Poslednji nastup Bore Drljače u Muzičkoj apoteci: Stari vuk kao jazavac pred sudom (PLEJLISTA)

"Sva se tuga sveta srušila na mene, živim bez zavičaja i voljene žene.

Preporučujemo

Bolan ležem, bolan ustajem, idem dalje ne odustajem.

Nigde roda moga, nigde glasa mila, sada znadem šta je orao bez krila.

Neka oko plače, neka srce pati, sve delija pravi mora izdržati."

(Borislav Tomašević - Lazo Pajčin)

- Ja sam ti kao David Štrbac u "Jazavcu pred sudom". Rođen sam ispod planine Grmeč, u vihoru Drugog svetskog rata, u zbegu, ispod jedne bukve, u selu Donja Suvaja, opština Bosanska Krupa, srez Bihać, okrug Banjaluka. Ustaški rafali su mi ubili majku dok sam bio u njenom naručju. Od majke Stoje ostala mi samo priča da je bila divna žena, prava lepotica.

- Od majke mi nije ostala ni slika. Ostao sam gladan njene ljubavi i zato sam joj 1969. nnapisao pesmu "Ti si radost moja koju mrak prekriva, ja bih srećan bio da si majko ziva" - pričao je Bora Drljača u svom poslednjem nastupu u Muzičkoj apoteci, 4. oktobra 2019.

- U tim zbegovima podojilo me ko zna koliko žena, možda je i u tome tajna moje vučje snage. Sem toga, pešačio sam desetak kilometara od kuće do škole, od Suvaje do Krupe. Svirao sam frulu, svirao sam ličku tamburu sa četiri žice, imao sam i svoj orkestar u kome sam bio primaš. Kad sam jednom propevao, rešio sam da pevam i kad mi se ne peva. Pevao sam da ne bih plakao.

Bora Drljača je pevač sa pedigreom. Talentu i vučjoj snazi pridodao je i dugogodišnje članstvo u nekoliko kulturno-umetničkih društava.

- Od 1. januara 1964. član sam Udruženja estradnih umetnika Srbije, još za predsednikovanja Mileta Bogdanovića. Velika mu hvala što je svojim autoritetom pokrenuo i vodio naše udruženje, i što je podigao pevače od nepriznate i nepoželjne na nivo poželjne profesije.

- Čim sam snimio moj prvi hit, Krnjevčevu pesmu "Za ljubav tvoju mladost sam dao", postao sam član Beogradske estrade. Pravili smo grupne koncerte i turneje pod rukovodstvom čuvenog Rada Mumina. Velika zvezda je vodila grupu, plus još pet popularnih pevača, pet članova orkestra, voditelj, glumac. Svi smo delili kolač, a ne kao danas - sve sami, pa kako se ko snađe. Laptop pod mišku, CD u džep i sam u diskoteku.

U diskografiji je od 1967. Snimio je oko 500 pesama na 70-ak izdanja. Snimio je Boro preko sto pesama koje je sam sebi pisao i komponovao. Mnoge od tih prelepih pesama su i autobiografske.

- Moj najveći kantautorski hit je ona čuvena namenska " Moram da joj kažem jer ne mogu kriti da će ona moja verenica biti". Posvetio sam je koleginici Radi iz Lučana, koja je bila vatrena crnka, lepotica kao Klaudija Kardinale. Nisam siguran da li je znala da je baš njoj posvećena moja "Verenica". Videli smo se ovih dana, i posle pola veka ostala je prava lepotica. Doduše, sad kad su prošle tolike godine ostalo mi samo da joj pevam jednu drugu pesmu: "Nevernice moja, vrati mi se ti".

Foto: Promo

- Snimao sam pesme najvećih autora, istinskh pesnika - Ruždije Krupe, Safeta Kafedžića, Branka Ćopića... Sećam se, u PGP-u je postojao recenzent za tekstove, književjik Uskoković. Dok on ne pregleda, ne može pesma da se snimi. Danas nema više takvih pesnika, a i da ih ima, nema više ko da ih sluša. Današnja omladina hoće samo ono što udara na prvu.

Pevao je Bora pesme svih meridijana i na nekoliko jezika. Snimao je sa tamburašima, trubačima, sa pevačkim izvornim grupama, snimao je i trajne snimke sa Narodnim orkestrom. "Ima mlađih, ima lepših, al' nema boljih" - ponavljao je Boro na svakom nastupu.

- Kod strica Milana, oficira u Bačkoj Topoli, završio sam srednju poljoprivrednu. Tu sam naučio da pričam i pevam na mađarskom. U Bileći sam završio Školu rezervnih oficira, služio gardu na Lukavici u Sarajevu, dogurao do čina majora, a da sam išao na sve vežbe dogurao bih do generala.

- Razumem se u mašine i automobile, i praktično i teorijski. Znam i definiciju motora: "Motor je mehaničkim putem napravljena mašina koja tečno gorivo pretvara u fizičku snagu".

(Goran Milošević)