Mira Vasiljević o Desanki, Šabanu i Buci: U muzici nema kraja, ja sam uvek na početku (PLEJLISTA)

"Poznala sam te kad sneg se topi, i duva vetar blag,

Preporučujemo

blizina proleća dušu mi opi, pa žudno udisah zrak.

S nežnošću gledah stopa ti trag, trag po snegu belom,

i znadoh da ćeš mi biti drag, drag u životu celom.

Poznala sam te ko svaki dan, dan pijan, svež i lep,

činjaše mi se davno već znan, a ja te poznadoh tek.

Poznala sam te kad kopni led, dok budi se proleća dan,

kad dan je čas rumen, cas setan, bled, sretan i tužan u isti mah"-

(Mimi Đorđević - Desanka Maksimović)

Mira Vasiljević (1934 - 2019) je i fizički neodoljivo podsećala na Desanku Maksimović, naročito sa šeširom. Kada sam pokazivao svojim ispisnicima fotografije sa učesnicima mojih emisija, jedan od njih primeti: "Pazi, kod ovoga bila i Desanka!" Ovo je sećanje na Mirin poslednji nastup u radio izdanju Muzičke apoteke.

- Moje pravo ime je Miroslava, a tako me zvao samo moj rođeni brat Radoslav Lale Kostadinović, izuzetan pevač, Zaimovskog stila. Za sve druge sam Mira.

- Sećam se, moj stric došao iz zarobljeništva, doneo radio. Ja sam kao dete trčala iz njive u kuću, sa dušom u nosu, da čujem lepu pesmu. Maštala sam da budem radio pevač, da zapevam u istoj magičnoj kutiji zajedno sa Vuletom Jevtićem, Zaimom Imamovićem, Nadom Mamulom.

- Na radio me doveo Duško Kostić, moj profesor i razredni starešina u srednjoj školi. Sreo me u Knez Mihajlovoj i rekao: "Pođi sa mnom!" Predstavi me kod Đorđa Karaklajića i Carevca, a ja se oduzela od treme. Srećom, ugledam u orkestru Nenada Mićovića, harmonikaša u Carevom orkestru i mog druga iz muzičke škole. Odmah mi bude lakše, zapevam "Evo srcu mom radosti", "Nekad cvale bele ruže". Posle mesec dana dobila sam pismo kojim me obaveštavaju da sam primljena za solistu Radio Beograda. Bilo je to 1961.

Malo je poznato da je Mira Vasiljević jedan od prvih pevača Buce Jovanovića.

- Buca je sa svojim ansamblom pravio koncert u Sremskoj Mitrovici, gde sam ja radila kao nastavnica. Naravno, prisustvovala sam koncertu, jer Buca je već postao popularan kompozitor posle pesme "Poleti golube moj". Po završenom koncertu, priđe mi Buca i pita me da li sam raspoložena da snimam ploče. Naravno, ja oberučke prihvatim, dođem u Beograd u Bucinu kuću na Banovom Brdu, uvežbamo četiri pesme, snimimo, i ploča se pojavi 1966. sa vodećom pesmom "Devojačka kletva".

- Imala sam tu nesreću da je Buca meni davao probrane pesme, one druge je, izgleda, davao Gvozdenu, Kvaki, Šabanu. Snimila sam petnaestak Bucinih pesama, meni posebno dragih, iako nisu bile po ukusu publike. Sa Bucom nemam veliki hit, a, opet, Buca je stvorio moje ime u diskografiji. U njegovoj kući sam dočekana kao najrođenija, kao kod svojih roditelja.

- Kod Buce sam upoznala i jednog dečka koji je došao kod Buce na audiciju. Htela sam da padnem u nesvest kad sam čula kako dete peva. Upravo tih godina sam dobila poziv od Matice iseljenika da napravim turneju po Francuskoj sa ekipom naših najboljih pevača. Pitam Bucu da povedem i to dete na turneju, Buca mi odobri. To dete je bio Šaban Šaulić. Planirala sam da mlađani Šaban otvara koncerte, ali nije bilo šanse, publika neće da ga pusti. Pomeram ja Šabana, da bih ga ba kraju turneje ostavila za kraj, da zatvara koncerte.

- Mnogo godina kasnije, pitam Šabana da li se seća svoje prve inostrane turneje i da li zna ko ga je odveo. Šaban kaže: "Pa, valjda Buca". Ja mu rekoh: "Buca te pustio, a ja sam te odvela". Eto, Šaban je za mene ostao jedno veliko i neiskvareno dete. Obožavam mu i glas, i dikciju, i to prirodno ponašanje. Onakav kakav je bio na početku, takav je i sada, i zato i jeste najveći.

Zaređala je Mira sa pločama, usledili su i veliki hitovi: "Sini munjo", "Život piše uspomene", "Danas mi je dragom rođendan", "Prazan medaljon", "Godine su prolazile"...

- Snimala sam pesme po svom ukusu i predlogu mojih prvih kompozitora Buce Jovanovića i Ilije Spasojevića, ne razmišljajući da li će postati hitovi. Ja sam tada radila kao nastavnica muzičkog u Sremskoj Mitrovici, pa kad se završe časovi, ja dođem kod Buce, uvežbamo pesme, i za veče ih snimimo u studiju. Zato mi se nakostreši kosa na glavi kada od mlađih koleginica čujem kako nekoliko meseci snimaju nekakave projekte.

- "Munja" me je podigao medijski, vinuo među velikane. Naravno, bilo je i mnogo negativnih komentara, ismejavanja i mene i pesme. Imala sam tu sreću da ljudi od pera prihvate tu pesmu kao nešto kreativno. Na turneji "Pruga Beograd - Bar", na završnoj večeri, Desanka Maksimović mi reče: "Idi, sunce moje, otpevaj nam "Munju". Ja krenem, pa se toliko unesem u pesmu da zažmurim. Kad sam završila, otvorim oči i vidim: publika stoji, a Desanka mi prišla sa buketom cveća. Iz poštovanja prema Desanki, snimila sam tri njene pesme: "Predosećanje", "Sreća" i "Otići ću u pastire". Iskreno, i Desanka je bila srećna što sam snimila njene stihove.

Mira Vasiljević Printskrin: Youtube/PGP RTS - Zvanični Kanal

Snimila je Mira stotinak komponovanih pesama, snimila je i stotinak izvornih, snimila je i tridesetak svojih kantautorskih. Snimila je Mira i "Aj, ja sam šećer", jedini izvorni zapis koji je postao hit, snimila je i "Godine su prolazile", najveći hit "Đerdana"

- Kada skoro niko nije snimao zapise, ja sam napravila hit od "Šećera". Snimila sam ceo album sa narodnim zapisima Ljubinka Miljkovića. Medijski se danas populariše etno pevanje, a ja sam to snimala još 70-ih godina prošlog veka.

- Godine me ne plaše, uvek ih sa zadovoljstvom kažem, pa se još i malo pravim važna i sa godinama života i sa godinama umetničkog trajanja. U ovim godinama draži su mi praunuci nego nove pesme. "Godine" su pobedile "Munju", pristupačnije su mlađoj publici, možda je i "Đerdan" pobedio Miru, ali moja lična karta je "Munja". Deca su išla za mnom i vikala - evo je munja!

Mira je dama koja pleni, i pojavom i umetničkim izrazom. Na svakom mestu i do poslednjeg daha branila je dostojanstvo narodnog umetnika.

- Pevala sam kao dete na njivi, pevala sam kao đak pešak mokrih nogu, pevala sam na zanatlijskim priredbama mog tate stolara, pevala sam kao đak i nastavnik u školi, pevala sam na radiju, na pločama, u "Đerdanu". Sad pevam unucima i praunucima. U muzici nema kraja, ja sam uvek na početku!

(Goran Milošević)