Dobrivoje peva Bucine pesme: Nisu za masovnu upotrebu, jesu za sve antologije ljubavne poezije

Dobrivoje Topalović nije pevač za naslovne strane i top-liste. Svojom neobaveznom pojavom, onako sav neprimetan, deluje antiestradno. Telom sićušan, dušom beskrajan.

Preporučujemo

Sa dvadesetak godina je počeo da snima ploče, i to sa najvećim autorima narodne muzike: Draganom Aleksićem, Predragom Vukovićem Vukasom, Docom Ivankovićem, Mijatom Božovićem, Ljubicom i Spasom Berak, Jozom Penavom, Obrenom Pjevovićem, Bucom Jovanovićem, Draganom Aleksandrićem, Mišom Mijatovićem, Predragom Negovanovićem, Mitom Mićićem... Nije slučajan ovako elitni spisak Dobrivoievih kompozitora. Em dobar čovek, em retko duhovit, em jednostavan za saradnju, daleko jednostavniji od kuma Miroslava. Mnogima i draži.

Specifičnom bojom glasa i nenapadnom interpretacijom uspeo je da pobedi i na prestižnoj Ilidži 1970. pesmom "Neverna moja ljubavi". Već sledeće, 1971. godine, na festivalu u Vrnjačkoj Banji snima antologijsku Vukasovu pesmu "Na mramornoj steni". Ubrzo postaje miljenik brojnih festivala i kompozitora. Nedostajao mu je još samo Buca Jovanović.

Kod Buce je prvi put zakucao 1969. godine, u istom danu kada i Šaban Šaulić! "To je dala sreća, al' nesreća" - primetio bi Njegoš. U Bucinoj "čekaonici" i Dobriboje je prvi put čuo mlađanog Šabana i njegov nestvaran triler. Upitao se: "Šta li ja ovde tražim?". Kad je stigao na Bucinu "audiciju" rekao je da peva Tomine pesme. Buca mu je odbrusio: "Ne zanimaju me te španske, već ove naše, narodne." Buci se svidela Dobrivojeva toplina i mekoća, taj nežni drhtaj u glasu koji zatreperi dušu.

Dobrivoje Topalović Printskrin: Youtube/Diskos Official

Ipak, prvu ploču snima sa Bucom tek 1975. godine, kada je Šaban otišao svojim putem. Bila je to pesma "Što te nema" na stihove pesnika Safeta Kafedžića, izvedena na Festivalu jugoslovenske narodne muzike u Parizu. Za taj festival Dobrivoje je pustio zafitiljene brkove, ali ni to nije pomoglo. Šaban je ubedljivo trijumfovao i bez Buce.

Iste 1975. snima pesmu "Po rastanku" na stihove Desanke Maksimović ("Reci da l' te je moja tuga bolela, nekad kad sam te mnogo volela. Reci da l' te je moja radost bolela, jednom kad nisam više tebe volela"). Na "b" strani te ploče je pesma "Piši mi sejo" na stihove Zorice Đuđić.

1976. na "Hit paradi" snima pesmu "Pšenica se povila u klasu" na stihove Radeta Vučkovića i "Kako mogu da te zaboravim" na stihove Branislava Cvetinovića Lakija.

Na "Hit paradi" 1979. snima poslednje dve pesme sa Bucom Jovanovićem: "Travo zelena" i "Ovde gde smo stanimo" na stihove Žike Milosavljevića.

Ovih sedam pesama nemaju milionski rejting, nisu za masovnu upotrebu, ali, jesu za najprobirljivije antologije ljubavne poezije. Dozvolite:

"Pšenica se povila u klasu, žito zrelo nema ko da kosi.

Šta li radiš ti starice moja, ko ti vodu sa bunara nosi?

Majko moja, ja te sada molim, njene slike sa zida da skineš.

Jer je ona učinila tako, ja da lutam, a ti da se brineš.

Mobu zovi neka ti pomognu, to su naši običaji stari.

Svi nek dođu samo nju ne zovi, ona više za mene ne mari.

Majko moja piši mi o svemu, nemoj ništa da kriješ od mene.

Ja ti neću dolaziti skoro, dok mi ranu ne zaleči vreme". (Rade Vučković)

(Telegraf.rs/Goran Milošević)