Muzička apoteka: Starogradski biseri (VIDEO)

"Orosi se bokal od hladnog vina, tako je bilo u ono doba. Pije Đura i njegova družina, miriše kafana ko gostinska soba. Ustane pesnik, stihove čita i svakog gosta do srca gane, pa i prosjak što kaldrmom skita, stao i sluša pesmu iz kafane. Na srcu pesnik slavinu ima i reči svoje istoči ko vodu, ostajao uvek sam sa nesrećnima kad srećni ljudi kućama odu."

Ovako je srpski Jesenjin, Rade Vučković, dočarao skadarlijske slike. I ne samo skadarlijske.

Preporučujemo

U doba kad smo živeli sporije i u svakom smislu otmenije, imalo se vremena za slušanje lepe muzike, pa i one  gospodske narodne, odnosno starogradske. I kafana je u to doba imala status kulturne ustanove. U kafanu se išlo kao u pozorište.

Ljudi su bili elegantnije obučeni nego danas za pozorišne premijere. Pevači su tretirani kao umetnici od strane najčire publike. S druge strane, publika je sa izvesnim predznanjem ulazila u kafanu.

Zvonko Bogdan je davno u mojoj radio emisiji, na pitanje zašto starogradska pesma i romansa gubi trku sa komercijalom i polako izumire, odgovorio: "Za moje pesme potrebno je i malo kulture, ne samo muzičke".

Gradske pesme i romanse snimane su na stihove najvećih pesnika - od Zmaja i Đure, preko Desanke, Pandurovića i Lukovića, do Radeta Vučkovića, Pube Zemunca, Vlade Kanića i Zorana Dašića. U pesmi "Dođi kod Skadarlije" Rade Vučković je u jednoj pesmi spojio istoriju, romantiku i  emociju.

Mile Bogdanović i Cune Gojković su obeležili dane i noći u hotelu "Jugoslavija" svojim natpevavanjem. Nije to bilo samo matematičko takmičenje ko zna više pesama, nego je štos bio u tome da kreneš sledeću pesmu sa slovom kojim se završi prethodna pesma!

U prethodnim izdanjima imali ste prilike da čujete neke starogradske grupe i ansamble. U današnjem izboru Muzičke apoteke poslušajte soliste u duhu gradske pesme i romanse. Nekima je ovaj fah specijalitet, a nekima izlet.

Tozovac je obradio staru romansu Dragiše Nedovića "Siromah sam druze" i svakako je osvežio svojim šmekerajem.

Slobodan Betulić Betula, retko darovit pesnik i kompletan muzičar, poznat je kao šumadijski šoumen i kafanac. Autobiografskom pesmom "Teško meni bez mene" pokazao je da se i u današnje vreme jeftinih nota i još jeftinijih rima može komponovati pesma otmenog i urbanog prizvuka.

(Telegraf.rs)