Otkriveni detalji najveće pljačke umetnina ikad: Lažni policajci ukrali dela vredna 500 miliona $

- Ovo je bio rešiv slučaj - smatra Kolin Barnikl, reditelj dokumentarca o najvećoj pljački umetnina u istorji - "Ovo je pljačka: Najveća krađa umetnina ikad".

Međutim, FBI nije mislio tako. Prošla je 31 godina otkako su dvojica muškaraca, odevena u policijske uniforme, ušetala usred noći u bostonski muzej "Izabela Stjuart Gardner" i iz njega izašla sa 13 remek-dela pod miškom.  Nestale slike, vredne preko 500 miliona dolara, i dalje nisu pronađene, dok njihovi prazni ramovi vise u sali u venecijanskom stilu, piše Artnet. U pitanju su bila dela Rembranta, Vermera, Dega i Manea.

Ovaj događaj i danas važi za najveću krađu umetnina u istoriji Sjedinjenih američkih država. Upravo ta nikada rasvetljena pljačka, tema je nove Netfliksove dokumentarne serije "Ovo je pljačka: Najveća krađa umetnina ikad", čiju je prva epizoda emitovana pre nekoliko dana.

Kolin Barnikl je zajedno sa svojim bratom Nikom, inače izvršnim producentom, sedam godina istraživao ovaj upad u muzej. Kriminalcima je za čitav poduhvat trebalo samo 81 minut. Obučeni kao policajci ušetali su u muzej, lako savladali dvojicu noćnih čuvara, odveli ih u podrum i vezali. Nakon što su se rešili sigurnosnih kamera, jednostavno su razbili staklo na vitrinama i slike isekli iz njihovih ramova.

- Trebalo nam je dugo da okončamo ovaj projekat. Razmotrili smo svaku teoriju, od onih potpuno suludih do vrlo mogućih, kako bi pronašli onu koja je najbliža istini - rekao je Barnikl za Artnet.

Ipak, ističe da ni ta verzija ne daje odgovor na pitanja koje svi postavljaju - gde se nalaze ukradene slike?

Pozlaćeni ramovi u muzeju "Izabela Stjuart Gardner", u kojima su se nekada nalazila platna vredna više od 550 miliona dolara, i danas, 31 godinu kasnije, vise prazni. Tu su bile dve Rembrantove slike: "Oluja na Galilejskom moru", jedini morski pejzaž ovog umetnika, i "Dama i gospodin u crnom"; zatim pet skica Edgara Dega, Maneov "Mali portret čoveka" i, najskuplja slika od svih - Vermerov "Koncert". Samo se ovo poslednje delo procenjuje na 250 miliona dolara.

Ono što je naročito zanimljivo jeste da se na meti pljačkaša nije našla i najvrednija slika koju ovaj bostonski muzje poseduje - Ticijanovo "Silovanje Evrope".

Netfliksov serijal od četiri epizode prvi put nudi gledaocima fotografije sa mesta zločina, ali i  lice Bobija Guarente, jedne od ključnih figura bostonskog podzemlja, za koga se sumnja da je bio uključen u pljačku.

- Čak ni FBI nije imao fotografiju Guarentea, a došli smo do nje preko jednog od članova njegove porodice koji je bio voljan da nam pomogne, iako nikada pre toga nije čuo da je njegov rođak imao ikakve veze sa krađom u Gardneru - pojasnio je Barnikl i nastavio:

- Ove slike možda se sada vise na zidovima potomaka članova bostonske bande ili u njihovom podrumima, ili ko zna gde, a da oni ni ne znaju čime raspolažu.

Barnikl nije optimističan. Lako prepoznatljiva dela, poput Vermerovog "Koncerta" i Rembrantove "Oluje na Galilejskom moru", grubo su isečena iz njihovih ramova i srolana. Lako je pretpostaviti da se tada oštetila vekovima stara farba, a teško poverovati da su tokom ove tri decenije slike adekvatno čuvane i konzervirane.

- Dok smo radili na dokumentarcu do nas su došle glasine da su u jednom podrumu, da su poplavljene i ruinirane. Ne gajim previše nade da se mogu spasiti, ako je to tačno - reči su reditelja koji, za razliku od policije, smatra da je identifikovao one koji su odgovorni za pljačku.

Odbacio je teorije da je u pljačku umešana IRA, smatrajući da bi to bio samoublački potez irske organizacije. On svoju opkladu polaže na Karmela Merlina, bostonskog mafijaškog bosa, koji je sa Guarenteom i Bobijem Donatijem, vodio čitavo podzemlje.

- Jedan od dvojice muškaraca koji su se pretvarali da su policajci i koji je uzvikivao: "Ovo je pljačka" bio je sasvim sigurno Džordž Rejsfelder - tvrde autori serijala. Drugi je bio jedan od ovih „kandidata“, čije fotografije se takođe mogu videti u filmu: Dejvid Tarner, Čarli Papas ili Leni Di Mucio.

Zanimljivo je da je Tarner još uvek živ, međutim FBI ga nije priveo na istitivanje. Naprotiv, poslednji put kada se oglašavao o ovom slučaju, 2013. godine, FBI je saopštio da zna ko su počinioci krađe, ali da su obojica u međuvremenu preminuli.

Najdalji trag do koga su autori došli jeste kriminalac Bobi Đentile, za koga sumnjaju da je došao u posed većine umetnina pre nego što je njegov blizak prijatelj i saradnik Guarente preminuo od raka. Međutim, kada je FBI pretresao njegovu kuću i posed nisu pronašli ništa značajno, izuzev rukom napisane liste slika i njihove vrednosti na crnom tržištu. I FBI je tu upao u ćorsokak, jer je Đentile sve vreme poricao da ima bilo kakve veze sa krađom ili slikama, čak i na samrtnoj postelji.

Još jedan mogući scenario do koga je došla autorska ekipa vezuje se za poznatog kradljivca umetnina Majla Konera, koji, uz Donatija, stoji iza još jedne pljačke umetnina u Bostonu. Koner, koji se pojavljuje u dokumentarcu, negira bilo kakvu krivicu.

Iako je više puta nuđena vrlo unosna novčana nagrada za bilo kakvu informaciju o slikama, poslednji put 2017. u visini od čak deset miliona dolara, niko se nikada nije odazvao…

- Siguran sam da oni koji imaju bilo kakva saznanja o zločinu ili lokaciji nekih od dela baš i ne vagaju između deset miliona dolara i deset godina u zatvoru. Šta mislite kakav je ishod - upitao je Barnikl, dodavši da se nada kako emitovanje serijala na Netfliksu bar delimično pomoći u rastvetljavanju delića misterije, kojim se policija bezuspešno bavi 31 godinu.

- Može da vam se svidi ili ne svidi serija, ali to je trenutno jedina nada da će se kad-tad saznati nešto o umetninama - poruka je reditelja.

(Telegraf.rs)