Strani autori u pesmama okorelih narodnjaka: Jesenjin, Masijas, Teodorakis, Simonov.. (PLEJLISTA)

"Sviraj, sviraj, harmoniko, mehu rujni, višnjo rana" (Sergej Jesenjin)

Preporučujemo

Poznato je da narodnjaci naročito vole Jesenjina. Pominju ga i oni koji ga nikad nisu čitali, niti znaju neki njegov stih. Izgleda da i Toza voli Jesenjina, pa je pesmu "Sviraj, sviraj harmoniko" počeo stihovima legendarnog Rusa, od reči do reči, od slova do slova, baš kao u prevodu Danila Kiša. Uostalom, Dučić je davno ustvrdio da je plagijat najiskreniji oblik priznanja tuđe vrednosti.

Kada klinci za nekog narodnjaka kažu da je "kulturiška", to je najviše što kazati mogu, to je poseban kompliment. Da bi izbegli uobičajen epitet "seljački", još od 60-ih godina kreće upliv stranih motiva i autora među narodnjake.

Toma je svoju prvu ploču iz 1963. snimio sa klasičnim zabavnjacima, sa prepevima u španskom ruhu. Za okorele ćiriličare Toma je bio i ostao "Španac". Počeo je pesmom Enrika Masijasa "Žena druga mog", a na vrhuncu slave snimio je stihove ruskog pesnika Konstantina Simonova "Čekaj me i ja ću sigurno doći" uz prelepu melodiju Milutina Popovića Zahara.

Silvana i Lepa, dve zvezde i žestoke rivalke, snimaju pesme Larija Nanosa, jednog od najpoželjnijih Grka među tadašnjim pevačicama. Silvana snima "Srce gori jer te voli", a Lepa "Izvini, ali mnogo mi je žao". Obe pesme su postale antologijske.

Jordan Nikolić je zaštitno lice srpskih pesama sa Kosmeta, a Nedeljko Bilkić je iskonski sevdalija. U jeku navale grčko-mediteranskih pesma, Jordan i Neđo snimaju nekoliko Teodorakisovih pesama sa prepevom Radoslava Graića.

Slavko Perović i Nikola Karović su svakako najveći "meksikanci" među narodnjacima, iako stilski potpuno različiti. Snimali su i solo, snimali i u duetu, obeležili jedno vreme marijačija i sombrero šešira onim čuvenim "aaa ja, ja, ja, jaaaaa".

(Telegraf.rs/Goran Milošević)