Šest godina od smrti Siniše Matejića: Veran Krnjevcu i harmonici, neveran Beogradu i estradi

- Siniša Matejić je jedan od najvećih majstora na harmonici, bio je moj lični harmonikaš i ekipe mojih pevača. Kako je samo maštovito svirao i pravio aranžmane. Mislim da je imao 18 godina kad je počeo da piše aranžmane i unosi note u studio, u vreme kada se snimalo na "tri, četiri" - pričao je Danilo Živković u radio izdanju Muzičke apoteke.

Preporučujemo

- U vreme kada veliki majstori, rođeni sluhisti, nisu ni znali šta je to aranžman, Siniša je pun samopouzdanja unosio note u studio. Pisao je aranžmane za jednog Miodraga Jašarevića, za jednog Acu Šišića, za jednog Dragoljuba Kitića. Upoznao sam ga na priredbi za vojnike u Somboru. Jedan sićušan i omanji vojnik svirao je na ogromnoj harmonici, samo mu se glava videla. Sa nevericom smo gledali da jedan klinac svira takvom tehnikom na tolikoj harmonici. Prišao sam mu i rekao da mi se obavezno javi posle vojske.

Ime Siniše Matejića počelo je da se pojavljuje na pločama početkom 70-ih. Svojim svirkama i aranžmanima ulepšao je pesme na pločama Vere Ivković, Danila Živkovića, Anđelke Govedarović, Žike Ivkovića, Velje Kokorića, Žice Markovića, Nade Đaković...

- Harmoniku sam nasledio od dede i oca. Počeo sam sa 12 godina, čisto zbog tradicije, iako i početku nisam baš voleo harmoniku. U Beogradu sam upisao Srednju elektrotehničku školu "Nikola Tesla". Srećom ili nesrećom, u blizini škole bio je "KUD Branko Krsmanović", pa sam slušao harmonikaše kroz otvoren prozor, i kako zaju i kako greše. Svratim u "Krsmanović" i na ulazu vidim istaknut oglas za instrumentaliste - pričao je Siniša Matejić (1954 - 2016).

- Na audiciji mi donesu note, stave na stalak, i kažu svirajte. Rekoh da nemam pojma, a čelnici društva obećaše da će mi pomoći. Bilo me sramota što ne znam note, javim ocu da više neću u školu, i odem kod Mije Krnjevca 1969. Vežbao sam ludački, po dvadeset sati dnevno, zbog čega su mi gazde otkazivali stanove. Za tri meseca sam naučio note, Mija me zavoleo, vodio na koncerte i festivale, pripremao za takmičenje harmonikaša u Sokobanji.

Foto: Promo

1970. godine Siniša Matejić osvaja Prvu harmoniku Jugoslavije u Sokobanji u kategoriji omladinaca, a već sledeće godine postaje najmlađi pobednik u kategoriji seniora.

- Tada nisam bio svestan veličine tih pobeda, a ni veličine mog majstora Mije Krnjevca. Jednom prilikom sam u Nirnbergu sreo legendu makedonske pesme Stevu Teodosijevskog, koji mi je tom prilikom rekao: "Da vama Srbima nije bilo Krnjevca, još biste arlaukali". Krnjevac je istinski otac naše narodne muzike, sve je doterao i postavio na svoje mesto, isekao na taktove, ostavio nam prstored i šesti red na harmonici.

- Posle pobede u Sokobanji odlazim u vojsku. U vojsci sam služio sa samom elitom - Draganom Džajićem, Goranom Paskaljevićem, Slobodanom Šijanom, Zoranom Simjanovićem, Ivanom Bekjarevim. Odmah posle vojske Danilo Živković mi pogodi svirke u mom kraju. Svirao sam u ekipi sa Zaharom, Gocom, Verom, Danilom, Anđom.

Prvu ploču sa narodnim kolima ("Agino", "Biser", "Đerdapski vrtlog", "Tošino") snima 1971. uz ansambl Ace Krnjevca. 1982. godine snima dva kola ("Kabare" i "Moravski povetarac") na koktel albumu pobednika Sokobanje. Svoj jedini samostalni album snima 1983. sa deset autorskih narodnih kola: "Sećanje na Krnjevca", "Prstometka", "Valjevska podvala", "Harmonikaška igra", "Đavolja igra", "Čepurak", "Mihajlovo", "Jeremidžino", "Dankovo", "Kolo iz Pojata".

- Ostao sam veran svom rodnom kraju, Pojatama i Ćićevcu, ostao sam veran harmonici, a neveran Beogradu i estradi. Upoznao sam najveće muzičare, učio od najboljih, svirao svetsku muziku u Mocartovom rodnom gradu.

- Imao sam sreću da još u vojsci upoznam elitu. Na harmonici sam svakome smeo da izađem na crtu, falio mi je jedino Beograd da bih napravio karijeru. S druge strane, možda bih i umro u tom Beogradu od cigara i alkohola i pre slave i popularnosti. Baviti se muzikom i estardom u Beogradu a ne "šljokati", nije baš zamislivo.

Siniša Matejić je preminuo na današnji dan, 27. januara 2016.

(Goran Milošević)