Svetski, a naši: 10 srpskih naučnika čiji pronalasci su promenili svet

Nikola Tesla / Foto: Profimedia/Roger Viollet

Život savremenog čoveka ne može se zamisliti bez otkrića kao što su električna struja, mobilni telefon i automobil, a za neke od najznačajnijih naučnih dostignuća zaslužni su upravo naši naučnici.

Ovih 10 pronalazaka koji su zauvek promenili svet izumeli su naučnici srpskog porekla:

Preporučujemo

1. Naizmenična struja - Nikola Tesla

Jedan od svakako najpoznatijih svetskih pronalazača i naučnika u oblasti fizike, elektrotehnike i radiotehnike zaslužan je, između ostalog, i za otkriće naizmenične struje, prenose Novosti.

Njegov sistem naizmeničnih struja omogućio je znatno lakši i efikasniji prenos električne energije na daljinu.

Ovim otkrićem je započela industrijska revolucija, a takozvana Teslina struja zbog svoje visoke frekvencije od više ampera nije opasna za ljudsko telo, te na osnovu svog dubinskog delovanja u unutrašnjosti tela svoju primenu nalazi i u medicini (dijatermijska struja).

2. Pupinovi kalemovi - Mihajlo Idvorski Pupin

Ovaj naš naučnik je predstavio Pupinovu teoriju (1896) kojom je rešio problem povećanja dometa prostiranja telefonskih struja.

Otkriće je omogućilo otklanjanje štetnog dejstva kapacitivnosti vodova koje je predstavljalo glavnu smetnju prenosa signala na dužim rastojanjima, a manifestovalo se pojavom šuma. Problem je rešen postavljanjem induktivnih kalemova na strogo određenim rastojanjima duž vodova.

Foto: Wikimedia/Public domain

Razradio je novu matematičku teoriju prenosa oscilacija kroz žicu sa raspoređenim masama, a ti induktivni kalemovi u njegovu čast nazvani su Pupinovi kalemovi. Ovaj patent mu je doneo svetsku slavu i bogatstvo.

3. Matematička teorija termičkih fenomena - Milutin Milanković

Jedan od najcitiranijih naučnika na svetu završio je bečki tehnološki institut. On je takođe stekao doktorat iz tehničkih nauka 1904. godine, čime je postao prvi srpski doktor tehničkih nauka.

Godine 1920. je objavio monografiju "Matematička teorija termičkih fenomena uzrokovanih sunčevim zračenjima". Rezultati ovog rada su mu doneli značajnu reputaciju u naučnom svetu.

Foto: Tanjug/Sava Radovanovic

Ova solarna kriva nije potpuno prihvaćena sve do 1924, kada je meteorolog i klimatolog Vladimir Kepen predstavio krivu u svom radu "Climates of the geological past".

4. Hidroavion - Ognjeslav Kostović Stepanović

Srpski pronalazač i naučnik, kao i kapetan ruske vojske, po nacionalnosti Srbin, živeo je prvo u Mađarskoj, a kasnije se seli u Rusiju. Iako rođen u istoj deceniji kao i Nikola Tesla i Mihajlo Pupin i pronalazač mnogih izuma, ostao je na marginama.

Jedan od njegovih najpoznatijih izuma je leteći čamac, prvi hidroavion na svetu, koji je napravio 1911. godine . Treba napomenuti i da je 1879, tražeći novi materijal za igradnju dirižabla, izmislio arborit, po mnogima prvi veštački sintetički materijal, neku vrstu šperploče.

5. Galaksija, kućni računar - Voja Antonić

Rođen u Šapcu, filmski montažer, pronalazač i publicista. Takođe je urednik novina, a doprinosio je u brojnim radijskim emisijama.

Međutim, najpoznatiji je po tome što je prvi na teritoriji Jugoslavije konstruisao i napravio Galaksiju – kućni računar na principu samogradnje. U leto 1983, čitajući literaturu o mikroprocesorima, Antonić je zaključio da primitivan procesor CDP 1802 može softverski da generiše video-signal bez pomoćnog specijalnog kola.

Printscreen: YouTube/Mint Podcast

Kako su u to vreme računari još uvek bili retkost, pošto je tada propisima bio zabranjen uvoz robe u vrednosti preko 50 nemačkih maraka, Antonić je ponudio naučnom časopisu "Galaksija".

Kompletno uputstvo za samogradnju je odštampano decembra 1983, pa je preko 8.000 entuzijasta u Jugoslaviji došlo do svog prvog kućnog računara.

6. Bušilica za duboke bušotine - Ljubomir Klerić

Poreklom Nemac, bio je srpski naučnik i matematičar, zatim profesor mehanike na Velikoj školi, ministar prosvete i privrede Srbije, pronalazač i akademik Srpske kraljevske akademije od osnivanja 1887. godine.

Radio je u Rudarskom odeljenju Ministarstva finansija Kneževine Srbije, na istraživanju gvožđa u Africi i rudišta na Rudniku i Kosmaju, a posle srpsko-turskog rata 1878, kao član ekipe rudara ratnika, odlazi u oslobođene krajeve na geološka istraživanja terena.

Patentirao je više naprava sa primenom u rudarstvu (razmernik, naprava za lomljenje kamena…), od kojih je najznačajnija bušilica za duboke bušotine.

7. Jedinstven zakon sile - Ruđer Bošković

Osnivač Milanske opservatorije je, između ostalog, i tvorac jedinstvenog zakona sile, pretpostavljajući da postoji ne samo privlačenje (Njutnov zakon) nego i odbijanje u naizmeničnom menjanju na malim rastojanjima među telima.

Smatrao je da je elementarna čestica bez dimenzija izvor sile, a vreme i prostor je, nasuprot Njutnu, smatrao relativnim, pa se s pravom može nazvati pretečom Alberta Ajnštajna.

8. Hidrogenerator - Mihailo Petrović Alas

Srpski matematičar, profesor Beograd­skog univerziteta, akademik Srpske kraljevske akademije i alas. Između ostalog, njegov najznačajniji pronalazak je hidrogenerator za koji je dobio nagradu 1900. godine u Parizu na Svetskom sajmu naučnih dostignuća.

Foto: Wikimedia/Gmihail

9. Kočnica za vozove - Dobrivoje Božić

Međunarodnoj uniji železnica svoje rešenje kočnice železničkih vozila prijavio je preko železnice Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1925. godine.

Posle niza testiranja na pruzi Zagreb-Rijeka i nakon otpora njegovom rešenju od Nemaca i Francuza, 1928. godine priznat je njegov patent sistema kočenja kao čuvena kočnica "Božić". Prvi je predložio kočenje putničkih vozova u funkciji brzine (kočnice sa dva radna pritiska).

Konstruisao je najefikasniji kočnik (vodeći uređaj kočnice) kojim se sa lokomotive upravlja kočnicom voza. Božićeva rešenja kočnice železničkih vozila ostala su kao osnova za sve tipove do danas primenjenih vazdušnih kočnica u železničkom saobraćaju.

Foto: Unsplash

10. Mašinica za šišanje - Nikola Bizumić

Pronalazač popularne “nularice”, konstruktor mašine za šišanje, rodio se u siromašnoj porodici u Neradinu. Posle školovanja u rodnom mestu, odlazi u Irig da uči berberski zanat.

Još u Irigu je došao na ideju da konstruiše mašinu koja bi unapredila berbersku delatnost. Gotovo praznog novčanika napušta svoj zavičaj 1855, a samo deceniju kasnije - 1865. berbernice širom Evrope bile su preplavljene mašinama za šišanje, izumiteljskim otkrićem našeg zemljaka.

U Londonu gde se nastanio našao je finansijere za svoj izum, a odmah je niklo i nekoliko fabrika za proizvodnju. Uzeo je pseudonim Džon Smit da bi lakše uspeo u svetu biznisa, a kada je umro, njegova imovina je procenjena na 22 miliona funti.

(Telegraf.rs/Novosti.rs)