Muzička apoteka: Kafana u narodnoj pesmi (VIDEO)

Kada bi se birala najviše korišćena reč u narodnoj pesmi, kafana bi zauzela jedno od vodećih mesta. Pominje se u mali milion pesama.

Ako tome dodamo i slične reči "mehana" i "krčma" (isto to, samo malo drukčije), jasno je da je " kafanski ciklus" pesama neiscrpan.

Preporučujemo

Baš kao i sve "tekućine" koje se piju i svi povodi okupljanja u kafani. Uostalom, doktor Jovan Jovanović Zmaj je, pre više od sto godina, zapisao:"Ko god samo piti mari, povoda će lako naći;Ta pije se na svečari - a pije se i na daći. Starci piju jer su stari, a mladići jer su mladi. Zimi s' pije da se grije, leti da se porashladi. Jedan pije jer je bogat, drugi pije jer je dužan. Jedan pije jer je ves'o, drugi jer je tužan. Neki piju da se biju, neki jer se branit hoce. Jedni piju rad družine, drugi piju zbog samoće. Bilo jutro, podne, veče - vino veli: sad je doba. Jedan pije jer ga znade, drugi pije da ga proba. U krčmu se lako stupa - za piće je uvek zgoda. Jedan pije kad sto kupi, drugi pije kad sto proda..."

Sve je počelo, barem kad su beogradske kafane u pitanju, tako što su Turci u jednoj kući na Dorćolu početkom 16. veka otvorili kafanu i - služili kafu.

Iz brojnih istorija Beograda saznajemo da je naša prestonica na prelazu između dva veka na svakih 50 stanovnika imalala po jednu kafanu.

Doduše, da su se Turci pitali, Srbi bi i danas dolazili u kafanu samo zbog kafe. Kafana je, na sreću, najznačajnija srpska institucija i univerzitet života.

Dao bih sve svoje škole i diplome za Tomine, Kvakine, Bucine i Betuline kafanske doktorate.

Ostalo je zapisano da su u kafanama donete mnoge sudbinske političke odluke. Kafane su bile i prve bioskopske dvorane i prostor za pozorišne predstave.

Kafane su bile i najbrže novinske agencije. Za kafanskim stolom su napisana i značajna književna dela. Nušic, Matos, Ujević...

Tesko da je ijedan autor narodne muzike napisao jednu jedinu pesmu u biblioteci i čitaonici. U kafani je stvoreno nebrojeno pesama. U kafani je otkriveno nebrojeno budućih pevačkih i sviračkih zvezda i legendi, bez Karleušinih i Bosančevih rijaliti opservacija.

Mnoge radio i tv emisije snimljene su ili išle uživo iz kafane. I uvek se znalo - narodnjaci pune kafanu.

Najveći orkestri su svirali u kafani i pratili najveće pevače. Radovan treći se hvali kako je "pev'o sa Vulom Jevtićem".

A onda je na scenu stupio internet i ubitačna pomisao - Imam sve na internetu!?

Ova misao je ubila sabornost, pa i onu kafansku, i ubila najlepše osećanje u čoveku - osećanje čeznje.

Neke su kafane preživele, otvorene su i neke nove. Problem je što su narodnjaci, i to oni pravi, gotovo proterani iz kafane kao što su proterani sa beogradskih i nacionalnih radio stanica. Ali, to je već neka druga tema.

(Telegraf.rs)