Humoreske tihog sevdalije Zaima Fazlića Fazlije: "Nekada su glavne face bile beogradske mace"

Foto: Promo

"Pođi sa mnom Sarajko na Romaniju,

jahaćemo konja vrana nesedlana,

pa da vidiš perivoje i ljepotu k'o u bajci,

voljećete te setre moje, bićeš mila mojoj majci.

Pođi sa mnom Sarajko na Romaniju,

Romanija nema vuka ni hajduka,

svuda ovce i jaganjci, a čobani pjesme viju,

svud livade i proplanci, zavoljećeš Romaniju.

Pođi sa mnom Sarajko na Romaniju,

ljubiću te ispod bora kraj izvora,

kad osetiš tu ljepotu, livadama kad prošećes,

nikad više u životu Saraj'vu se vratit' nećeš."

(Zaim Fazlić Fazlija)

"Pođi sa mnom Sarajko na Romaniju" je jedna od najlepših pesama iz opusa tekstopisca, humoriste i tihog sevdalije Zaima Fazlića Fazlije (1947 - 2020).

- Ja sam po rođenju Zahid. Rano sam ostao bez majke, pa kretoh da fizikališem i zarađjujem po putevima, prugama i tunelima bivše Juge. Radeći u Splitu, primetih oglas za pevača u Domu JNA. Javim se na audiciju i upoznah lepog i pismenog muzičara. Bio je to Dragan Aleksandrić, koji postade moj prvi kompozitor, a ja njegov tekstopisac - pričao je Zaim Fazlić Fazlija u Muzičkoj apoteci.

- Kad sam došao u Beograd i kad sam se okumio sa Aleksandrićem, postao sam Zaim. Postao sam i pevač, snimio sam četiri pevačke singlice sa Aleksandrićem. Kasnije sam upoznao i Danila Živkovića, mog drugog značajnog kompozitora. I tako, pevah, komponovah, pisah stihove za narodnjake sve dok se ne zarati u Jugi.

Kad se raspala Jugoslavija, Zaim Fazlić je otišao u Nemačku i ostao četvrt veka, tamo negde oko Švarcvalda.

- Za razliku od naših gastarbajtera, nisam otišao u Nemačku da bih zaradio pare. Spasavao sam živu glavu, pobegao iz države kojoj sam se zakleo na vernost, a kad sam "odrobijao" kod Nemaca, opet se vratih na Jugine ruševine.

- Kad sam video šta ostade od Juge, napisah posvetu svojim književnim uzorima: "Kada bi se Viktor Igo iz hladnoga groba dig'o, našao bi bezbroj tema da napiše bez problema dva tri toma modernih Jadnika. Ako bi se Momo Kapor, makar uz veliki napor, umešao među ljude ove i video naše bruke, on bi brzo bez po muke napisao Folirante nove. Dostojevski, ruski brate, nek' anđeli tebe vrate, nek' ti daju bar malo života, pa da kreneš put Balkana, trebaće ti dva, tri dana da napišeš novog Idiota."

Zaim Fazlić je čovek od lepih reči, iskonski sevdalija i humorista. Za narodnjake je pisao sentiše: "O živote moj, dao sam te njoj" (Radiša Urošević), "Nije Bosna što je nekad bila" (Nedžad Salković), "Pođi sa mnom Sarajko na Romaniju" (Milivoje Đurišić), "Jedno davno proleće" (Miroslav Radovanović), "Bosanac u Parizu" (Rasim Samardžić), "Beše jedna žena" (Toma Jovanović)... Za čitalačku publiku je pisao rimovane humoreske.

- Živeći četvrt veka u Nemačkoj, primetih kako su se Švabe otuđile, a sad ova internet pomama stiže i nas. Zato i napisah: "Ne traži me na Fejsbuku, tamo nećeš naći moje ime, dođi, uzmi me za ruku, i k'o nekad nežno poljubi me. Zaboravi telefone, oni će nas samo ometati, ostavi ih neka zvone, 'ajmo našim parkom prošetati. Nek' sve bude kao prije, povratimo romantike malo, ubija nam emocije to prokleto malo sokoćalo."

Zaim Fazlić Fazlija, Foto: Promo

Pevao je Zaim i u najelitnijim hotelima i na najskupljim svadbama, daleko od blistavih pozornica, medija i menadžera.

- Pored Dragana Aleksandrića nije mi ni trebao menadžer. Ja jesam bio i kafanski pevač, ali nisam bio kafanski čovek. Nisam se kartao, nisam pio, otpevam i idem kući. Nisam voleo lutalice ni u ljudskom ni u psećem carstvu.

- Ovim beogradskim četvoronožnim lutalicama posvetih i pesmu: "Beograde, pun si pasa, raznih oblika i rasa. Stiglo neko novo pomodarstvo, zavladalo gradom pseće carstvo. Kad se čovek kasno kući vrati, dobro mora đonove oprati. Iz kapije svake vreba i gde treba i ne treba, po primerak ljubimca aždaje preplaši vas kad naglo zalaje. Nekada su glavne face bile beogradske mace, a sad jadne bežeći od kerova, tek ponegde vire iz ćoškova."

Od 1972. do 1984. snimio je Zaim pet singlova i jedan album sa nekoliko slušanih i potencijalno skupih tezgaroških pesama: "Oj živote, nepravičan ti si", "Padajte tiho kiše jesenje", "Pođi sa mnom Sarajko na Romaniju", "Kiša pada, trava raste", "Ne veruješ da te volim", "Azemina", "Ne pevaj druže pesme tužne", "Slušaj majko moju pesmu"...

Zaim Fazlić Fazlija preminuo je na današnji dan, 1. decembra 2020.

(Goran Milošević)