Neponovljiv spoj vlaške i šumadijske pesme: Sećanje na Velizara Matušića (1950 - 2020) (PLEJLISTA)

- Otkad znam za sebe znam i za muziku. Moj otac Miroslav postroji nas petoro dece i vrši audiciju u spavaćoj sobi: stariji brat Brana svirao je bas, mlađi brat Velja gitaru, ja sam svirao prvo gitaru pa harmoniku, starija sestra Radojka je je pevala i svirala gitaru, jedino mlađa sestra nije bila muzikalna.

Preporučujemo

- Svirao sam i gitaru i harmoniku u očevom porodičnom ansamblu, da bih u vojsci u Kumanovu dodatno usavršio sviranje. Svirao sam u vojnom orkestru, odsvirao sam čak i tri skupe svadbe svojim starešinama - pričao je Velizar Matušić za Muzičku apoteku.

Velizar je iz muzikalne loze Matušića iz Brodice kod Kučeva. Velizarov otac Miroslav bio je najveći trubač svog doba, prva truba Radio Beograda, prva truba Krnjevčevog ansambla.

- Pod budnim čulima i oštrim sluhom mog slavnog oca naučio sam da sviram još u rodnoj kući. Bilo je tu i bolnih pljuski preko nosa za svaku grešku. Sećam se, traje veselje, hiljade zvanica, pola pijanih, a ja krvavog nosa od očevih "pedagoških metoda".

Prvog maja 1967. prvi put sam za pare svirao gitaru, i tako punih pet godina. 10. avgusta 1967. na vašaru u Kučevu prvi put sam za pare zasvirao harmoniku, i tako punih pola veka.

Imao je Velizar i svoje ljubimce i uzore, ali, već posle prvog prstoreda postao je sam svoj majstor.

- Uzori su mi Buca Jovanović i Dragoslav Živanović Troša, a majstor Vita Životić postavio mi je prvi prstored. Ti velikani su svirali onako kako su muzičari voleli da slušaju, a mi muzičari znamo mnogo dobro da slušamo. Uostalom, i za dobrog političara kažu da govori nešto što bi narod voleo da čuje.

Tokom poluvekovne karijere snimio je stotine pesama i kola. Odsvirao je, kaže, i mnogo više nego što je potpisano.

- Početkom 70-ih svirao sam harmoniku u ansamblu Tihomira Paunovića, čuvenog frulaša koji je je suvereno šefovao orkestrom. Ja sam bio prva harmonika, a drugu harmoniku su svirali Mirko Kodić, Brana Ikonić, Mića Ljubomirović.

Foto: Promo

I moji najveći ispisnici su zatečeni saznajem da sam svirao drugu harmoniku u ansamblu Radoja Mitrovića Barajevca. Svirao sam na pločama Mirka Kodića, Sinana Sakića, Zorice Brunclik, Ere Ojdanića, Branke Stanarčić, Novice Uroševića, Vere Matović, Ljube Aličića, Goce Stojićević, Živkice Miletić, Slavice Mikšić, Miće Panića, Slobe Lekića...

- Svirao sam i na Sinanovom prvom hitu. Bio je bio veoma skroman dečkić, jedna poštena duša. I Barajevac i ja smo bili fascinirani kako je otpevao jednu veoma zahtevnu pesmu"Kulu gradim, vihor je obara". Još tad je bilo jasno da se rađa jedan veliki pevač.

Velizareva svirka je neponovljiv spoj vlaške i šumadijske pesme. "Ne daj da nas rastave", "Dođi pod moj prozor", "Venac Ljubavi", "Kulu gradim vihor je obara", "Kad se ljubav u mržnju pretvori", "Dunite vetrovi hladni", "Srećo moja meni namenjena", "Koje li je dooba noći", "Ti u sebi imaš nešto" - samo su neke od antologijskih pesama koje je svojom harmonikom oplemenio Velizar Matušić, majstor od Kučeva i Homolja.

- Bez lažne skromnosti, čim se pomene Kučevo prva asocijacija su "Homoljski motivi" i moji Matušići, naravno i legendarni Đorđe Marjanović. Malo je poznato da je Đorđe bio prvi pastir na prvim "Homoljskim motivima"

- Svirao sam na svojoj dugmetari muziku svih meridijana. Kada bih sa harmonikom ispao iz aviona, mogao bih da sviram muziku tog kraja u koji bih pao.

Preminuo je na Đurđevdan 2020. na Svetski dan harmonike.

(Goran Milošević)