Gde je nestala srednja klasa? Bogataša sve više, posebno tokom pandemije

Foto: Shutterstock

Udeo u globalnom bogatstvu, koji drže milijarderi, porastao je na rekordni nivo tokom krize kovid-19, prema izveštaju grupe koju je osnovao francuski ekonomista Tomas Piketi.

Oko 2.750 milijardera kontroliše 3,5 odsto svetskog bogatstva, saopštila je Laboratorija za globalnu nejednakost sa sedištem u Parizu, početkom meseca. To je u odnosu na 1% iz 1995. godine, najbrži rast od izbijanja pandemije, saopštila je grupa.

Teme za vas

Najsiromašnija polovina stanovništva planete poseduje oko 2% svog bogatstva. Nalazi studije doprinose debati o pogoršanju nejednakosti tokom krize javnog zdravlja, koja šteti ekonomijama u razvoju - tamo gde nedostaju vakcine, kao i finansijska sredstava za ublažavanje udara korone.

I u bogatom svetu, finansijska tržišta i tržišta nekretnina su porasla značajno, nakon dubokog pada iz prošle godine, čime se samo dodatno produbio jaz, piše Blumberg.

Lukas Čansel, jedan od autora izveštaja, kaže da su milijarderi akumulirali 3,6 biliona evra bogatstva tokom krize, u kojoj Svetska banka procenjuje da je oko 100 miliona ljudi palo u ekstremno siromaštvo.

U većini delova sveta, 10% najbogatijih ljudi kontroliše otprilike 60% do 80% bogatstva. Ali, izveštaj ističe i neke jasne regionalne razlike.

Sve u svemu, siromašnije zemlje sustizale su bogatije, ali unutar tih zemalja u razvoju nejednakost je porasla. Dispariteti u istoj zemlji sada čine više od dve trećine globalne nejednakosti, u odnosu na otprilike polovinu iz 2000, prema izveštaju.

Latinska Amerika i Bliski istok su najneravnopravniji regioni na svetu, sa više od 75 odsto bogatstva u rukama prvih 10 odsto, navodi se u izveštaju. Rusija i subsaharska Afrika ne zaostaju mnogo. Druge ekonomije u usponu, poput Indije, i dalje pate od "srednje klase koja nedostaje", dodaje se.

(Telegraf Biznis)