23 godine od smrti Žike Marinkovića Šumca: Sećanje na magistra sa Ibarske magistrale

"Raduješ se u svojoj svemoći mnoge srećne vatre što ugasi,

Preporučujemo

kad zaplačeš jednom u samoći, poželećeš nekog da te spasi.

Ti si žena što nemir donosi, što mi život promeni u noći,

osveta će tebe jednom stići kad ti inje zabeli u kosi.

Tvoja lubav nemirna k'o more i mene je daleko odvela,

hteo sam te za sebe uzeti, al' si mojoj želji odolela.

Ostavi mi puteve nemira i ognjište ugašeno moje,

u grudima vatra dogoreva, zapali je pa te sada nema."

(Doca Ivanković - Stevica Spasić)

"Ti si žena što nemir donosi" je mnogo skupa pesma iz opusa Žike Šumca, jednog od najomiljenijih šumadijskih pevača svih vremena. O Žiki Šumcu pripovedaju njegovi prijatelji, kolege i ispisnici - Mića Teofilović i Rade Gajić.

- Kakva je to ekipa bila: Slavoljub i Mića Stanojević Piromanac, Žika Šumac, Đurica Šarbanac... Školu sam batalio zbog tih ljudi, a još kad sam rekao da mi je deda svirao violinu u predratnom orkestru Ilije i Milije Spasojevića, stekao sam ulaznicu u to pevačko jato - odmotava Rade Gajić film o Žiki.

- Pričao mi je Žika kako je počinjao sa mojim dedom. Bile su to ekipe sa tri-četiri harmonike i basom, bez mikrofona i ozvučenja. Tako se proneo glas o jednom malom iz Šiljakovca koji lepo peva, a živi u nekoj kolibici u šumi, po čemu je i dobio nadimak "Šumac". Svi zajedno iz ekipe se solidarisaše i kupiše mu harmoniku, da ne ide praznih ruku na svirke.

Živorad Žika Marinković (1937 - 1999) je rođen u Grabovcu, odrastao u Šiljakovcu, a magistrirao na Ibarskoj magistrali. Tokom dvadesetogodišnje diskografske karijere (1969 - 1988) snimio je jedanaest singlova i dva albuma. Snimao je sa Đuricom Šarbancem, Radojem Barajevcem, Veroljubom Jovanovićem, Draganom Aleksandrićem, Tomicom Miljićem, Acom Stepićem, Mićom Teofilovićem. Bio je jedan od vodećih i udarnih pevača pesnika, kompozitora i diskografskog maga Doce Ivankovića.

- Svojim neponovljivim pevanjem i šmekerajem mogao je da postane car šumadijske pesme. Koliko je voleo kafanu, toliko je mrzeo snimanja i prezirao estradu. I Doca je jedva uspeo da ga navrati da snimi i tih nekoliko ploča, a za radio i TV nije hteo ni da čuje - napominje Mića Teofilović.

- Znao sam da odsviram foršpil od svake Žikine pesme, zato me i oslovljavao sa doktore. Doduše, imao je Žika u svom okruženju jednog istinskog doktora, doktora za štimung - Prodana Jovanovića. Pecinog. Lepo je pevao, svirao harmoniku "Maksimu", proricao nam sudbinu bolje od Vange. Sećam se Prodanove uzrečice: "Blago meni sa mnom, teško meni bez mene".

- Koliko god pili i boemisali, stizali smo makar da odemo kući da se okupamo i promenimo odelo. Jedino je Šumac pretvarao kafanu u kuću. I tako, sa svadbe u kafanu, iz kafane na svadbu. Stari veš baci u kontejner, a novu garderbu kupi od sledećeg bakšiša.

Žika Šumac je idealan pevać pesama Doce Ivankovića. Imao je Doca mnogo zvučnijih i popularnijih pevača, imao je i megazvezda u svom jatu, ali Šumac je pevao baš po Docinom ukusu. Pevao je visoko i napadački, prodornim i egzotičnim glasom koji para srca. Žikino pevanje nije školsko i radijsko, nije čisto i prefinjeno, sa nesigurnim i drhtavim krajevima, takozvanim "meketanjem".

- Doca i Šumac su kao blizanci. Onako kako je Doca pevao na harmonici dok je komponovao, tako je Šumac pevao na pločama. I kad neka pesma postane hit kod nekog drugog pevača, Doca je žalio što je nije snimio Žika. Šumac je bio veličanstvo od narodnog pevača. Bio je neprikosnoven car u kafanama duž Ibarske, a briljirao je i u kafanama u Parizu. Zarađivao je na pesme i šarm, a trošio na žene, hipodrome, kockarnice. Era je zarađivao i kućio, a Šumac je trošio i više nego što je zarađivao - napominje Mića Teofilović.

Ovaj neponovljiv boem nastavio je po starom i posle infarkta. Onako stasiit, guste kose i retkih brkova, ribljih očiju i pogleda punog sete, mamio je uzdahe i izvlačio poslednje pare. Tamo gde peva, Šumac je bio i gazda kafane.

- Žika Šumac je bio ne samo pevački unikat nego i veliki čovek, gospodin svetskog kalibra i poslednji boem sa Ibarske magistrale. Prošle su tolike godine, a mi ne čusmo ni sličan način pevanja ni sličnu boju glasa koju je imao Šumac - kaže Rade Gajić.

- Imao sam sreću da peva na mojoj svadbi u Vraniću, imao sam i tu privilegiju da vidim i poslednje trzaje njegove boemije. Pevao je i pio nesmanjenom žestinom, uporedo i vinjak i lekove. Mi ga zamolimo da se uzdrži, a on će ti nama: "Neka pobedi ono što je jače".

Na tako malo snimljenih ploča Žike Šumca ostalo je pravo bogatstvo skupih tezgaroških pesama: "Jedna suza na tvom licu", "Lepa vodeničarka", "Ti si žena što nemir donosi", "Branka Piromanka", "Čekam i čekaću", "Greh na duši nosim", "Noć jesenja ko godina duga", "Opet si kraj mene", "Od ljubavi do ljubavi", "Pruži ruku dok ti ruku pružam", "Nemoj niko da te laže", "Ostariiće srce u grudima", "Ne okreći se, ne dozivaj me", "Ja ne žalim momkovanje", "Živim život bez kajanja", "Ja žalim za tobom", "Ako jednom odeš", "O, da sam znao", "Rujna zoro, ne svanula skoro", "Zađe sunce naše davne sreće"...

- Branka Piromanka je žena iz stvarnog života, seljačka lepotica, velika ljubav violiniste Slavoljuba Stanojevića Piromanca. Dugo se pevala u kolubarskom kraju, i mnogo pre snimanja. Predlagao sam da pesmu snimi Mića Piromanac, Slavoljubov sin i vrhunski pevač, ali autor je insistirao da je snimi samo Žika Marinković Šumac - priča Mića Teofilović,

- Da je nismo tad snimili, ova prelepa pesma teško da bi se ikad našla na nekom nosaču zvuka. Snimio sam je na mom koktel albumu iz 1988, petu na "B" strani, a kasnije i na mojoj video kaseti. Na moju žalost, to je jedini video zapis u kome se pojavljuje Žika Šumac. Uz "Branku Piromanku" sam ga ispratio na večni počinak u Leskovcu kod Stepojevca.

Legendarni Žika Marinković Šumac preminuo je 22. januara 1999. u kafani "Kod Ljubiše" u Vreocima. Izdahnuo je dok je pevao pesmu "Potraži me, ne bilo ti teško".

(Goran Milošević)