Pablo Pikaso i čuveni pesnik bili optuženi za krađu "Mona Lize": Zaista su kupovali ukradena dela

"Mona Liza" / Foto: Wikipedia/Leonardo da Vinci

Jedan od najpoznatijih španskih slikara je preko trgovaca umetninama dolazio do čuvenih umetničkih dela, ali nije očekivao koliko ga to skupo može koštati.

Preporučujemo

Godine 1911, 21. avgusta, "Mona Liza" je ukradena iz Luvra. Bio je ponedeljak. Muzej je bio zatvoren, a obezbeđenje minimalno. Sumnjalo se da je lopov navodno proveo vikend krijući se u ormaru unutar muzeja, gde je isplanirao pljačku.

Neznatan broj ljudi iz obezbeđenja je tog dana čuvao 250.000 artefakata, a nijedna slika nije bila pričvršćena za zid – "Mona Liza" je, na primer, bila okačena za četiri omanje kuke. Navodi se i da je mesecima pred pljačku jedan francuski novinar proveo noć u muzeju, kada je otkrio da je obezbeđenje muzeja beznačajno, piše Nacionalna geografija.

Nakon što je slika nestala, granice države su se zatvorile, a mediji su brzo proširili vest o krađi. Paris-Žurnal je ponudio 50 000 franaka u zamenu za sliku. Ubrzo je novčana ponuda izmamila prvi trag koji je sumnju bacio na mladog i talentovanog umetnika Pabla Pikasa.

U to vreme Pablo Pikaso je već deset godina živeo u Parizu, sa grupom Bohemijanaca koji su sinhronizovali „Pikasovu bandu”. U toj bandi se našao čuveni književnik Gijom Apoliner, čiji je sekretar bio izvesni Onore – Džozef Geri Pieret – Belgijanac upitnih moralnih načela.

Pablo Pikaso / Foto: Profimedia/AFP

Nedugo pošto je "Mona Liza" ukradena i proširena vest o novčanoj nadoknadi za poštenog pronalazača, Pieret je odšetao u kancelariju Pariz-Žurnala i ispričao priču o tome kako je nekada „podizao” umetnine iz Luvra za svoje prijatelje. Ovoga puta govorio je istinu.

Godine 1907. Pieret je ukrao najmanje dve skulpture poreklom sa Pirinejskog poluostrva, nastale u 3. i 4. veku p.n.e. Prodao ih je Pikasu, koji mu je za ovo platio 50 franaka po komadu. Umetniku su ove skulpture poslužile kao inspiracija za njegovo delo „Gospođice iz Avinjona”.

Međutim, Pieret je i 1911. godine iz Luvra ukrao slično umetničko delo i podmetnuo ga Apolineru.

Gijom Apoliner / Izvor: Wikipedia

Kada su Pikaso i Apoliner saznali za situaciju u kojoj se nalaze, oni su zajedno zapakovali skulpture sa idejom da ih bace u reku Senu. Umetnici nisu imali snage da to učine skulpturama, pa je Apoliner sutradan posetio Pariz-Žurnal i njima predao skulpture, u zamenu za anonimnost. Ubrzo su se u čitav postupak umešale vlasti, pa je tokom jedne od poseta magazinu Apoliner zadržan u policiji. Pikaso je pozvan na saslušanje, gde se izjasnio da nikada ranije nije video Apolinera. Kasnije je izjavio u javnosti kako se i dalje stidi zbog tog svog postupka, kao i da se dobro seća crvenila koje je u tom trenutku prekrilo Apolinerovo lice.

Iako je u njihovom vlasništvu zaista bila kradena umetnost, to nije imalo nikakve veze sa krađom "Mona Lize". Nakon dve godine istrage to je i dokazano, pa su obojica, Pikaso i Apoliner oslobođeni svake sumnje. Ispostavilo se da je lopov italijanski umetnik koji je bio i radnik muzeja, Vinčenco Peruđa.

(Telegraf.rs)