Habl svemirski teleskop otkriva misteriozne stvari u brzini širenja univerzuma: Potpuno novi zakoni fizike?

Foto: NASA, ESA, and H. Feng (Tsinghua University); Image processing: G. Kober (NASA Goddard/Catholic University of America)

Tokom proteklih 30 godina, čuvena svemirska opservatorija je pomogla naučnicima da otkriju i preciziraju brzinu širenja univerzuma - kao i da otkriju misteriozne stvari koje samo potpuno novi zakoni fizike mogu da reše.

Habl je posmatrao više od 40 galaksija koje uključuju pulsirajuće zvezde, kao i zvezde koje eksplodiraju zvane supernove da bi izmerio još veće kosmičke udaljenosti. Oba ova fenomena pomažu astronomima da označe astronomske udaljenosti, koji su ukazivali na stopu širenja.

U potrazi za razumevanjem koliko brzo se naš univerzum širi, astronomi su već 1998. godine došli do jednog neočekivanog otkrića: "tamne energije". Ovaj fenomen deluje kao misteriozna sila odbijanja koja ubrzava brzinu ekspanzije.

Ali postoji još jedan preokret: neobjašnjiva razlika između brzine širenja lokalnog univerzuma u ​​odnosu na stopu širenja dalekog univerzuma odmah nakon velikog praska.

Naučnici ne razumeju ovu razliku, ali priznaju da je jako čudno i da bi moglo da zahteva "novu fiziku".

"Za ovo je napravljen Habl svemirski teleskop, koristeći najbolje tehnike za koje znamo. Ovo je verovatno njegov magnum opus", rekao je nobelovac Adam Ris sa Naučnog instituta za svemirski teleskop i ugledni profesor na Univerzitetu Džon Hopkins u Baltimoru.

Misterije svemira

Merenje udaljenih objekata stvorilo je "merdevine kosmičke udaljenosti" koje mogu pomoći naučnicima da bolje procene starost univerzuma i razumeju njegove osnove.

Više timova astronoma koji koriste teleskop Habl došli su do vrednosti Hablove konstante koja je jednaka 73 plus ili minus 1 kilometar u sekundi po megaparseku. (Megaparsek je milion parseka, ili 3,26 miliona svetlosnih godina)

Iako se široko pripisuje Edvinu Hаlu, pojam širenja svemira sa izračunljivom stopom prvi je izveo iz jednačina opšte relativnosti 1922. godine Aleksander Fridman. Fridman je objavio skup jednačina, sada poznatih kao Fridmanove jednačine, pokazujući da se svemir može proširiti i predstavivši brzinu širenja ako je to slučaj.

Zatim je Žorž Lemetr, u članku iz 1927. godine, nezavisno zaključio da se svemir može širiti, uočio proporcionalnost između recesione brzine i udaljenosti do udaljenih tela, i predložio procenjenu vrednost konstante proporcionalnosti, koja je nakon Hablove korekcije postala poznata kao Hablova konstanta.

"Hablova konstanta je veoma poseban broj. Može se koristiti za provlačenje igle iz prošlosti u sadašnjost za testiranje od kraja do kraja našeg razumevanja univerzuma. Ovo je zahtevalo fenomenalnu količinu detaljnog rada", rekao je Lića Verde, kosmolog sa Katalonske institucije za istraživanje i napredne studije i Instituta za nauku o kosmosu Univerziteta u Barseloni.

Svemirski teleskop Džejms Veb, koji je lansiran u decembru, moći će da posmatra Hablove "svemirske markere" u oštrijoj rezoluciji i na većim udaljenostima, što bi moglo da doprinese razumevanju razlike između brzine širenja lokalnog univerzuma u ​​odnosu na stopu širenja dalekog univerzuma odmah nakon velikog praska.

(Telegraf.rs)