28 godina od smrti Ipčeta Ahmedovskog: Veliki hitovi i velika tragedija "Malog Ramba"

Kad nestanem jednog dana

Preporučujemo

oko mene biće tama,

ti ćeš naći nekog drugog

izdržati nećeš sama.

Eh, da mogu da oživim

i da vidim tog,

pored vas da stanem

pa nek' umrem ponovo.

Kad nedeljom igra kolo,

pevaće se pesme moje,

dok ti igraš da l' će za mnom

zaplakati oko tvoje.

Ja boujem već odavno

i polako gubim nadu,

kome ću te, srećo moja,

ostaviti tako mladu."

(Novica Urošević)

"Kad nestanem jednog dana" zaledi krv milionima obožavalaca Ipčeta Ahmedovskog. Niko tada ni slutio nije da ova pesma proročki najavljuje veliku tragediju i veliko vaskrsnuće "Malog Ramba".

- On je stvarno jedna munja na ovom našem estradnom nebu. Znao sam sve Ipčetove vrline i mane, njegovo čarobno grlo i sve njegove "bubice". Pitao sam se gde mu samo stane ta strast, ta energija, to ludilo za brzinom. Kad sedne na motor, čini mi se da nije mislio ni na pesmu ni na sebe, a o miliciji i da ne pričam. Dešavalo mi se da ga pozovem na nastup, a on ne može da sedi pa zaustavi auto da izađe da odboksuje jednu partiju sa Novicom Uroševićem - seća se maestro Novica Nikolić Patalo, autor desetina aranžmana na Ipčetovim albumima.

- Ostale su mi drage fotografije sa Ipčetom, uspomene na brojne nastupe na kojima je briljirao. Ipče je pevačina za koga nije postojalo neću ili ne mogu. Sa istim žarom je pevao i na svadbi i na glamuroznom koncertu, daš mu mikrofon i ne brineš. Ipče je imao i grlo i srce.

Ipče je rođen 6. januara 1966. godine u mestu Lažani kraj Prilepa. Pevački gen je nasledio od oca koji je lepo pevao, naročito Safetove sevdalinke. Uz dve godine starijeg brata Jašara, otimajući se o mikrofon, propevao je i narodnjake.

Prvu ploču snima 1986, u dvadesetoj godini, sa osam pesama srpskog Jesenjina Radeta Vučkovića ("Stari drugar glava luda", "Nisi više u staroj ulici", "Plačite oči moje", "Ej, noći sestro moja", "Bila si devojčica godina mojih", "Sanjam još plave kose tvoje", "Srebrna ptica", "Moje proleće kasni").

- Ipče je moje kompozitorsko dete. Posle nekoliko vrhunskih ploča i pesama koje sam uradio za Jašara, bio je logično da pomognemo i njegovog mlađeg brata. Mnogo sam uložio u te pesme, Ipče ih je vrhunski otpevao, Tomica Miljić je to lepo odsvirao i aranžirao. Međutim, album je uz beznačajnu reklamu produkcije Jugodisk tada prošao relativno slabo - ističe Rade Vučković.

- Kako su godine prolazile, naročito posle Ipčetove tragedije, skoro sve pesme sa ovog albuma postadoše evergrini sa višemilionskim pregledima na Jutjubu. Sa ove istorijske distance mogu da kažem da je taj Ipčetov prvi album i jedan od mojih najboljih autorskih albuma.

Razočaran slabim prijemom svog diskografskog prvenca, Ipče nije snimao četiri godine. Svoj drugi album snima 1990. za produkciju Diskos u muzičkoj režiji hitmejkera Novice Uroševića. Baš kad se zaratilo i baš kad su narodnjaci ubrzali "200 na sat", Novica Urošević je lansirao velike hitove za za "Malog Ramba": "Samo jednu nedelju da ti gužvam postelju", "Činio sam čuda", "Sad smo jedan jedan", "Volesmo se samo jedno leto"...

Kada je posle godinu dana snimio još jedan album sa još nekoliko hitova Novice Uroševića ("Prodaj suze, prodaj drugima", "Luda devojka", "I bog greši ponekad", "Ko seje seme zla", "Pravde samo hoćemo"...), Ipče je postao megazvezda, urbana legenda.

I pored malog prostora u medijima, Ipče pokazuje svoju harizmu. Na "Dvestadvojkinom" kultnom "Poselu na Kalemegdanu" zasenio je i najveće zvezde.

Pevao je fajterski, a nije se trošio mnogo. Pevao je tako lako, kao pod ručnom, a vozio mnogo brzo, naročito oko Ibarske magistrale i naročito zbog jedne Zlate. Živeo je 200 na sat i otišao u smrt sa 200 na sat, 30 jula 1994.

Zaborav je konačna i jedina prava smrt. Sudeći po fanatičnoj i veoma mladoj publici koja i posle 28 godina od Ipčetove tragedije sve više sluša njegove pesme, Ipče je mnogo življi posle smrti. Teško je naći pevača koji je snimio samo četiri albuma (32 pesme), a koji ima toliko hitova.

(Goran Milošević)