Tako je pričala i zakivala Nada Mamula: 20 godina od smrti ikone sevdaha

"Negdje u daljine pogled mi se gubi,

Preporučujemo

nekog u daljini mije srce ljubi,

prolazi mi mladost i u čežnji vene,

daleko si dragi, daleko od mene.

Ja čeznem i žudim za dalekim krajem,

i za tvojim dragi toplim zagrljajem,

tebe srce želi i o tebi sanja,

tužna mi je mladost bez tvog milovanja.

Daleko si dragi, daleko si mili,

daljina je mnoga srca rastavila,

da l' je tvoje vjerno osjećaju pravom,

da ne gasne lljubav tihim zaboravom."

(Rade Jovanović)

"Negdje u daljine" pevali su i ratnici u rovu i vojnici na straži. Pevaju danas i neki novi klinci, naročito kad ljubav jednom prođe. Snimali su je i Safet, Zaim, Sejo, Marinko, Milan Babić, Mostar Sevdah Reunion, mnogi drugi i mnogi treći Ali, prvo Nada Mamula pa onda svi ostali - tako je odlučio autor pesme Rade Jovanović, pesnik i partizan iz Goražda.

Ikona bosanskog sevdaha rođena je u Beogradu, u Šumadijskoj ulici kod Karađorđevog parka, 9. januara 1927. Narodnu pesmu je zavolela još pre Drugog svetskog rata, slušajući Vuku Šeherović u svom komšiluku. Posle oslobođenja odlazi sa mužem Nikolom Mamulom u Sarajevo. Ručajući u radničkoj menzi, čula je na Radio Sarajevu oglas za audiciju. Kad je pustila svoj alt i zepavala "Gde si dušo, gde si rano", zasenila je najveće bosanske sevdalije. Medonosno jato Radio Sarajeva dobilo je još jedno veliko pojačanje iz Srbije.

- Ušla sam u Radio Sarajevo sa puno ljubavi i malo znanja o sevdahu. Na audiciji sam pevala ono što sam najbolje znala: "Gde si dušo, gde si rano", "Jedva čekam da nedelja dođe" i "Sitna kisa rosila". Kasnije, u kontaktu sa kolegama, slušajući šta oni pevaju, čini mi se da sam vešto krala i učila sevdalinku - pričala je Nada Mamula.

U godinama posleratne obnove i izgradnje ljudi su bili željni muzike. Okupljali su se ispod bandera sa okačenim zvučnicima. Nada, Zaim, Safet, Jovica, Šerbo, Zehra - imali su status božanstva. Imali su i status državnih pevača - pevali su za platu da bi širili kulturu slušanja narodne pesme. Bile su to godine kada su neki iz publike pitali: "A kako se uvučete u radio?"

- Kao solista Radio Sarajeva pevala sam po selima i gradovima Jugoslavije. Prvi javni nastup imala sam u Fiskulturnom domu. Još pamtim taj aplauz, možda i najveći u mom životu. Putovali smo autobusom, vozom, kamionom, kombijem, do nekih mesta i traktorom i zaprežnim kolima, gazili blato do kolena. Bile su to godine velikih emocija i malih honorara.

Pored stotina trajnih radio snimaka, Nada je ostavila i značajan trag u diskografiji. Od 1957. do 1977. snimila je tridesetak singlova i tri albuma za Jugoton, PGP i Diskos. Prvi je ženski učesnik na festivalu "Ilidža" i prvi pevač legendarnog Jovice Petkovića. Prva je snimila najlepše Jovičine pesme: "Razbolje se srce moje", "Smederevo grade od starina", "Sa Igmana pogledat' je lijepo", "Neka moja duša vene", "Bosno, zemljo moja mila", "Romanijo, goro jelovita", "Jajce grade to je tvoja dika", "Moja majka stalno brine". Svojom interpretacijom produžlila je vek starim i novim sevdalinkama: "Omer beže", "U đul bašti", "Djevojka sokolu zulum učinila", "Bulbul mi poje", "Bere cura plavi jorgovan", "Mene moja zaklinjala majka", "Bosa Mara Bosnu pregazila", "Oj Safete, Sajo, Saraljijo", "Na teferič pošla nana", "Svaka majka koja ćerku ima", "Niz polje idu babo sejmeni", "Ah meraka u večeri rane"...

- Prestala sam da snimam kada sam shvatila da izvorna muzika gubi trku sa novom i jeftinom muzikom. Ekspanzijom pevača i pesama ponestalo je sevdaha, i u pesmi i u životu. Nestalo je i tog druženja, i tog osećanja čežnje, brzina je uništila ugođaj - govorila je Nada Mamula u Saboru Studija B.

Ova osećajna i ranjiva ženska duša zakivala je svojim altom iz nekih neslućenih dubina, baš onako napadački, muški. Najlepše godine mladosti protekle su joj u vihoru Drugog svetskog rata, a najteže godine starosti dočekala je uz krvavi rat u Bosni.

- Moje najveće priznanje, veće od svih državnih, je što su me Bosanci prihvatili kao svoju. Naravno, mnogi u Bosni su bili zatečeni i razočarani saznanjem da nisam Bosanka.

Pevala je tako gromoglasno, a otišla tako tiho, 11. oktobra 2001.

(Telegraf.rs)