Šabanova udovica o suđenju: Bilo je mučno! Nisam gledala Turčina, ne želim da pamtim njegov lik

Pirntskrin: TV Prva, Foto: A. Nalbantjan, Facebook

Posle tri godine od saobraćajne nezgode u kojoj su nedaleko od Bilefelda stradali Šaban Šaulić i Mirsad Kerić, a Slobodan Stojadinović zadobio teške povrede, održano je suđenje Turčinu Alsinu Leventu u Giterslohu.

Alsin je dobio tri godine i 3 meseca zatvora, a Šabanova udovica, Gordana Šaulić u Jutru na Prvoj progovorila je o bolnoj temi.

Preporučujemo

- Faktični će biti tri godine, jer je već tri meseca bio u istražnom zatvoru. Da je bila obrnuta situacija, bilo bi drugačije. Tri godine čekanja i mučenja, agonija koja je trajala, susret sa tom osobom... Imao je drogu i alkohol u krvi, a ne vožnja iz nehata. Ne bih volela da ništa ružno kažem - rekla je Goca.

- Bila je mala prostorija, ušao je čovek sa kapuljačom, sa maskom, držao je knjigu ispred lica, trudila sam da ga ne gledam, nisam želela taj lik da zapamtim. On je priznao krivicu, vozio je 160 na sat, a bilo je dozvoljeno 80. Toliko je sramno. Nama ta kazna ništa ne znači, ali on tri godine šeta, pije, jede, normalno živi, dok ova dva čoveka nisu tu - ispričala je Šabanova udovica i dodala:

- Kao prodica se više nećemo pojavljivati na tim ročištima jer je jako stresno. Šta ćemo dobiti ne znamo, ali ćemo pokušati da ta pravda bude koliko toliko zadovoljena. Mora da se zna da se sudilo nemačkom državljaninu, a oni su dva stranca. Mi sa našim bolom nastavljamo dalje. Stojadinović je izuzetno teško i psihički, čovek je ostao invalid-

- Tog kobnog 17. februara, imali smo najtopliju podršku od predsednika Vučića, od Ivice Dačića, Vulina. Oni su nam pomogli da ta administrativna procedura, koja je bila izuzetno teška, da to na neki način idrže i olakšali su nam maksimalno. U ime cele porodice i u ime miliona Šabanović obožavaoca beskrajno sam zahvalna - rekla je Goca.

Zatim se prisetila kada se upoznala sa Šabanom i ispričala koliko joj Šaulić nedostaje svakog dana.

- Mi smo odrastali i starili zajedno, sa svim burama i olujama. Uvek smo imali brod koji je znao gde mu je luka. Troje dece smo odgajali, to je naš najveći uspeh. Bili smo jedno drugom vetar u leđa. Moj život je bio Šaban, njegov život i njegova karijera. Sve što je radio je radio najbolje. Imala sam 17 godina kada smo se upoznali. Bilo je malo problematično jer sam bila jedinica. On je tada već uveliko pevao - prisetila se Goca.

- Nedostaje mi svaki dan. Nedostaju mi razgovori. Dobili smo praunuka. On je deo nas, uvek se pitamo šta bi rekao tata. Idemo dalje. Luka ga je zvao dekara, imali su poseban odnos. Unuke ga pamte, često ga spominju. Bio je najsrećniji sa njima. Mladost je bila takva da je malo vremena provodio sa decom, pa se posvetio unucima - reklaje Šaulićeva udovica.

(Telegraf.rs)