Blagoje Košanin, kompozitor narodnjačkih šlagera: Miran čovek u nemirnom vremenu (PLEJLISTA)

Printskrin: Youtube/Jugoton Music

Teško je novokomponovanom pesmom postići i komercijalni i umetnički nivo. To je uspeo Blagoje Košanin, jedan od najpismenijih narodnjačkih kompozitora.

Preporučujemo

Odrastajući u Ibarskom Kolašinu, maštao je da postane profesor muzike. Posle završene Srednje muzičke škole u Prizrenu, upisuje Muzičku akdemiju u Sarajevu. Vredno je učio i još vrednije svirao u kafani i na igrankama, baš kao i mnogi muzički talenti. Družeći se sa najvećim narodnjacima tog doba u Sarajevu, stidljivo je počeo da komponuje. Prvi veliki uspeh postiže na Ilidži 1967. sa pesmama "Bez ljubavi sve je pusto" i "Zašto me ne voliš" u izvođenju Nedeljka Bilkića i Zaima Imamovića. Kada je krajem 60-ih lansirao pesme "Proklet da je život cijeli", "Odlazi, odlazi" i "Sve je samo varka", Juga je dobila autentičnog autora koji na temeljima ovdašnjeg folklora stvara nove pesme sa sevdalijskim, šumadijskim, orijentalnim, grčkim, španskim i, naravno, kafanskim prizvukom. Blagojevi narodnjaci zvuče tako šlagerski: "Bez tebe je gorko vino", "Baš mi se ne da", "Sad mi trebaš više nego ikad", "Plakala si sinoć", "Dugo te dugo očekujem", "Čuvaj me, čuvaj me", "Suze teku same", "Cvetovi beli cvetovi plavi", "Pijem druže, a ti mi pomažeš", Otišlo je drago biće"...

Blagoje je uveličao karijeru Milanu Babiću, Miroslavu Iliću, Zorici Brunclik, Rizu Hamidoviću, Mehu Puziću, Nedžadu Salkoviću, Muhamedu Mujkanoviću, Hamidu Ragipoviću Besku... Bukvalno je podigao Nadu Obrić i Duška Kuliša sa desetinama evergrina. Tomu Zdravkovića je prešaltao iz zabavnjačkih u narodnjačke vode, komponovao mu i prvi (Odlazi, odlazi) i poslednji narodnjački hit (Kafana je moja sudbina).

Printskrin: Youtube/Jugoton Music

Za 28 godina provedenih u Sarajevu bio je i pedagog u muzičkoj školi, muzički urednik i producent na Radio Sarajevu i u nekoliko diskografskih kuća. Oformio je i svoju porodicu, rečju, postao Sarajlija.

A onda se zaratilo...

Videh Blagoja posle najnovijih ratova 2008. na obeležavanju godišnjice Ilidže. Reče tada u mikrofon Muzičke apoteke najdirljiviju ispovest: "Proteraše me '91. iz mog Sarajeva, pa pobegoh u Prištinu. Proteraše me '99. iz moje Prištine, pa se vratih u rodni Zubin potok. Imao sam stan, auto, ugled, kancelariju, posao, porodicu, prijatelje, komšije... Izvukoh samo ikonu i kandilo, poneh svoje pesme i ključeve od kola, stana, kancelarije, ormara, ladice. Komšije su imale ključ od moga stana, a ja ključeve od njihovih stanova, pa kad neko ode da ima ko da obiđe. Sad, umesto brojanice, prebiram po ključevima koji nikad više neće otključavati."

Tako je govorio miran čovek u nemirnom vremenu. Otišao je na mesto odakle ga neće proterivati, na današnji dan, 24. novembra 2013.

(Muzička apoteka/Goran Milošević)