Zabavnjaci pretvoreni u narodnjake: "Kako si mama, kako si tata" (PLEJLISTA)

"Moj dom je negde na jugu, daleko kraj plavog mora,

Preporučujemo

gde cveta najlepše cveće, gde sviće najlepša zora.

I kuća stara kraj puta, bunar i jabuka žuta,

zelena polja i cure mlade, šta li sad moji u selu rade.

Kako si mama, kako si tata, kako je tamo vreme,

da li još neko u selu pita, pita li neko za mene.

Da li se starim kaljavim putem vraćaju momci sa prela,

da li još šarov pomaže seji da čuva stada bela."

(Rade Vučković)

Ovako glasi tekst prve verzije pesme "Kako si mama, kako si tata" u šlagerskom ruhu kantautora i srpskog Jesenjina Radeta Vučkovića iz 1973. godine.

- Posle "Narcisa" i "Violete" postao sam početkom 70-ih zvezda zabavne muzike. Pevao sam višemesečnu turneju u tadašnjem Sovjetskom Savezu zajedno sa Đorđem Marjanovićem i Radmilom Karaklajić. Snimio sam i jedan LP u Moskvi, pevao na ruskom kao na svom maternjem.

- I taman kad sam pomislio da ću u zabavnoj muzici ostvariti svetsku karijeru, upoznah Bucu Jovanovića, baš kada je trebalo da snimim moju pesmu "Nikad joj oprostiti neću" uz pratnju grupe "Suncokret" u kojoj je pevao Bora Đorđević - kaže Rade Vučković.

- Buca mi je predložio da sarađujemo i da ubuduće pišem za narodnjake. Pesmu "Kako si mama, kako si tata", koju sam ja snimio u zabavnjačkoj verziji, proširio sam na tri strofe, a Buca je promenio naziv u "Kako si majko, kako si oče" i iskomponovao narodnjačku melodiju za Šabana.

- Rekao mi je samo da mu pošteno javim koliko će mi para leći na račun i da to uporedim sa prihodima od zabavnjaka. Pošteno rečeno, iako su prihodi od narodnjaka bili višestruko isplatljiviji, nikad nisam piljario sa svojim pesmama. I kad me Buca prešaltao u narodnjake, ostao sam vernik lepe umetnosti.

I autobiografska pesma Radeta Vučkovića "S namerom dođoh u Beograd" imala je svoju kantautorsku premijeru u šlagerskom i starogradskom ruhu. Šaban Šaulić je ovu pesmu ponarodnjačio i pevački zakucao na Hit paradi 1979.

I Slaviša Vujić je jedan šlager Radeta Vučkovića snimio u narodnjačkom fazonu. Kada sam ga upitao ko je prvi snimio pesmu "Suze na telefonu", bio je zatečen.

- Nema ko je snimio prvi i drugi, ja sam snimio tu pesmu prvi i jedini - bio je ubeđen Slaviša.

A onda sam mu pokazao singlicu Radeta Vučkovića iz 1975. za produkciju Diskoton.

- Da mi je Rade pokazao tu singlicu, možda je ne bih ni snimio. Ali, hvala mu, pesma me podigla.

Foto: Promo

Cvetomir Cvele Radovanović je snimio pesmu "Zazvoni zvono" na svojoj prvoj ploči iz 1977. uz melodiju, orkestar i aranžman Buce Jovanovića. I Cvele je bio zatečen saznanjem da je pesmu "Zazvini zvono" prvi snimio Miladin Šobić na Hit paradi 1975. uz revijski orkestar i aranžman Zvonimira Skerla.

- Zanimljivo je da je na zabavnoj verziji kao autor i muzike i teksta potpisan Aca Korać. Kao tekstopisac na mojoj ploči potpisan je izvesni(a) R. Todorović, a tekst je potpuno isti kao na zabavnoj. Zaista, ne znam kako je ta pesma došla do mene - kaže Cvele Radovanović.

I Djordje Novković, najveći hitmejker zabavne muzike sa ovih prostora, oprobao se u narodnjacima.

- Kad mi je Đorđe ponudio pesmu "Jesen u vrtu mom", mnogi u PGP-u su sumnjičavo vrteli glavom: "Ovaj rešio i narodnjacima da pokupi pare". Snimio sam je uz harmoniku Svetomira Šešića i soliste iz Narodnog orkestra.

- Đorđe je bio ubeden da će bolje kod mene da prođe nego kod Lidije Percan, koja je desetak godina pre mene snimila tu pesmu. Tako je i bilo, 80-ih je bila pravo osveženje u mom repertoaru, vodeća pesma na tom albumu, i dan-danas je veliki hit - kaže princ lakih nota Nedžad Salković.

Naravno ima i suprotnih primera - klasični narodnjaci u zabavnjačkom ruhu. O Džoniju Štuliću i njegovim obradama legendarnih narodnjaka ("Mito bekrijo", "Emina", "U Stambolu na Bosforu", "U lijepom starom gradu Višegradu", "A što ti je mila kćeri", "Pijem da je zaboravim", "Devojka iz grada", "Ko te ima taj te nema") nekom drugom prilikom.

(Goran Milošević)