Aca Mandić se potresnim rečima oprostio od Ane Bulatović: Poljubi mi gore Batu i Mandu

Ana Bulatović, Aleksandar Mandić, Printskrin: Instagram/marijanamicic, alka_manda12

Velike tragedije spojile su pre dve decenije Alekandra Mandića, sina Milenka Mandića Mande i Anu Bulatović, ćerku generalnog sekretara FSJ Branka Batu Bulatovića, koja je u sredu, 13. oktobra, preminula u Beogradu.

Preporučujemo

Život je spojio Anu i Aleksandra mnogo ranije. Arkan je bio blizak prijatelj Bate Bulatovića i Milenka Mandića, čiji je sin sa velikom tugom i nevericom primio vest o Aninoj smrti. Poslednji pozdrav koji je Mandić uputio nedavno preminuloj Bulatovićevoj slama srce.

- Draga drugarice, bez reči sam ostao. Poljubi mi gore Batu i Mandu - napisao je u čitulji Aleksandar Mandić, a u izjavi za medije, Aleksandar je ispričao da se odmalena družio sa Anom.

- Moj otac i Bata bili su veliki prijatelji. Družili su se, imali su i mnogo zajedničkih prijatelja, a redovno su se viđali kod komandanta na slavi. Mene i Anu je zadesila ista sudbina, u razmaku od četiri godine. Ceo život tugovala je za ocem - rekao je Aleksandar, potresen zbog Anine smrti.

- Bata jer pomagao mnogim sportistima i ljudima uopšte. Ana je imala njegov karakter, bila je plemenita devojka. Bila je razočarana posle ubistva oca, mnogi su je zaboravili i okrenuli leđa, ista nas je sudbina zadesila. Bila je duša od devojke, sve najlepše uvek ću govoriti o njoj. Bila je pravi drug i prava dama - rekao je za Kurir Aleksandar Mandić.

O svom životu, raskoši devedesetih i druženju sa porodicom Ražnatović, Aleksandar je opisao i u svojoj knjizi "Bilo jednom u Beogradu".

- Otac mi je govorio da je ulica zlo, da ne idem na ulicu i da mi neće ništa dobro doneti... Sve je bio u pravu. Ja sam sve kontra uradio, i tako je kako je, ali ja sam zadovoljan, ja nemam za čim da žalim, ni za parama, samo za ocem-  objasnio je Mandić, pa nastavio:

- On je govorio najbolje kad ti možeš da daješ, da ne tražiš ništa, ja sam prošao i to "dabogda imao pa nemao", tu kletvu. I najgore je kad ti moraš nekome da se obraćaš pored računa od 30,40 hiljada u buticima za stvari markirane i po 2,3 hiljade za izlaske u grad, čašćavanje konobara po 200, 300 nečega, da ja sad dođem nekom da tražim, ali to je život.

- Komandant mi je stalno govorio: 'Ti imaš oca najboljeg na svetu, on tebe koliko voli, to svi očevi ovog sveta ne vole decu" - opisao je u knjizi Aleksandar, koji dodaje da ga je otac vaspitavao da bude častan, pošten i plemenit čovek, da svakog počasti, da čoveka uvek pita šta može da učini za njega.

(Telegraf.rs)