30 godina od smrti Mije Krnjevca: Sećanje na oca harmonike

"Stiže jesen doba najmilije, po selima širom Šumadije,

Preporučujemo

svadbe, prela, igranke, veselja, sad prijatelj traži prijatelja.

Zamirisa vino sa Oplenca, spremaj majko snaju za prvenca,

onaj drugi nek' pričeka malo, još mu nije devojče stasalo.

U nedelju koja prva dođe, dođi Rado da beremo grožde,

opremi se da te vidi majka, bićeš srećna kad joj budeš snajka.

A ja ću te svojim suncem zvati, sva Topola o nama će znati,

i sva sela oko Kragujevca kad se ženi momak sa Oplenca."

(Mija Krnjevac - Panta Radivojević)

Svaku svoju pesmu Mija Krnjevac je prvi otpevao. Neke je i sam snimio, a ogromnu većinu je nesebično davao svojim kolegama. "Stiže jesen doba najmilije" snimio je Mija 1967, a petnaestak godina kasnije pesmu je snimio Novica Negovanović sa Narodnim orkestrom RTS-a.

- U životu sam doživeo mnoge časti i počasti. Kad sam pobedio na takmičenju za Prvu harmoniku Jugoslavije u Sokobanji 1966, moji Kraljevčani su me poredili i sa Titom. Ali, tek kad počeše da me porede sa Mijom Krnjevcem, poverovah da nešto vredim - pričao je Novica Negovanović u Muzičkoj apoteci.

- Dobro se sećam Mijinih reči: "Mali, ako budeš vredno vežbao, ima šanse i da me prevaziđeš". Tako mi je veliki majstor dao krila, a kad sam počeo da snimam davao mi je i nekoliko svojih pesama. Dao mi je i dve svoje stare pesme "Stiže jesen doba najmilije" i "Sećaš li se draga onog mesta" da snimim kao trajne snimke.

Miodrag Todorović Krnjevac (1924 - 1991) je ne samo najveći gospodin i umetnik na harmonici nego i ljudski gorostas koji nije patio od najčešćih estradnih bolesti - narcisoidnosti i zaviisti.

- Dugo sam sarađivao sa čika Mijom i njegovim sinom Acom. Nikad neću zaboraviti scenu - vraćam Acu sa svirke, onako iscrpljeni istovaramo instrumente i opremu, a čika Mija nam skuva kafu i svira harmoniku. Uz Mijinu svirku prolazio je svaki umor, dočekivali smo zoru i da ne odemo na spavanje - kaže Milan Simić.

- Slično je bilo i na snimanju mog prvog albuma - ja pevam, Aca svira sa ansamblom, a čika Mija utrči na neke deonice. Snimili smo svih devet pesama, al' nam zafali još jedna da popunimo album. Snimi "Jesen prođe, ja se ne oženih" - reče mi čika Mija. Nisam mogao da poverujem sa kojom lakoćom i ljubavlju mi podari svoju najskuplju pesmu.

Komponovao je Mija za najbolje i najpopularnije pevače: Cune ("Bisenija", "Ljubav mi srce mori", Oj, Moravo, oj"), Safet ("Prolazi jesen, na pragu je zima", "Danas jedna, sutra druga", "Svi su ljudi isti", "Ne mogu bez nje"), Toma ("Sliku tvoju ljubim"), Kvaka ("Svirajte mi noćas opet", "Ništa lepše od naše seljanke"), Silvana ("Ludujem za tobom"), Drljača ("Za ljubav tvoju mladost sam dao"), Bilkić ("Tarabe bih preskao"), Nedžad ("Ne plači srce moje"), Ismet Krcić ("Dočekaj mi majko svate", "Đe se čuje to veselje"), Branka Šćepanović ("Vasojevka", "Durmitorka"), Jasna Kočijašević ("Zašto svićeš tako rano")...

- Mija Krnjevac je moj estradni tata. Ponosim se što sam Mijino otkriće i što je jedan takav majstor komonovao moj prvi veliki hit "Za ljubav tvoju mladost sam dao". Mića Živković, menadžer, odveo me kod Krnjevca. Probao me samo na jednoj pesmi i rekao - snimamo! Dok je vežbao sa učenicima, dao mi je da pogledam pesmu "Za ljubav tvoju mladost sam dao" za koju je tekst pisao njegov zet Miloš Marović. Odmah mi se svidela, snimili smo je u čuvenoj "Petici". Kad se pojavila na ploči, preko noći je postala sveopšti hit.

I Jasna Kočijašević se istopi na pomen Mijinog imena. Svoje prve pesme i ploče snimila je sa velikim Krnjevcem.

- Sećam se kako sam sama vezla haljinu za snimanje moje prve ploče sa Krnjevcem. Zatvorim se u špajz, gde je jača sijalica, da dovršim i isprobam haljinu. Ja devojčurak od 17 godina ulazim u studio sa Krnjevcem! I zamislite moju drskost i Mijinu veličinu: "Zašto svićeš tako rano" trebalo je da pevam po Mijinoj zamisli u rubatu, a ja onako sramežljivo predložih u kecu. Veliki umetnik je to prihvatio bez mnogo razmišljanja i bez trunke sujete.

Svojim autoritetom i očinskim odnosom prema mlađim kolegama pružio je šansu stotinama pevača: Maja Maleševac, Milica Popović, Dobrivoje Krantić, Mila Lekić, Jorgovanka Tadić, Rade Gajić, Dragiša Golubović Golub, Mlađa Kosmajac, Mića Panić, Mića Trišić, Beba Osmanlić, Alija Dalipović, Marija Helešić, Mileva Đorđević... Mija Krnjevac je voleo svoje pevače i harmonikaše.

Voleo je Mija jesen i njene boje zlaćane. Niko tako nije opevao jesen kao Krnjevac: "Jesen stiže rana", "Jesen prođe, ja se ne oženih", "Prolazi jesen, na pragu je zima", "Stiže jesen doba najmilije", "Šumadija u jesenje dane". U jesen se i upokojio, 25. septembra 1991.

(Telegraf.rs)