Poslednji aristokrata među narodnjacima: Tako je pevao i govorio Jordan Nikolić

"Oj golube, moj golube, ne padaj mi na maline,

goro zelena, ne padaj mi na maline, ružo rumena,

maline su još zelene, goro zelena.

Kad maline budu zrele, ružo rumena,

i same će opadati kao suze devojačke, goro zelena,

devojačke i momačke, ružo rumena."

(narodna)

Najstariju srpsku erotsku pesmu pevali su mnogi, a zapečatio Jordan Nikolić.

- U ovoj pesmi sve je slika, i sve je metafora. Golub je izabranik njenog srca, a maline su grudi devojačke, i to onaj najčvršći deo, zabranjena zona.

- Sve u svoje vreme - poručivale su prizrenske gospe, kao vile ograđene zamkom. E, upravo ta čežnja zamandaljejog erosa proključala je u ovoj pesmi - pričao je legendarni Jordan Nikolić u mikrofon Muzičke apoteke.

Ovaj rođeni Prizrenac plenio je aristokratskim duhom i ukusom, a i Prizren je, primeti Nušić, grad nad gradovima i varoš nad varošima. U Prizrenu je car Dušan vladao najvećom Srbijom koja je ikad postojala.

- Rođen sam na krajnjem jugu Srbije, na padinama Šar-planine, u staroj srpskoj prestonici Prizrenu. U tim uskim, krivudavim i kaldrmisanim sokacima, trčalo je moje bosonogo detinjstvo i moja prva mladost.

- Đačke igranke u gimnaziji, učiteljskoj i muzičkoj školi, korzo, prvi ukradeni poljubac kraj Bistrice... Korzo je bio institucija, subotom i nedeliom čitave porodice uživaju u baklavama, tulumbama i ostalim orijentalnim đakonijama. Neko od naših drugara zastane na ćošku, zasvira gitaru, a sa druge strane začuju se zurle i daire, zaigra svako.

Jordan Nikolić (1933 - 2018) je tipičan radijski pevač, baštinik narodnog blaga sa Kosmeta. Kao diplomirani profesor srpskohrvatskog jezika i književnosti postaje solista i muzički urednik Radio Prištine, kasnije i solista Radio Beograda.

- Početkom 60-ih Radio Beograd je organizovao muzičko takmičenje gradova. Ja sam kao rođeni Prizrenac predstavljao Prištinu, a, dobro se sećem, Tozovac je predstavljao Kraljevo. Pobedio sam na tom takmičenju, dobio poziv Radio Prištine da snimam trajne snimke i da budem muzički urednik. Formirali smo ansambl narodnih pesama i igara "Šota", koji je tih godina bio jedan od najboljih u Jugoslaviji, a po svom nacionalnom sastavu bio je Jugoslavija u malom.

Posle 18 godina provedenih u Radio Prištini, Jordan prelazi u Beograd i svoje enciklopedijsko znanje stavlja na raspolaganje nacionalnom orkestru i radiju.

- Ja sam još za vreme službovanja u Prištini snimao trajne snimke za arhivu Radio Beograda. Počeo sam '68. i evo snimam do današnjeg dana. Moj poslednji snimak za Radio Beograd je pesma "Udade se Jagodo", ujedno i moj najpopularniji snimak. Pesma se zasniva na istinitom događaju u Prištini s početka 20. veka. Đorđe Jovanović, kafedžija iz Prištine, inače rodom iz Đakovice (otuda u pesmi "Đorđe Đakovac"), nestao je 1912. u Balkanskom ratu, a njegova žena Živka je umrla 1935. Đorđeva i Živkina ćerka Vida sa svojim sinom Ilijom živi u Ribnici kod Kraljeva.

- Mnogo sam naučio iz istorije naše muzike. Još u Dušanovoj povelji iz 14. veka pominje se svirac Prede i trubač Dragan iz Prizrena. U Domentijanovim beleškama s kraja 13. veka piše: "Kada je Stevan Prvovenčani za trpezom sedeo timpanima i guslama je uveseljavao svoje velikaše".

Jordan je svoj muzički izraz bazirao na pesmama iz svog podneblja. Obišao je svet, a u muzici nije išao dalje od Prizrena i Kosmeta.

- Zaboravlja se da su lirske narodne pesme starije od epskih. To je istinski muzički i kulturni početak našeg naroda, drevniji i od spomenika naše srednjovekovne pismenosti. Na pitanje u kojem su kraju Srbije ljudi najmuzikalniji, Stevan Mokranjac je odgovorio: "Po produkciji, melodičnosti i osećajnosti najmuzikalniji deo našeg naroda je na Kosmetu, oko Prizrena".

- Ja svoj muzički izraz zasnivam pre svega na etnomuzikološkim zbirkama. Miodrag Vasiljević je '46. i '47. boravio na Kosmetu i Metohiji i tom prilikom je zaključio da je Prizren centar aristokratske srpske muzike. Pesme sa Kosmeta su bogate skoro svim ritmovima. Sećam se, muzičari iz Narodnog orkestra imali su problema prilikom snimanja pesme "U selo kavga golema". Ponavljali smo je desetak puta dok svi nisu uhvatili ritam osam osmina.

Jordan je jedan od najobrazovanijh ljudi u svetu narodne muzike. Zna mnogo pesama, a još više zna o pesmama, i to onim drevnim, večitim.

- Goranci su najkasnije islamizovan srpski živalj na Kosmetu. Poslednja Srpiknja iz Gore, baba Božana, umrla je 1851. Iz tog područja je i legendarna pesma "Marijo, bela, kumrijo". Reč kumrija znači gugutka.

- Sinan-pašina džamija sazidana je od kamena porušenog manastira Svetih Arhangela. "Svevišnji veliko ti hvala, što si darivao ovakvu lepotu zenici oka mog" - zapisao je islamski putopisac Evlija Čelebija, opčinjen lepotama prizrenskih hramova.

(Telegraf.rs)