Tako je pevao Zoran Popović: Ovaj čovek je prvi snimio "Lažem sebe da mogu bez tebe"

Foto: Promo, Shutterstock

Tako je pevao Zoran Popović: Ovaj čovek je prvi snimio "Lažem sebe da mogu bez tebe"

Preporučujemo

šaljem text u pasusima jer je predug

"Lažem sebe da mogu bez tebe,

lažem život i sve oko sebe,

lažem majku da bezbrižno spavam,

ali samo sebe zavaravam.

Otiš'o je život s poljupcima tvojim,

ljubim neke žene, ali ih ne volim.

Otiš'o je život, toga se i bojim,

kako da ga vratim, kada ne postojim."

(Doca Ivanković - Dragan Stodić)

Kada bi pitali i najveće pevačke zvezde i najveće poznavaoce narodne muzike ko je prvi snimio "Lažem sebe da mogu bez tebe", mnogi bi popadali i i teško bi se setili Zorana Popovića (1956 - 2020).

- Ja sam prvi snimio "Lažem sebe da mogu bez tebe". Snimio sam je 1991, kad se već uveliko ratovavalo u bivšoj Jugoslaviji. Sećam se, dođemo na Radio Šumadiju, slušateljka se javi uživo u program i kaže: "Vi pevate, a moj muž na ratištu". Prvi sam je snimio, a kod mene se najmanje čula - govorio je Zoran Popović u Muzičkoj apoteci.

- "Lažem sebe" je širokog potencijala: ciganskog, zabavnjačkog, akustičnog... Boža Nikolić je snimio prelepu baladu, Zorica Brunclik je napravila romsko-meraklijsku varijantu, a meni osta samo pohvala da sam je prvi snimio i dobro otpevao.

Bilo je mnogo popularnijih pevača od Zorana Popovića, boljih od Zorana nije bilo mnogo.

- Imao sam tu sreću da se rodim u živopisnom Vraniću, što kaže pesma "s one strane Lipovice", u okruženju Buce Jovanovića, Radoja Mitrovića Barajevca, Ilije i Milije Spasojevića, Milančeta Radosavljevića, Žike Marinkovića Šumca, Ljube Nedeljkovića, Milutina Jevtića Budže, Milije Stankovića Broleta i ostalih vrhunskih pevača, kompozitora i harmonikaša.

- Sa pet godina sam zavoleo muziku, počeo da slušam i upijam pesme sa radija i narodnih veselja. U srednjoj školi sam dobio i prvu harmoniku, a sa dvadeset godina sam snimio prvu ploču sa pesmom Mlađe Nikolića "Neveran sam tebi bio, al' sam te voleo". Na mojoj prvoj singlici iz 1978. prvi put je zasvirao sa svojim ansablom legendarni harmonikaš Tomica Miljić.

Prvi album sa osam pesama Buce Jovanovića ("Da je meni ova pamet bila", "Ako nekad dođeš", "Marija", "Sve si mi bila", "Oj livado daleko od grada"...) snima 1983. godine.

- Barajevac je prvi veliki majstor koji mi je rako da će biti nešto od mene. Kad sam se okuražio da odem kod Buce Jovanovića, rekao sam mu: "Majstore, ja već i sviram i pevam, ali prestajem ako mi kažete da ne vredim". Buca me isprobao na svojoj harmonici i primetio: "Tvoj mali falš nije zbog nemuzikalnosti nego zbog treme".

1985. snima album sa pesmama hitmejkera Novice Uroševića ("Nado, ima li te nado", "Postao sam tata", "Ti u sebi imaš nešto", "Izdao sam samog sebe", "Rastanak bez suza").

- Zahvaljujući Novici Uroševiću ušunjao sam se i na te čuvene svadbe u požarevačkom kraju. Domaćini su me prihvatali kao svog najrođenijeg, a ja sam im uzvraćao pevanjem do iznemoglosti u tom njihovom čuvenom kolu.

- Kod mene nije bilo ne znam ili ne mogu. Svaku pesmu, i najsporiju i najritmičniju, mogao sam da otpevam u dvojci. Imao sam čast da pevam na veridbi Novičine ćerke, a bio sam najsrećniji na svetu kad mi je dozvolio da platim turu pića.

1988. snima i treći album sa pesmama Doce Ivankovića uz Kemiševu harmoniku ("Majka", "Čekalica", "Kad me ne bude više", "Nema ljube vernije od tuge"). Na toj ploči je jedna od najpotresnijih pesama o majci.

- Doca je običan čovek iz naroda koji je napravio najviše neobičnih pesama. Bio sam svedok kako je Doca za desetak minuta, u autu od Rušnja do Stepojevca, napisao pesmu kad je išao da obiđe svoju majku: "Jato golubova što na krovu drema, jedini su stanovnici majke više nema". Kad je Docina majka čula ovu pesmu na radiju, prepoznala je da je Docina, pa mu je rekla: "Sine, ti mene sahrani pre vremena".

Svoj četvrti i poslednji album snimio je 1991, u pravo nevreme za pesmu, kada se već uveliko ratovalo u bivšoj Jugi. Bilo je tu nekoliko vrhunskih pesama Doce Ivankovića i Zorana Vlajića: "Lažem sebe da mogu bez tebe", "Izmeni me", "Samo sloga Srbina spasava", "Pogrešila si u životu".

Zoran Popović je oličenje skromnog čoveka i izuzetnog pevača. Svojim uobičajenim imenom i prezimenom i ozbiljnim likom nije bio predodređen za zvezdu. Tako je malo snimao (jedan singl i četiri albuma), a tako mnogo pevao i vladao repertoarom od nekoliko hiljada pesama.

- Toliko sam otpevao veselja, da za reklamu i estradu nisam imao vremena. Bio sam srećan što radim posao koji volim, a kad radiš ono što voliš ne osećaš da radiš. To druženje sa velikanima i sa publikom značilo mi je mnogo više od para i popularnosti.

- Sa domćinima svadbi i gazadama šatora postajao sam iskreni prijatelj. U mnogim sam porodicama otpevao nekoliko veselja, i to mi je mnogo važnije od pojavljivanja na velikim televizijama. Pare dođu i odu, a prijatelji ostaju.

Zoranovi prijatelji nisu ni znali koliko je bolestan. Nije znao ni Zoran, pevao je do sudnjega dana, 22. novembra 2020.

(Telegraf.rs)