70. rođendan Grade Jovanovića: "Rođen sam da pevam celog svoga veka, rođen sam da budem slavuj od čoveka"

Foto: Promo

Ovo je jedna od nekoliko stotina pesama iz pera i duše pesnika Gradimira Jovanovića. Šaban je imao ukusa da odabere i snimi poetski tekst, a Grada je imao stihove koji ključaju emocijom.

Preporučujemo

"Jedna žena noćas na jastuku mekom

raspletene kose lepši život sanja,

delila bi ljubav sa jednim čovekom,

ali senka tuge sreću joj zaklanja.

Jedna žena sreće željna

živi sama bez ljubavi,

nit' voljena, nit' ljubljena,

sama vene k'o cvet plavi.

Rasute niz grudi mirišu joj kose,

rascvetala mladost budi želje njene,

a poneka suza beli jastuk kvasi

što niko ne ljubi to lice joj sneno.

Za nju život teče čekajući nekog,

danima se nada svom princu iz bajke,

otkad sam je sreo ne žurim za drugom,

ona mora biti snaja moje majke."

(Aca Stepić - Grada Jovanović)

- Imao sam nebesku čast da Šaban snimi moju pesmu "Jedna žena sreće željna, i to na čuvenom albumu "Dođi da ostarimo zajedno" - priča Grada za Muzičku apoteku.

- Moj kompozitor Aca Stepić je sarađivao sa Šabanom, i tako se moja pesma skrasila kod kralja narodne muzike. Tako sam i ja stavio svoju krunu na onu Šabanovu.

Gradimir Grada Jovanović rođen je 23. novembra 1952. godine u selu Lipovac, nedaleko od manastira Vraćevšnica, u okruženju koje bi poželeo svaki čovek na ovoj planeti.

- Moj otac i moja majka spojili su svoje živote na jedan neverovatan način. Moj deda i baba nisu roditelji mojih roditelja. Imali su dva sina blizanca koji su nestali u plamenu čobanske vatre. Da bi ublažili tragediju, moja baba i moj deda su poćerčili i posinili moju majku i mog oca. Moju majku su kao nedonošče našli u ostavljenoj korpi, kao od Boga poslatu i kao naknadu za tragediju. Kad je trebalo da se uda, doveli su joj u kuću mladoženju, štalara iz zemljoradničke zadruge, mog oca.

- Rođen sam u pukoj sirotinji, a u blagostanju duha i čistoti duše. Ta kuća u kojoj sam rođen, to je moj zamak i na nebu i na zemlji. Taj duh, tu lepotu, tu čistotu, pretočio sam u svoj život i u svoje pesme. Mom ocu sam posvetio stihove "otac mi je zdrava duha, on za život ima sluha" koje je na Vukasovu melodiju snimio Radiša Urosević.

Grada je čovek satkan od pesme. I u svakodnevnom razgovoru sa svojim bližnjim zna da prospe bujicu stihova.

- Ne kaže se džaba da pesma diže iz mrtvih. Još se sećam zadušnica sa mojim ocem: kad svakom popiju za dušu, sastanu se na groblju i zapevaju. Eto šta je moć pesme! Nisu oni povredili nijednog pokojnika, bila je to pesma u slavu besmrtnog života.

- Opijen lepotom mog rodnog kraja i snagom naše epske poezije, osetio sam potrebu da prve stihove pokažem mom slavnom komšiji i pesniku iz Donje Crnuće. U zakrpljenim pantalonama i džemperiću pokucao sam na vrata Dobrici Eriću. Pogledao je moje stihove i rwkao: "Sinko, ti si jedna neispeglana čoja iz koje će jednog dana izlaziti svila i kadifa."

Grada Jovanović je istinski pesnik, a neizvikan tekstopisac. Gradine snimljene pesme su mnogo više od rimovanih stihova, neke su dostojne i najprobirljivije zbirke ljubavne poezije: "Jedna žena sreće željna" (Šaban Šaulić), "Hoću susret u četiri oka", "Nikada ti oprostiti neću" (Ljuba Aličić), "Brzo prođe naša sreća", "Kome li se sreća smeje" (Savo Radusinović), "Ja i tata k'o dva brata", "Selo moje, moja dedovino" (Radiša Urošević), "Tuguj, tuguj ostavljena ženo", "Pođi sa mnom, il' ostani s njom" (Vesna Zmijanac), "Želela si dva prstena", "Reci majci da se rastajemo" (Asim Brkan), "Dao sam ti cvet mladosti" (Milenko Živković), "Ispijam čašu sreće" (Šerif Konjević), "Jedno nas sunce grejalo dugo" (Sneža Đurišić), "Volim moju Šumadinku" (Hranislav Urošević Badža), "Srce moje stražar nije" (Sloba Živanović), "Hej poštaru" (Živko Savić), "Vodenice, golubice" (Betula), "Pomrčina pala na sokake" (Era), "Hoću lijepe riječi" (Hanka Paldum), "Ostala si u sećanju mome" (Imeri Sefadin Sefer)...

- Pisao sam pesme za najveće zvezde, mnogima sam napisao prve pesme, a nekima i najveće hitove u karijeri. Pisao sam i za moje Šumadince i za sevdalije i braću Cigane, za te najveselije ljude na svetu. Još se sećam tog blaženog osmeha na licu Ljube Aličića kada mu je Aca Stepić pokazao pesmu "Hoću susret u četiri oka" koju je Milanče prethodno odbio.

- Najviše sam sarađivao sa kompozitorom Acom Stepićem. Osetili smo da smo srodne duše, da smo se našli i temperamentom i karakterom. Aca je bio ne samo veliki kompozotor i šef orkestra, nego i gospodin koji nije znao da povisi ton, koji i kad priča kao da se umiljava.

Napisao je Grada mnogo više nego što je snimio. Napisao je i pesmu "Rođen sam da pevam" u spomen i čast Šabana Šaulića.

- Nigde nisam pomenuo Šabana, želeći da ovo bude posveta svakom čoveku koji je život posvetio pesmi:

"Često sanjam Šabački mahalu,

stare klupe i lipe u cvetu,

i korice hleba na astalu

od kojih sam krenuo po svetu.

Rođen sam da pevam celog svoga veka,

rođen sam da budem slavuj od čoveka.

Kao melem stižu zvuci pesme moje

i bolesnog dižu iz postelje svoje.

Osta krčma tamo gde je bila

u kojoj sam pevao k'o dete,

dok su vino mokra braća pila,

krenuh s pesmom stazama planete.

Jednog dana neće biti mene,

al' će zvezde fenjere da pale,

i kafane biće otvorene

gde će mnogi pesmom da me žale."

(Goran Milošević)