Kako prenosi Buzzfeed News, sada je Clearview AI saopštio da će "ukinuti naloge svih svojih korisnika koji nisu predstavnici saveznih, državnih ili lokalnih vlasti, policije, pravosudnih organa i bezbednosnih službi".

Kompanija je od saradnje sa svim klijentima, osim držve i njenih službi, odustala posle tužbe prema kojoj je prekršila zakon nelegalno koristeći biometrijske podatke tako što je koristila fotografije sa bojnih naloga na društvenim mrežama kako bi trenirala svoje algoritme. Time je najviše bila ugrožena privatnost građana američke države Ilinojs.

Budući da su poslovni odnosi Clearview AI-ja sa pojedinim kompanijama postali postali primer toga koliko daleko praćenje i nadgledanje, i zloupotreba istih, može da ode, startap sada tvrdi da njegov sistem nije "namenjen potrošačima" već isključivo bezbednosnim agencijama i profesionalcima, prenosi Engadget.

Clearview AI claims its facial recognition tech isn't for private companies https://t.co/YHmUFYyYTe pic.twitter.com/uF3GdSaj1D— Engadget (@engadget) May 8, 2020

Advokat Nejtan Frid Vesler, zastupnik oštećenih građana, smatra da nova odluka Clearview IA-a uopšte ne mora da utiče na njihov "bezobzirni opasni biznis model", kao i da to ne daje nikakve garancije da će privatnost građana Ilinojsa biti zaštićena i da više neće biti zloupotreba njihovih digitalnih identiteta.

Jedina pozitivna stvar u ovom slučaju je to što je on ukazao na veliku potrebu za snažnim zakonodavstvom koje će regulisati (zlo)upotrebu biometrijskih podataka na svim nivoima, smatra Vesler.

(Telegraf.rs)