Počeci estrade u Srbiji: Pesme i priče prvog predsednika Udruženja estradnih umetnika

I stari narodi su znali za estradu. Uostalom, latinska reč "via strata" označava popločan deo ulice sa kojeg se nešto govori, svira, peva, recituje.

Preporučujemo

I srpska narodna pesma, koja datira još iz srednjeg veka, imala je i svoje javne manifestacije: dodolačke igre, prve pozorišne predstave i žonglere praćene žičanim i duvačkim instrumentima, raznim udaraljkama. Narodni pevači i zabavljači nastupali su u kućama bogatih ljudi i dvorovima kneževa povodom neke svečanosti i proslave.

- Ternin estrada svoj puni smisao dobija osnivanjem Narodnog orkestra Vlastimira Pavlovića Carevca na Radio Beogradu. Prvo pojavljivanje tadašnjih vokalnih i instrumentalnih solista narodne muzike na radiju, koncertima, priredbama, kafanama, predstavlja i začetak estradne scene u Beogradu i Srbiji - govorio je legendarni Mile Bogdanović u Muzičkoj apoteci.

"Kafana je najbolje pozorište, film, radio, televizija i estrada" - tvrdio je glumac Pavle Bogatinčević. Prvi estradni delatnici na ovim prostorima nisu pravli strogu podelu na zabavnjake i narodnjake, niti su delili publiku na gospodsku i seljačku.

- Sećam se dobro: 1938. godine Radio Beograd je održao javnu priredbu pod jednim šatorom na prostoru starog Sajmišta. Pored velikana naše narodne muzike Vlastimira Pavlovića Carevca, učestvovao je i tamburaški orkestar Aleksandra Aranickog. Pevali su Vuka Šeherović, Voja Petrušević, Vasilije Hadžimanov, Zora Butaš, Ružica Protić, Ilija Džuvalekovski, Nata Pavlović i drugi. Bio sam na toj priredbi sa mojim ocem, u svečanom odelu sa kravatom. Nikad neću zaboraviti nastup Bore Janjića Šapčanina, Sofke Nikolić, Lele Karlović, svega nekoliko meseci pre šestoaprilskog bombardovanja Beograda.

Nekada su se kod nas pod pojmom estradnog umetnika i izvođača podrazumevali muzičari (instrumentalni i vokalni solisti, grupe, ansambli) koji su pred publikom izvodili narodnu, zabavnu, džez, pop i rok muziku. Danas pojam estradnog umetnika i izvođača muzičko-zabavnih estradnih programa obuhvata širok krug stvaralaca.

- U vreme kad je diskografija bila jača od autoindustrije, u svoje redove primili smo i autore i izvođače u muzičkoj, igranoj, ritmičkoj, govornoj, organizatorskoj, producentskoj, tehničkoj oblasti, i svim delatnostima uključenim u stvaranje i izvođenje muzičko-zabavnih programa.

Beogradska, srpska i jugoslovenska estrada svoj nastanak duguju gospodinu Miletu Bogdanoviću (1923 - 2012). Još u prvoj polovini 20. veka zahvaljujući prijateljstvu sa Titom, Mile je došao na ideju da okupi i organizuje svoje kolege muzičare, da im omogući tretman radnih ljudi, rešavanje umetničkog i socijalnog satusa.

- Vođen sam idejom da ja i moje kolege zaslužujemo tretman kao i svi radni ljudi. Okupio sam moje kolege Vuleta Jevtića, Radojku Živković, Danicu Obrenić, Radmilu Dimić, Vojislava Simića i osnovao Estradno udruženje koje bi u najšiirem smislu obuhvatalo i one što pevaju popularnu i one što pevaju ozbiljnu muziku. Ukratko, sve estradne delatnike podeljene u sekcije. Kad sam postao prvi predsednik našeg estradnog udruženja, Arsen Dedić je predlagao da budem doživotni, kao i predsednik države.

Sve vreme svoga predsednikovanja Mile Bogdanović je negovao i čuvao od zaborava muziku našeg identiteta. I kada je izvorna muzika smatrana seljačkom, a starogradska lipsanom vrstom muzike, Mile Bogdanović je znao da će ta muzika i ta poezija nadživeti sve prolazne mode.

U ovoj sveopštoj halabuci rijaliti Srbije, poslušajte desetak pesama koje Mile peva onovremenski, polutiho i meraklijski. Odvojte pola sata za Mileta, možda popravite kulturu slušanja.

(Telegraf.rs)