Spasoje Dukić (1938-2012), jedan od pionira šumadijske pesme: Pesme kao jedini porod (PLEJLISTA)

"Oj, livado, oj, zelena, što si rano pokošena, oj, livado, oj, zelena, što si rano pokošena, pokošena usred leta, kad najlepše cveće cveta, pokošena, ej, žalosti, u najlepši jek mladosti. Pokošena do zaladka, naša ljubav beše kratka, pokošena do zaladka, naša ljubav beše kratka. Oj, ljubavi, što se vinu, kao magla uz planinu, oj, mladosti, što se vinu, kao magla uz planinu. Od ljubavi ko ne pati, taj ne znade bolovati, od ljubavi ko ne pati, taj ne znade bolovati. Oj, ljubavi, ko te kleo, ko te prvi započeo .Započela jedna dvojka, mladi momak i devojka. Oj, ljubavi, molim ti se, još jedanput vrati mi se. Vrati mi se kad te molim i od svega više volim." (Dragan Aleksić)

Preporučujemo

Veličina prve diskografske verzije "Oj, livado, oj, zelena" i jeste u tome što je original. Jer, da ne beše originala, ne bi bilo ni svih drugih verzija. Pesmu na Diskosovoj ploči iz 1967. potpisuje Dragan Aleksić kao kompozitor, tekstopisac i šef orkestra, a peva Spasoje Dukić, dikcijski arhaično, sa zanošenjem i pomeranjem akcenta. 

- Bile su to godine kada nije bilo producenata u studiju, niti školovanih muzičkih urednika u diskografskim kućama. Dve harmonike, gitara i bas, plus Spasoje Dukić, i na "tri, četiri" kreće snimanje. Tada je melodija bila svetinja, a akcenat kako izleti. Imao sam čast da sviram na Spasojevoj prvoj ploči iz '65. godine sa četiri pesme Radeta Bogićevića, a pratio sam Spasoja i na koncertima i narodnim veseljima. Gde bi mu bio kraj da je i na pločama pevao onako kako je pevao uživo, a i ovako je beskrajan. Posle Nestora Gabrića i Gvozdena Radičevića, Spasoje Dukić je treći šumadijski pevač po popularnosti - kaže gospodin Velja Popović, legendarni harmonikaš i svirač na Spaletovoj prvoj ploči.

Spasoje Dukić, za prijatelje Spale, rođen je 9. januara 1938. u selu Gornji Dubac kod Guče, u prestonici trube. Spasoje se nije latio trube, nego mikrofona. Rano je zapevao na mobama i komišanjima, vašarima i igrankama, pobedio na takmičenju "Mikrofon je vaš" u Kraljevu. Kad su počele da stižu prve pare od pevanja, Spasojev otac je primetio: "Drugi kukaju za pare, a moj sin peva za pare".

Početkom 60-ih postaje jedan od prvih članova "Raspevane Šumadije", najveće putujuće narodnjačke družine pod dirigentskom palicom Obrena Pjevovića.

Spasoje Dukić je jedan od prvih popularnih šumadijskih pevača u jugoslovenskoj diskografiji. Snimao je pesme Radeta Bogićevića, Dragana Aleksića, Obrena Pjevovića, Doce Ivankovića, Novice Negovanovića, Radoja Barajevca, Makse Popova... Jedan je od prvih šumadijskih pevača koji se pojavio na "Ilidži" 1968. i 1969. "Gora je podigla orle i javore, a majke brđanke sinove gorštake" - ponosno je zapevao Spasoje usred Sarajeva. 

Spasoje Dukić je prvi snimio i onarodio nekoliko pesama za sva vremena: "Prolazi nam mladost, sve leto za letom", "Slavuj peva u zoru", "Sreli smo se, bilo je to davno", "Sinoć sam čekao", "U selu bejaše ciganka stara", "Oj, livado, oj, zelena", "Bolje da se sreli nismo", "Šumadijo, naš đerdane", "Eh, da mi je rujnom zorom"... Muzički se nije opismenio, sve je hvatao na sluh. 

Printskrin: Youtube/ Diskos Official

- Spasoje Dukić je veoma zaslužan za moju karijeru. Kada sam počinjao, on je bio jedan od najpopularnijih šumadijskih pevača. Kada sam pobedio na takmičenju za Prvu harmoniku u Sokobanji, Spasoje me savetovao i šta ću da pevam i šta ću da obučem. Zahvaljujući Spasoju Dukiću, ja sam prvi put zasvirao na jednoj ploči. Bilo je to 1967, godinu dana posle moje pobede u Sokobanji, na singlici gde se našla čuvena "Momačka pesma". Na poleđini  te ploče našla se i moja sličica u crno-beloj tehnici. Spasoje je i jedan od prvih pevača koji je zapevao moje autorske pesme. Prvi je snimio moj veliki hit "Kamo naše puste sreće da se nikad sreli nismo", koji smo kasnije presnimili i ja i Lepa - priča maestro Novica Negovanović.

Spasoje je sjano pevao sevdah i pesme sa crnogorskim motivima. Proradio je zov predaka u Spasoju Dukiću, pa sredinom 70-ih snima dve Obrenove pesme sa crnogorskim motivima: "Šta bi bila Crna Gora bez Lovćena" i "Oj đevojko, čuj šta velim".

Snimio je Spasoje Dukić i pesmu "Imam Miru devojku", posvećenu dražesnoj Mirjani Bajraktarević, rođenoj sestri Silvane Armenulić. Posle Mirjanine tragične pogibije i Spasojeva karijera je krenula silaznom linijom. Prešao je u Beograd, zapevao u "Lionu" i "Diližansi", na bogatim svadbama na periferiji. Mučio je muku sa polipima i sinusima, povukao se, ostao neženja. Spaletov jedini porod su njegove pesme. 

Preminuo je na današnji dan, 16. septembra 2012. 

(Goran Milošević)