Mišula Petrović (1946-2013): Sedam godina od smrti "čačanskog bećara" (PLEJLISTA)

"Ruko moja duža od rukava, mnogo li si cura milovala, nema sobe, nema ni vajata, gde ja nisam zakuc'o na vrata. Šta će selo kad nestane mene, ko će onda milovati žene, šta će selo kad nestane mene, o kome će da pričaju žene. Svud je kiša, pod prozorom suvo, gde sam mlađan opanke izuv'o, soba mala, a zidovi 'ladni, kako ćemo prenoćiti jadni. Došao sam da ti ljubim lice, da te vidim moja komšinice, ne ljuti se slatko moje lane, isprati me kad zora osvane." (narodna)

Preporučujemo

Eto, to je stari šumadijski bećarac, pesma za razbibrigu, i uz tamburu, i uz harmoniku. Spevali je Valjevci, isluženi na Solunskom frontu, pre više od sto godina. Posle Prvog svetskog rata zapljusnula je valjevske kafane, naročito kod "Pere Lažova" u Divcima. Snimali je u duetu Rade Mitrović i Mića Jovanović, Dragan i Mile Ilić "Kamion", snimio je početkom ovog veka i Zvonko Bogdan sa tamburašima. Kad su radio stanice u pitanju, najviše je zaživela verzija Mišule Petrovića.

- To je jedna od prvih pesama koja mi je napunila džepove kao pevaču početniku, još u mom rodnom Parmencu. Lako se pamti, nikog ne vređa, a zgodna za dopunjavanje i improvizaciju. Kako sam sazrevao, tako sam je i dograđivao sa mojim "Bećarima". To je prva pesma koju sam naučio, a ispalo je da sam je snimio tek na mojoj zadnjoj ploči sa majstorom Draganom Aleksićem iz Mrčajevaca - pričao je pokojni Mišula u mojoj radio emisiji.

- Ova pesma ima samo jednu manu: mnogo je kratka, pa publici uvek fali još. Mojim "Bećarima" dosađivalo da vrtimo uvek isti tekst, pa smo na istu melodiju pevali desetine drugih pesama. Pevali smo i provokatvniju varijantu: "Pitaju me gde ću sa nogama, na ramena k'o i svaka žena".

Milojko Mišula Petrović je okoreli narodnjak i narodski čovek iz bogomdane moravske doline i čačanske kotline. Rano je propevao i zasvirao harmoniku. Vanredno vredan, inteligentan, preduzimljiv i druželjubljiv čovek, stekao je za života mali milion prijatelja. 

- Upijao sam zanat u putujućoj družini Obrena Pjevovića. Tada sam shvatio koliki je značaj organizacije i kolektivnog duha na koncertima, ali i na svadbama i vašarima. U tom ambijentu stvoren je i ansambl "Bećari". Uveseljavali smo podizanje krovova, babine, rođendane, slave, ispraćaje, svirali svadbe i vašare, organizovali koncerte u zemlji i inostranstvu. Prema nezvaničnoj evidenciji, "Bećari" su opslužili oko tri i po miliona ljudi, od kojih je barem dva miliona bilo u pijanom stanju - govorio je Mišula.

- Svi članovi ansambla bili su pevači i svirači: Stanimir Stojanović, poznat kao "Cane Mušo", šef ansambla, Janićije  Dramićanin "Janjo", Dragan Čakarević "Čakara", Živko Savić "Poštar". "Bećari" su negovali višeglasno pevanje. Posebno je atraktivno bilo kada svaki član zapeva po jednu strofu. Svaku svadbu smo pripremali kao diplomski ispit: sakupljali smo podatke o kumu, starojku, prijateljima, komšijama. I pre nego što krenu porudžbine, mi smo kroz dijaloge i prozivke "otvarali" goste.

Mišula Petrović/Printskrin: Youtube/Diskos Official

Pevao je i svirao hiljade pesama, a snimio tek sedam singlica sa 14 pesama. "Šta će selo kad nestane mene" zasenila je sve druge: "Mladost što propusti, starost će da plaća", "Na stolice dve si htela", "Oženjeni cure ljube", "Kažite joj da ne čeka", "Zagonetna ženo", "Tužna je ova reka", "U tebi živi budućnost moja", "Nigde nema prijatelja", "Probudi se, pogledaj me", "Odlaganja više nema", "Samoća je teška", "Ustaj, mila, ide ašiklija". Zadnjih godina našeg druženja i saradnje, zavrteo sam na radio talasima jednu potencijalno skupu, a nedovoljno iskorišćenu pesmu Mišulinog najplodijeg kompozitora Časlava Đokovića: "Prođe moja mladost i još ljubav jedna, u životu sve sam objasnio sebi, samo ne znam kako sebi da objasnim, što svi sreću stižu, a ja stalno kasnim. Neka idu godine, neka idu snovi, neka znaju ljudi, znajte ljudi moji, sve što jednom prođe nikad se ne vraća, mladost što propusti, starost će da plaća".

Mišula je jedan od prvih na ovim prostorima pokrenuo privatnu diskografsku kuću "Zvuci Galaksije", a zatim i TV "Galaksija 32" iz Čačka. Mišula je prvi vlasnik televizije koji je ekranizovao moju radio emisiju Muzička apoteka. Znao je u gluvo doba noći da me probudi zbog neke lepe pesme. Jedan je od prvih vlasnika medija koji je prenosio Sabor trubača u Guči. Žureći da montira najavu Sabora, nastradao je na današnji dan, 2. jula 2013. godine, u saobraćajnoj nesreći kod Mladenovca. 

P.S.

I danas, kad zažmurim, čujem Mišuline reči, pune milosti i čovekoljublja: "Svaki umetnik je pozvan od Boga da služi svome narodu".

(Goran Milošević)