Davidova „Maraova smrt“ kao ikona Francuske revolucije: Kratka priča iza velikog umetničkog dela

Žak-Luj David je bio jedan od najvećih slikara krajem osamnaestog veka i početkom devetnaestog. Žan-Pol Mara je bio jedan od najvatrenijih francuskih revolucionara. Njih dvojica su glavni akteri ove slike, i na prvi pogled jedini, mada postoje i drugi iako na njoj uopšte nisu prikazani

Žak-Luj David, Slikarstvo, Istorija umetnosti

„Autoportret“, Žak-Luj David, 1794. Foto: Wikimedia Commons/Musée du Louvre/Claritas

Žak-Luj David (1748—1825) bio je francuski neoklasični slikar, jedan od najvećih svog vremena, čovek od izuzetne važnosti za istoriju umetnosti, koji je od samog početka bio pristalica Francuske revolucije, narodni poslanik (glasao za regicid koji je Luja XVI poslao na giljotinu), prijatelj Robespjera i Mare, pripadnik stranke montanjara, najradikalnije od svih, i čak tokom januara 1794. godine predsednik Nacionalnog konventa, ustavotvornog i zakonodavnog organa Prve francuske republike.

Taj put je izabrao iz ubeđenja jer je očigledno bio idealista; uostalom, kao ljubitelj svega klasičnog nije mogao da ne podrži ideju republike iako mu je monarhijski režim lično pružao znatno veće mogućnosti. Kasnije je podržavao Napoleona i razvio stil ampir (to jest, imperije), pa je nakon njegovog pada otišao u dobrovoljno izgnanstvo u Brisel, gde je ostao do smrti. Poznat je po tome što je imao ogroman broj učenika koji su kasnije bili nosioci francuskog slikarstva zbog čega je njegov uticaj na umetničke tokove nemerljiv.

Žan-Pol Mara (1743—1793) bio je istaknuti francuski politički teoretičar, lekar i naučnik koji je tokom Francuske revolucije izbio u prve redove. U svojstvu novinara i političara služio je narodu kao vatreni branilac sankilota i predstavljao je jedan od najradikalnijih glasova revolucije. Neumorno je pisao pamflete i plakate, štampao list „Prijatelj naroda“, i bio jedan od vođa montanjara.

(Franc. Sansculottes, doslovno „bez-kilota“; u pitanju je pogrdni izraz za gradsku radničku sirotinju koja nije nosila kilote, kratke čakšire rezervisane za više slojeve, već duge i praktične pantalone, ali takođe izraz koji su sankiloti prihvatili. Vrlo brzo se ustalio i našao u širokoj upotrebi, čak i kod nas; tako, recimo, liberalski organ „Istok“ 1875. godine, nakon mesnih izbora u Kragujevcu na kojima su pobedili radikali, tada suštinski socijalistička stranka izašla iz šinjela Svetozara Markovića, žali da su izabrani „po čuvenju uglavnom sankiloti“, ali je o tome Telegraf.rs već ranije pisao).

Čuven po oštrom tonu kojim je udarao po protivnicima, čuven po svom zagovaranju osnovnih ljudskih prava za najsiromašnije slojeve, beskompromisnom stavu prema novim vođama i institucijama, čuven i po tome što je pozvao da se zarobljeni kontrarevolucionari ubiju pre nego što neko uspe da ih oslobodi, što je dovelo do Septembarskih masakara (kada je nekoliko stotina sankilota i drugih grupa likvidiralo preko hiljadu monarhista), napravio je sebi pregršt neprijatelja.

Žak-Luj David, Slikarstvo, Istorija umetnosti, Francuska revolucija, Žan-Pol Mara

„Maraova smrt“, Žak-Luj David, 1793. Foto: Wikimedia Commons/theobjectivestandard.com/Trycatch

13. jula 1793. godine ubijen je od strane Šarlote Korde, plemkinje koja je bila pristalica žirondinaca, i to dok se kupao, što je za ono vreme činio neubičajeno često jer je bolovao od neke kožne bolesti koja mu je izazivala veliku neugodnost (Korde je dobila pristup Mari tvrdeći da ima važne informacije u vezi sa žirondinskom zaverom, a pogubljena je na giljotini četiri dana kasnije, zajedno sa nekoliko hiljada žirondinaca i rojalista širom Francuske, iz odmazde).

To je predmet ove Davidove slike koja se zove „Maraova smrt“ (La Mort de Marat). Mara je idealizovan; recimo, nema nijednog znaka njegove kožne bolesti, zbog čega je neki opisuju kao „užasnu prelepu laž“ (mada i zbog drugih stvari). Zeleni ćilim, papiri, olovka, detalji su koje je David izradio po sećanju, budući da je samo dan ranije posetio ubijenog u njegovom stanu; a čim se ubistvo odigralo, u Nacionalnom konventu je obećao poslanicima da će njihovog ubijenog prijatelja prikazati kako „piše za dobro naroda“, pa je stoga ova slika ultimativna komemoracija heroja revolucije.

Šarlota Korde se ne vidi na slici, ali se njeno ime nalazi na pismu koji je Mara drži u ruci; on je prikazan tokom svog poslednjeg izdisaja, dok su Korde (koja nije ni pokušala da pobegne) i njegovi saradnici i stražari (koje je Korde iznenadila svojim činom) još uvek stajali oko kade u kojoj se kupao; zato Davidova namera nije bilo puko ovekovečavanje užasa jednog mučeništva već nešto više od toga, i ovu sliku često upoređuju sa Mikelanđelovom skulpturom „Pijeta“, o kojoj smo već pisali, što ima smisla budući da je slikar pokušao da na republiku prenese sve sakralne kvalitete koji su vekovima bili povezivani sa monarhijom i crkvom.

„Maraova smrt“ je bila obožavana tokom perioda Terora, odnosno jakobinske diktature, i jakobinci na čelu sa Robespjerom su naložili izradu brojnih kopija, ali je nakon njihovog pada prestala da bude ikona revolucije; sam David je bio suočen sa sudskim procesom zbog saučesništva u „režimu giljotine“, i premda nije osuđen, bio je skrajnut sve do uspona Napoleona. Slika mu je vraćena na njegov zahtev 1795. godine i nakon toga je na nju pao veo zaborava; čak je, dok se nalazio u egzilu, njegov učenik Antoan Gros morao da je sakrije negde u Francuskoj kako je obnovljeni monarhijski režim ne bi uništio. Porodica je pokušala da je proda 1826. ali bez uspeha, i ko zna šta bi sa njom bilo da je Šarl Bodler nije 1846. nahvalio, što ju je momentalno vratilo u žižu stručne javnosti.

Danas se izložena u briselskom Kraljevskom muzeju lepih umetnosti, zato što je porodica odlučila da im je ponudi 1886, blagodareći činjenici da je u tom gradu proveo poslednju deceniju svog života i u njemu preminuo. Neverovatno, ali originalno pismo koje se vidi na slici, koje Mara drži u ruci, sa tragovima krvi i flekama od vode, takođe je preživelo; nalazi se u vlasništvu Roberta Lindsija, 29. erla od Kroforda.

VIDEO: Savremeni revolucionari nikada neće postati remek dela

(P. L.)

Tagovi: Francuska revolucija, Francusko slikarstvo, Istorija, Istorija umetnosti, Kratka priča iza velikog umetničkog dela, Slikar, Slikarstvo, Žak Luj David, Žan Pol Mara

Pogledajte sve vesti u poslednja 24 sata

Kako je nastao čuveni poster "Teniserka", koji je krasio kabine kamiondžija i tinejdžerske sobe

Samostalna izložba Nikole Radosavljevića: Nostalgija i bizar pred pitanjem budućnosti

"Dani srpskog duhovnog preobraženja" u Despotovcu: Od tribina, preko muzike, do viteškog turnira

Nerealni prizori na zidu kod Hipodroma: Nekada utočište uličnih umetnika, sada čeka neke nove klince

Ajezov „Poljubac“ je skrivena anti-austrijska propaganda: Kratka priča iza velikog umetničkog dela

Stefanovi portreti samo što ne namignu sa papira: Poznati ga vole, a on od umetnosti živi u Srbiji

Majka je tukla, u 14. godini je htela da se ubije, imala je 3 pobačaja: Biografija Marine Abramović

Pronađen Da Vinčijev crtež koji je bio skriven 500 godina ispod njegovog remek-dela

Lepota manastira u kojem je Kočić naučio da čita: Čupamo od zaborava bisere srpske kulturne baštine

Ne znate šta da radite do kraja leta u Beogradu? Ovo je detaljan spisak svih zanimljivih dešavanja

Završila je biznis, radi u IT kompaniji, a četkica za slikanje je njen beg iz korporativnog sveta

Mileova „Marijana“ može da se čita kao pesma: Kratka priča iza velikog umetničkog dela

Preminuo slikar i vajar Milan Tucović

Japanske anime: Od Diznija istoka do globalne industrije vredne milijarde

Svoje rute pretvara u umetnost: Trčao ulicama iscrtavajući na mapi lik Fride Kalo

Nove izložbe u Kulturnom centru Beograda od 1. avgusta

Udomi umetnost: Stvaraoci iz Srbije i Hrvatske izmeniće Dorćol u septembru

Marina Abramović poziva srpske umetnike na master klas

Engrova „Velika odaliska“ sa pet kičmenih pršljenova viška: Kratka priča iza velikog umetničkog dela

Muzej zeca u Petrovaradinu ponovo otvara vrata posetiocima: 2.000 predmeta i lepe priče

"Letnja treperenja" kroz lične dnevničke zapise umetnika u galeriji "Novembar"

El Grekov „Pogled na Toledo“ s nebom koje se ne zaboravlja: Kratka priča iza velikog umetničkog dela

Umetničko delo koje su nacisti ukrali vraćeno kući

Pre 4 meseca je ušao u depo Pedagoškog muzeja u Beogradu i pronašao neverovatno nacionalno blago!

Otvorena izložba karikatura "Ovo je zemlja za nas - pokreni za životnu sredinu"

Ako pogodite 10 od 14 ovih slika, verovatno ste istoričar umetnosti

Despot Stefan Lazarević nikada nije otkrio kome je posvetio "Slovo ljubve"

Muzej savremene umetnosti od sutra zatvoren zbog izložbe Marine Abramović

Leonardo da Vinči samo jedan deo ljudskog tela nije uspeo da skicira: Ili prosto nije razumeo žene

Žeromova „Istina izlazi iz bunara“ za oproštaj na samrti: Kratka priča iza velikog umetničkog dela

Frida Kalo je umrla na ovaj dan, a sav svoj bol i svu svoju snagu ostavila nama na platnu

Otputujte do Francuske na nedelju dana: Bogat prateći program Lotrekove izložbe

Kako biste reagovali da vidite nagu devojku dugu pet metara (VIDEO)

Vreme je da se Srbi sete velikog Đorđa Krstića: Čupamo od zaborava bisere srpske kulturne baštine

"Operacija Noćna straža": Rembrantovo remek-delo obnavlja se pred očima celog sveta (VIDEO)

Karavađova slika trebalo je da bude zvezda aukcije, ali 2 dana ranije kupio ju je misteriozni čovek

Rođendan Nikole Tesle obeležava se "Teslinim danima", kulturnom rutom kroz gradove Evrope i Amerike

Ovako je govorila Frida Kalo: Nadam se da je smrt radosna i nadam se da se nikada neću vratiti

U Novom Sadu otvorena izložba posvećena osobama sa invaliditetom koje su menjale svet

Izložba Marka Crnobrnje: O vaspitanju i roditeljstvu kroz skulpture

Čelinijev „Persej sa glavom Meduze“ i strepnja Medičija: Kratka priča iza velikog umetničkog dela

Prvi "Kale festival" ovog vikenda: Srednjovekovna kultura i viteštvo oživeće na Pirotskoj tvrđavi

/
<% galerijaAlt  %>

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima