Svi misle da je ovo prva slika bebe kljunara na svetu: Fotografija Beograđanina napravila pometnju

Figura bebe kljunara / Foto: Vladimir Matić - Kuriljov

Većina ljudi ne zna kako izgleda mladunče čudnovatog kljunara, stvorenja koje nalikuje mešavini dabra i patke iz Australije. Ovaj sisar ne samo da je neobičnog izgleda, već je i veoma dopadljiv i omiljen među ljubiteljima životinja, pa zato ne čudi što je internetom nedavno kružila slika izuzetno neodoljive, ali i u potpunosti veštačke bebe kljunara.

Preporučujemo

Naime, reč je o figurici koja je napravljena od "Super sculpey" polimerne gline, čiji je tvorac Vladimir Matić-Kuriljov, umetnik iz Beograda. Fotografija figurice je oduševila korisnike društvenih mreža širom sveta, koji su istinski poverovali da se radi o pravom-pravcatom mladunčetu čudnovatog kljunara.

Ipak, istina je uskoro razotkrivena i, kako se čini, mladunčad kljunara od krvi i mesa ne liče mnogo na figuricu, ali su, možda, još slađi.

Figura bebe kljunara / Foto: Vladimir Matić - Kuriljov

Vladimir Matić-Kuriljov je stvaralac koji se bavi ilustracijom, minijaturama, portretima, fotografijom; umetnik fantastike koji povremeno napravi figuru kao što je ova.

- Drago mi je da se ljudima dopada, ali mi nije jasno kako su pali u zabludu da je u pitanju fotografija stvarne životinje - izjavio je Matić-Kuriljov za Telegraf.

Zanimljivo je da kljunari, inače, ležu jaja, što je nesvojstveno većini sisara, dok mužjaci poseduju rožnate ostruge na šapama koje su otrovne. Iako njihov otrov nije smrtonosan za ljude, on može dovesti do privremene paralize mišića. Takođe, njihov pljosnati kljun poseduje senzore za otkrivanje električnih polja koja emituje plen pod vodom.

That’s a sculpture, this is a real baby platypus. They look like a marshmallow flew into a speeding truck and grew a bill. I love them. pic.twitter.com/r5ITGfT079— hairball (@Unknownxenoform) February 16, 2020

Nažalost, broj kljunara se ubrzano smanjuje, do tačke da su podvedeni kao „skoro ugrožena” vrsta prema klasifikaciji Međunarodne unije za zaštitu prirode. Naučnici smatraju da se ne može sa sigurnošću reći koliko ih je preostalo u divljini, niti da li i dalje naseljavaju neka od svojih dosadašnjih staništa.

(D. V. / N. I.)