Toma Đorđević Medoševac, unikat na violini: Obriši mi vetre suze

Foto: Promo

"Ja ne znam šta znači radost ili sreća, bez tebe mi sunce i ne sija više,

Preporučujemo

niz lice moje sad suze liju, a vetar ih mojom kosom briše.

Obriši mi vetre suze, jer ne mogu rukom svojom,

jedna ljubav, jedna žena, ne zove se više mojom.

Ti nikada više nećeš biti moja, a isto tako nikada ni sama,

od mene si krila što se ne da skriti, a mnogima ti si svoje ruke dala.

Ne mogu da kažem čak ni ime tvoje, jer suze mi gorke natapaju glas,

mi žurimo sada svak na svoju stranu, a misli u pesmi noćas traže spas."

(Radoje Mitrović Barajevac - Mirjana Bukovčić Trišić)

Ovo je tezgaroški jedna od najskupljih kafanskih pesama svih vremena, prvi i najveći hit kompozitora Radoja Mitrovića Barajevca i znak prepoznavanja Tome Đorđevića Medoševca.

- "Obriši mi vetre suze" je moj prvenac iz 1975. Tada sam bio najmlađi pevač u Barajevčevom jatu, pevao sam u restoranu "Romeo i Julija" na Ibarskoj magistrali. Jedne večeri mi reče Barajevac: "Ti ćeš mali da budeš drugi Šaban" - priča Medoševac.

- Snimili smo je bez nota, "na tri, četiri". Potrošili smo svega tri sata na snimanje cele ploče. Kad mi je glas sazreo, sedam godina kasnije, još jednom sam snimio "Obriši mi vetre suze". Danas je pevaju i snimaju i mlađe i starije kolege.

Toma Đorđević Medoševac je pravi unikat u svetu violine. Ima od Tome i poznatijih violinista među narodnjacima, ali Toma i peva dok svira violinu.

- Pevam i sviram violinu od svoje četrnaeste godine. Svi moji su muzikalni: deda, pradeda, moj otac Gaga je vodio orkestar sa četiri violine, moja braća Mića i Buda. Sviraju i moji naslednici, sin mi je džez muzičar u Beču.

- Violina je i moja prva igračka i moja prva ljubav, pre devojke. Naravno, na moje sviranje uticao je najveći među nama Aca Šišić. Kasnije sam formirao i svoj orkestar u kome je bilo i po pet violina, plus ritam sekcija.

- Učio sam na romansama, starim izvornim pesmama i sevdalinkama: "Bele ruže, nežne ruže", "Zlatan prsten ja nosim na ruci", "Pšeničice sitno seme", "Od svega me sačuvala majka", "Evo ovu rumen ružu". Ubrzo sam hvatao i sve novokomponovane hitove, sve što čujem odsviram.

Toma je pravi unikat, čudo na violini, i to u svim zamislivim i nezamislivim pozama.

- Sviram je i iza vrata, ispod pazuha, ispod nogu, iza leđa. To su neke male bravure za ljubitelje cirkuzana. Violina je laka za nošenje, teška za sviranje, nezgodna za bakšiš, mala, pa se brzo napuni parama.

U narodnoj muzici ima tri pevača sa istim imenom i prezimenom - Toma Đorđević. Odlučujća razlika je u nadimku.

- Mnogo mi znači taj nadimak Medoševac, ipak to odzvanja. To je moj nadimak i umetničko ime po mestu u kome sam rođen. Barajevac je moj estradni kum, on je predložio da to stavimo na prvu ploču, i evo traje sve ove godine.

Za pola veka u diskografiji snimio je samo tri ploče, jednu malu i dve velike, 18 pesama, ne zna se koja je lepša: "Obriši mi vetre suze", "Koga tražiš stazom našom", "Kaži srce jednu želju", "Hej, ljubavi, moja tugo", "Ne dam tvoje crne kose", "Oronula vodenica", "Oči lepe plave žene", "Dve Milene vole mene", "Oproštajna pesma", "Budi verna svom vojniku", "U nedelju dolazim po tebe", "Ti si ono što mi treba"...

- Snimio sam tri ploče, a mogao sam makar trideset tri. Zamislite te velikane sa kojima sam se družio - Buca, Barajevac, Vukas, Doca Ivanković, Rade Vučković, Ljubo Kešelj, Tomica Miljić... Svi su mi nudili pesme, bez žute banke.

- Lepo sam živeo od pevanja i sviranja, tako da mi je diskografija bila u drugom planu. Ritopek, Begaljica, Ostružnica, Velika Moštanica, Sremčica, Lipovica, Žarkovo, Posavotamnava, Petrovac, Šabac... Sve su to mesta u kojima sam svirao, naročito sa legendarnim Tomicom Miljićem, koji je imao izbor od dvadeset violinista iz Narodnog orkestra, a uglavnom je vodio mene na svirke.

Retko se pojavljuje u medijima, a, opet, znaju ga ljudi. Svirao je violinu i u pesmi "A sad adio" u kadru sa legendarnim "Šurdom" u kultnoj seriji "Vruć vetar" i u tv drami "Sazvežđe belog duda".

- Lepo smo se družili na tom snimanju u Vlasotincu. Sećam se, Ljubiša Samardžić naruči ribu duž celog astala, samo mi klimne glavom, ja priđem sa violinom a Vesna Čipčić sa klavirnom harmonikom. Skromnom čoveku uvek dosta. 

(Telegraf.rs)