Ispovest Aleksandra Radojičića: Sve je postalo fejk. Ne želim da prihvatim da je ovo naša budućnost

Glumac Aleksandar Radojičić u novogodišnjem intervjuu za Teleraf.rs pričao je o godini za nama i otkrio je da i dalje veruje u Deda Mraza, te da, posebno od kada je postao otac, neguje dete u sebi.

Naime, Aleksandar ima osomogodišnju ćerku Aju sa kojom će, kako nam je rekao, provesti praznike. Kaže da ima posebnu povezanost ća naslednicom koja je u nekim razmišljanjima zrelija od njega.

Šarmantni Radojičić nam kaže da sebi želje poželi tik pred Novu godinu, a na pitanje kakvi su njegovi utisci o 2020. godini, ni on nije mogao da zaobiđe ono što niko nije mogao - pandemiju korona virusa.

- Neminovno je da pomenemo celu ovu situaciju i da je ovo jedna od težih godina za čovečanstvo bar otkad ja pamtim, od kada sam živ. Međutim, volim to da pomenem, živeti u Srbiji, i u ovom vrmenu, nekako si navikao na teške trenutke, vanredna stanja, pamtimo i bombardovanje, devedesete.. Nekako, mislim da smo manje u šoku od ostataka sveta koji je navikao na neku drugačiju stvarnost i mislim, da smo, nažalost, spremniji na ovkakvu situaciju, ali opet mislim da je ovo donelo nešto novo, a to je distanciranje od ljudi.

- Mislim da sam izvukao neke pouke iz svega ovoga i tako volim da gledam ovu godinu, jer sve te ružne stvari, toliko smo pričali tokom te cele 2020. godine da je besmisleno sada još pričati o tome. Međutim, naučio sam da cenim male stvari koje čine moju svakodnevicu, a koje sam prosto uzimao zdravo za gotovo. Kad ostaneš bez njih, nekako naučih da ih ceniš i nadam se da ću naredne godine, i Bože zdravlja, kada sve ovo prođe imati to u glavi i podsećati se toga kada me budu mučile neke druge stvari, neke malo veće od tog, za nas, običnog kontakta sa ljudima, prijateljima, neke sloboda kretanja, neke sloboda razmišljanja, da razmišljamo samo o broju zaraženih, umrlih...

- Što se tiće želja, vremenom sam prestao da želim želje, to nekako ostavljam mlađima i naravno da uvek ima nekih želja, ali se trudim da postavljam neke ciljeve i planove za narednu godinu i na neki način su to moje želje, ali sam svestan da sam ja taj koji mora da se potrudi, da ih ispuni i da od mene sve zavisi.

• Koji je jedan od tvojih cijeva za 2021. godinu?

- Još uvek ih nisam napravio, trudim se da te "želje" budu izlazak iz zone komfora, jer sam shvatio da kad god se to desilo, napredovao sam, desilo se nešto dobro ili nešto što nisam očekivao ili planirao. To mi se nekako desi kada sam ja spreman da izađem iz zone komfora i kada se potrudim da ostvarim neke ciljeve. Malo je sada teže u ovoj situaciji da pravim neke planove, jer svi planovi koje sam pravio za sledeću nedelju, ne znam da li će biti ostvarivi, ne znam šta će biti moguće i kada u 2021. godini.

- Međutim, trudim se da radim na sebi, a za početak sebi želim zdravlje, vašim gledaocima, čitaocima i naravno mojim bližnjima. To je ono što želim, a na šta, nažalost, ne mogu da utičem, ali to je ono što je bitno da bih mogao da ostvarujem neke dalje ciljeve. Gledam na 2021. godinu kao na neku novu avanturu, niko nije očekivao da će ovo biti u ovoj godini, ali niko nije očekivao da mi to možemo da preguramo, jer tu smo, za sada živi i zdravi, da kucnem u drvo. Radujem se svakom novom danu i Novoj godini, šta god to nosilo sa sobom.

• Možemo reči da su prethodna godina i panedmija ujedinile ljude i kroz humanitarne akcije i na neki način ih promenila. Koliko je pandemija promenila tvoj karakter?

- Ujedinila je ljude, na neki način da svi imamo glavni problem, ne kao svi u Srbiji, što smo nekako navikli da nas ujedini kad smo mi u problemu, međutim, sad vidimo da je ceo svet u problemu. Međutim, upravo to distanciranje od ljudi, od razgovora sa bliskim ljudima i provođenje sve više vremena onlajn i mnogo različitih informacija dolazi do nas, nekih različitih istina, da tako kažemo, da više ne znaš šta je istina, mislim da nas i to malo remeti. Iskeno, ne želim da prihvatim da je to naša stvarnost i budućnost, život onlajn, iako smo videli da je sve to moguće. Zaista, čekam da to prođe, naravno, prilagođavamo se, mislim, ipak smo ujedinjeni kada smo zajedno.

- Humanitarne akcije su bile i pre toga i sada, samo jednostavo putem društvenih mreža ljudi su više upućeni u te stvari i malo je teže da sklone misli od toga i da ih to ne izbombarduje, ali naravno, uvek ima humanih ljudi, i ja, kao javna ličnost volim da učestvujem u takvim stvarima zato što na taj način, na pravi način koristim, tu neku popularnost, da tako kažem, i neki uticaj u javnosti. Nastaviću to da radim, bila pandemija ili ne, uvek ima onih kojima je pomoć potrebna.

• Koliko je pandemija uticala na tvoj posao? Čini se kao da se nikada nije radilo više projekata nego u 2020. godini.

- Što se tiče snimanja definitivno deluje da se sve odvija kao da se ništa ne dešava, međutim, nije baš tako. Prekidaju se projekti, kako ko dobije temperaturu odmah sve staje, više ne znamo, sve je korona, pa i kad je korona, onda je to malo otežano, ali se to nekako gura. Veći problem je pozorište i mere koje se odnose i na pozporište i onda ne može neometano da funkcijoniše.

- Fali nam rada na novim predstavama, što je malo onemogućeno i u težim uslovima se to odvija, ali strpljivi smo.U celoj ovoj situaciji drago mi je što vidim koliko su ljudi željni pozorišta, čak do te mere, da kada se zakažu predstave u podne, da se predstava rasproda. Željni su događaja, željni su da uživo učestvuju u tom nekom pozorišnom životu. Ima predstava i onlajn, ali to ne može da zameni taj kontakt sa gumciima i nama kontakt sa publikom. Iskreno se nadam da ćemo naći način i da kao društvo shvatimo koliko je to bitno zaista.

• Kako su izgledali novogodišnji praznci u tvom domu kada si bio dete?

- Porodično, to je nešto što mi i dalje najdraže, da tako provedem Novu godinu, u krugu najbližih, u kućnoj, prazničnoj atmosfri, uz jelku, uz neki televizijski program, "Sam u kući", kao što svi gledmo uvek, uz dobru klopu, da znam da ne moram da ustanem rano, da mi neće zazvoniti telefon, osim da ti neko čestita Novu godinu, ali da nigde ne moraš da budeš u tom trenutku, osim tu i da je to jedan od retkih trenutaka u toku godine, što sam stariji, a tako je bilo kada sam bio klinac, da je prosto to jedino mesto gde treba da budem u tom trenutku i to mi prija.

• Da li se sećaš momenta kada si prestao da veruješ u Deda Mraza?

Nisam prestao da verujem u Deda Mraza... Zaista se trudim da zadržim to dete u sebi i volim te novogodišnje filmove i te, da tako kažem, bajke, ali zaista u Deda Mraza ili Božić Batu, kako ga mi zovemo, verujem u ono što on predstavlja u nama i trudim se da to negujem sada kada imam dete, imam i još jedan razlog više da negujem tu tradiciju i mislim da te neke lepe stvari, da ih se ne treba odricati. Mnogo je lako, uvek ima neki problem o kojem možemo da razmišljamo i šta nam ne da da se vraćamo u detinjstvo i šta nas podseća da smo u svetu odraslih. To je i jedan od razloga zašto se bavim glumom, zato što ne moram da odrastem, volim tu igru i to maštanje i to mi prija i mislim da mi to pomaže i u odnosu sa drugim ljudima i u motivaciji za život svakodnevno.

• Da li pripremaš novogodišnje iznenađenje za ćerku?

- Ovih dana se time bavim i iznenađenja nisu samo pokloni, već, naravno, to je i kićenje jelke i tako dalje, svaki naš trnutak neka nova avantura, da je to Nova godina ili ne, nekada se ja više tome radujem nego ona... Baš kada sam dolazio, čuo sam se sa njom i pitala me je šta želim za Novu godinu. Kažem, naravno, da dođe kod mene, a ona kaže: "I mislila sam da ćeš to reći". Tako da to je nešto što uvek želim, a to je da provedem vreme sa njom.

• Sa ćerkom ćeš provesti novogodišnju noć?

- Neću dočekati Novu godinu sa njom, ona će biti sa mamom i bratom i to je normalno, ali posle dan, dva, doći će kod mene i otvoriće nove poklone. Da li je to Nova godina, ponoć, da li se dočeka ili ne, ali ceo taj period, Nova godina i Božić, gledam kao na prazničnu atmosferu. Kod mene jelka ostane okićena i do marta, jer volim tu atmosferu i biće prilike da je proslavljamo iznova i iznova.

• Da li je ćerka nasledila talenat za glumu na tebe?

- Ne znam, iskreno, nisam ja u tim godinama razmišljao da je to neki talenat za glumu, to je upravo ono što smo pričali, da li ti imaš razvijenu maštu i da li te to vodi. Ja sam taj sanjar i volim taj svet mašte, i naravno, da ona sa svojih osam godina uživa u tome i to je jedino što je bitno i to volim i želim da neguje kod sebe, da joj pomognem u tome. Da li će se sutra baviti glumom ili ne potpuno je nebitno.

• Deca uvek imaju svoja objašnjena za životne sitacije, a često kada nam kažu neko svoje mišljenje, zapanji nas ta ralnost. Da li se to tebi dešava sa ćerkom?

- Apsolutno, sve češće se to dešava, to me šokira u trenutku da tako razmišlja i onda shvatim da sam ja prestao tako da razmišljam i da lažem sebe, mislim da mi odrasli lažemo sebe u nekim situacijama zato što nam je tako lakše ili smo odlučili da tako verujemo u to, jer nemamo vremena da se time bavimo. Baš se skoro desilo za njen rođendan da sam je pitao da li se raduje rođendanu, a ona mi je rekla: "Pa ne baš" i sad kao zašto: "Sviđa mi se da budem dete i ne želim da odrastem". Sad ja vratim film i setim se da sam ja onako klinači razmišljao "jedva čekam da odrastem, da bih mogao ovo, ono.." jedva čekaš da se nešto desi, ali mi se sviđa što ona živi u ovom trenutu i uživa u tom dobu u kom jeste i jako mi je drago zbog toga. Shvatio sam da je u tom razmišljanju ispred mene, zrelija je, a želi da ostane dete.

• Kažu da su očevi baš slabi na ćerke, da li je i to slučaj kod tebe?

- Nemam sina, tako da pretpostavljam da bi isto bilo i sa sinom. Međutim, to što imam ćerku ne bih menjao ni za šta na svetu, mislim da očevi i ćerke imaju neku povezanost, kao i sinovi i mame. Ne želim da pričam ništa protiv sinova, ali ćeke su zakon.

• Da li se dešavalo da gledate tužan film, da ćerka zaplače, a da tebe obuzmu emocije gledajući nju i da ne možeš da zadržiš suze?

- Ne, ali se desilo suprotno. Gledali smo crtani film gde sam ja zaplakao, bili smo čak sami u bioskopu, to je bila neka projekcija od 12, 1, radni dan i pustili su projekciju zato što smo mi kupili karte, jer dovoljno je da jedan čovek kupi kartu i da oni puste film.

- Bili smo sami, gledali smo crtani film "Koko", preporuka za one koji nisu stigli da pogledaju. Bila je naka scena koja me podsetila na naš odnos, na nas dvoje i da nisam mogao da se suzdržim. Sreća, imali smo one 3D naočare, pa sam to uspeo da sakrijem od nje. Ona mi je rekla da je to tužno, ali još nije u toj fazi da se ona rasplače zbog toga i izbegavam da gledmo neke tužne filmove, mislim da nema potrebe. Kapira stvari dovoljno i drago mi je zbog toga.

• Da li je istina da živiš kao podstanar i da voziš stari automobil?

- To nije bitno za ovu priču, zašto da kažem: "Kupio sma novi automobil", mislim kad kažem nov, nije nov, nego nije taj iz te priče, star je osam godina, čak i to što sam podstanar nije kao kukanje...

• Da li msiliš da će sada, nakon vega što je korona donela i odnela, ljudima biti prioritet nematerijalne stvari? Ti si isticao da ti je bitnije da odeš negde sa porodicom, da se lepo provedeš sa najbližima, a ne da sebi obezbediš neke materijalne stvari kao što su stan i nov automobill.

- Nažalost, ali svet u kome živimo se svodi na materijalno, jer bez para ne možete negde da odete sa porodicom, pogotovo ako vas je više. Meni više prijaju putovanja, od nekih stvari da ih posedujem. Jasno mi je koliko to bitno za neku sigurnost, sada kad imam dete, da imam neki stan, neku nekretninu, jer danas imaš pare sutra nemaš, danas radiš, sutra ne radiš, a to je ipak nešto što je to je i što ostaje, ali se trudim da se ne opterećujem tim stvarima.

- I kada pominjem, hoću da kažem da to je bila priča kakao žive glumci, sad to deluje kad se slikamo, pa su tu neka odela, neki glamur, to je sve normalno kako to ide u tom svetu, ali realnost je nešto drugo i ne bunim se zbog toga, jer znam koliko ljudi treško žive u ovoj zemlji i mnogi ne mogu da priušte da iznajme stan u Beogradu, a sve se dešava ovde. Žao mi je što moramo da se bavimo tim materijalnim stavrima, da bismo mogli da obezbedimo sebi neke stavri, ali to je svet u kome žimo i prosto sad to su neke šire priče kuda ide čovečanstvo.

- Posle ove situacije i krize, nažalost, mislim da će ljudi sve više morati da razmišljaju o materijalnim stvarima, jer gomila ljudi ostaje bez posla, ljudi će tražiti načn da se snađu i još više će osetiti koliko je neophodno imati novac, da bi mogao da izlečiš dete, da bi mogao prehraniš dete, ali daleko su te stvari šta imaš. Mislim da društvene mreže stvaraju neku lažnu sliku o životu koji bi ljudi trebalo da žive i stavaraju neke parametre šta znači biti uspešan...

- Mislim da je celo društvo postalo fejk i to mi izuzetno smeta, jer je sve postalo fejk - od života na Instagramu, nekih stvari koje ljudi promovišu... Nažalost sam deo svega toga i to je nekako sadašnjost i posla kojim se bavim i tera te da deo toga. Licemerno bi bilo da sad idem samo pljujem to, ali mi smeta. Trudim se koliko mogu, da svojim primerom na neki način, ali ne uspevam uvek, da ukazujem na neke stvari koje su zaista bitne.

• Ako izuzmemo pandemiju korona virusa, šta je tebi obeležilo 2020. godinu?

- Snimao sam, radio sam, mogu da kažem da sam se povezao sa nekim prijateljima, sa dragim osobama, jer me je ova situacija naterala na razmišlajnje. Nažalost, ostao sam i bez nekih bliskih osoba i shvatio sam koliko te stvari treba ceniti. Ne želim da ovo bude kao tužni rezime, baš naprotiv, to me je nateralo da shvatim koliko je sve to promenljivo, danas si tu, sutra nisi, da treba da ceniš one prave vrednosti koje imaš u životu i prave prijatelje, drage osobe i da se koncentrišeš na njih i da budeš zahvalan na svakom lepom trenutku i zaista se nadam da ću to preneti i u 2021. 2022. i tako dalje.

- Zaista treba da uživamo u tim nekim sitnim stavarima, a mi ih uzimamo stvari zdravo za gotovo, da ne jurimo za tim prevelikim ambiijama, jer nam one donose neka razočarenja i zato ne pravim neke planove i želje za sledeću godinu, samo da smo zdravi i videćemo šta nam život nosi.

• Da li postoji neka uloga koju bi voleo da ostvariš u 2021.godini?

- Da, voleo bih da se nastavi snimanje "Košara", to je nešto što je prekinuto, nadam se da će se nastaviti, to je jedina uloga koju priželjkujem, ove ostale ne znam ni da postoje, pa će me iznenaditi, Bože zdravlja.

(Telegraf.rs)