O budžetu za kulturu, koji opet nije ni 1 odsto, i dalje se priča: Evo šta nam na to kaže ministar

Printskrin: google.com/maps, Foto: A. Nalbantjan

Ni mesec dana nakon što je Narodna skupština usvojila budžet Republike Srbije za 2020. godinu, negodovanja umetnika i udruženja ne jenjavaju. Ministarstvu kulture i informisanja određeno je 0,995 odsto državne kase, odnosno 13.28 milijardi dinara. Od toga informisanju pripada 0,26, a kulturi 0,74 odsto.

To je i dalje daleko manje od 1 odsto državnog budžeta, što je, tvrdi UNESCO, minimalna svota za održivi razvoj, upozorili su iz Asocijacine Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS).

Asocijacija NKSS pokrenula je još letos kampanju i peticiju za promenu politike finansiranja kulture u Srbiji, koju su nazvali "1% za kulturu".

- Previše je već bilo upotrebe fondova za kulturu za lažne korisnike budžetske linije 481, za vladine nevladine organizacije, za partijsko-vašarske manifestacije, za populističke kampanje i za gigantske spomenike - poručila je tada Asocijacija NKSS, tražeći i drugačiju raspodelu sredstava.

Da bi sredstva za kulturu trebalo da budu veća smatraju i iz Ministarstva kulture i informisanja.

- Uvažavajući činjenicu da država ima brojne potrebe i da u mnogim drugim oblastima postoje zahtevi za veća izdvajanja iz budžeta, Ministarstvo kulture i informisanja se zalaže i smatra da bi sredstva koja su u Republičkom budžetu opredeljena za finansiranje u oblasti kulture trebalo da budu veća. Zalažući se za principe kulturne politike koje su javno afirmisali i predsednik i premijerka naše zemlje, a koji se odnose na neophodnost ulaganja u kulturu, Ministarstvo kulture i informisanja predložilo je razvojni budžet za 2020. godinu Ministarstvu finansija, koji nije usvojen. Smatram da bi kultura trebalo da bude jedan od faktičkih, a ne samo verbalnih prioriteta ove države - rekao je za Telegraf.rs ministar kulture Vladan Vukosavljević.

Ministar Vladan Vukosavljević Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

On je dodao da je naredne godine u planu nekoliko kapitalnih projekata.

- Među njima su nastavak rekonstrukcije i izgradnje objekta Narodnog pozorišta – Narodnog kazališta – Népszínház u Subotici koja se nalazi u završnoj fazi, kapitalni projekat rekonstrukcije zgrade Muzeja naivne i marginalne umetnosti u Jagodini, koji se takođe nalazi u završnoj fazi, početak novog kapitalnog projekta Istraživanje, zaštita i prezentacija arheološkog nalazišta Belo brdo u Vinči kao i realizacija projekta Novi Sad, evropska prestonica kulture NS2021 i to pre svega kroz revitalizaciju kineske četvrti u Novom Sadu koja će do 2021. godine postati kreativni i omladinski centar Novog Sada - objasnio je on.

Narodno pozorište Subotica Foto: Wikipedia/Tothasze

Ministar dodaje da će neki projekti morati da sačekaju naredne godine.

- U toku procedure pripreme budžeta Republike Srbije za 2020. prvi predlog razvojnog budžeta koje je Ministarstvo kulture uputilo Ministarstvu finasija, bio je veći za 2,3 milijarde dinara. Njime su bili planirani i drugi kapitalni projekti u oblasti kulturnog nasleđa (npr. arheološka istraživanja na lokalitetu „Caričin grad“ kod Lebana), povećano finansiranje ustanova savremenog stvaralaštva, veći iznos za konkurs "Gradovi u fokusu" kojim se pomaže kulturni razvoj lokalnih sredina, veći iznos za konkurse u oblasti informisanja, savremenog stvaralaštva i digitalizaciju arhiva RTS-a, kao i otvaranje novih radnih mesta u oblasti digitalizacije kulture. Namera je bila i da se pomognu kulturne ustanove SPC, a u planu je bila i izgradnja novog depoa za više beogradskih muzeja. Sveden zahtev na 388 milona nije prihvaćen i odobreni budžet za kulturu i informisanje u iznosu 13.286.217.000 dinara ne smatram razvojnim - istakao je ministar Vukosavljević.

Caričin grad, Justinijana Prima Foto: Wikipedia/Breza07

Na pitanje na koji način država, a na koji način društvo mogu da ulažu u kulturu, ministar je rekao da ta ulaganja ne moraju da budu samo materijalna.

- Društvo počiva na dva stuba: materijalnom stubu i stubu duhovnosti. Кreativna snaga jednog naroda počiva na stubu duhovnosti i ona inspiriše društvo da institucionalizuje i materijalizuje tu duhovnost, na taj način stvarajući i kulturu. Istorijski opstanak jednog naroda zavisi od obrazovanja i posebnog duha koji kultura donosi pojedincima. Država koja vodi računa o sebi, o svom identitetu i svojoj budućnosti, trebalo bi da nastoji da ulaže što više sredstava za kulturu.

"Društvo može da ulaže u kulturu negujući prave kulturne vrednosti, pokazujući interes za duhovno i kulturno prosvetljenje a ne za "jeftinu" razbibrigu" Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

- Кada se kaže da "društvo i država moraju više da ulažu u kulturu" ne misli se samo na materijalna ulaganja. Društvo može da ulaže u kulturu negujući prave kulturne vrednosti, pokazujući interes za duhovno i kulturno prosvetljenje a ne za "jeftinu" razbibrigu. Država na drugoj strani treba da prepozna te potrebe društva i da ih afirmiše kroz jednu odgovornu kulturnu politiku. Društvo i država, iako dihotomni, moraju da rade zajedno, da podupiru jedni druge i usmeravaju čitav kulturni razvoj u pravcu istinskih vrednosti.

- Država, kao institucionalizovano društvo, otvorila je tokom prošle godine, nakon dugog vremena i projekta rekonstrukcije, Narodni Muzej kao i Muzej savremene umetnosti. Građani, visokosvesni negovanja ovih institucija, posećuju ove muzeje u velikom broju i na taj način ih oživljavaju, podržavaju i podstiču njihov značaj kao simbol nacionalnog kulturnog identiteta - rekao je on.

(Telegraf.rs)