Legenda o prokletoj ženi koja sve žrtvuje za ljubav

Autor: Džon Vilijem Voterhaus

Naslikana 1888. godine, slika "Gospa od Šalota" donosi priču o neimenovanoj, prokletoj ženi. Dok vidimo mladu ženu kako plovi rekom, dve laste u niskom letu sugerišu nam da nešto nije u redu - ona umire.

"Gospa od Šalota" je prva od tri slike koje je Voterhaus naslikao na temu istoimene balade Alfreda Tenisona. Stihovi koji čitaoca odvode u mitski Kamelot, okružuju likovima iz arturijanskih legendi, a zapravo govore o tragičnoj ljubavi, inspirisali su mnoge umetnike u viktorijanskoj Engleskoj.

Preporučujemo

Zatvorena u kulu, gospa od Šalota spoljni svet gleda samo u odrazu ogledala. Prokleta je da neprestano na svom razboju tka slike prometne ulice i stanovnika Kamelota, koje ne sme da gleda direktno, već samo putem ogledala.

Autor: Džon Vilijem Voterhaus

Ove prve stihove Voterhaus je predstavio na slici iz 1915. godine. Tu se Kamelot vidi u odrazu, kao i dvoje ljubavnika koji uživaju u romansi. Zarobljena, ona žudi za ljubavlju i kaže "dosta mi je senki". U odrazu se takođe vidi i cvet maka, koga inače nema na ivici razboja gde bi trebalo da bude. Mak, simbol večnog sna, nagoveštava njenu neibežnu propast, dok češljevi za tkanje, koji podsećaju na male čamce, otkrivaju kako će do te propasti doći.

Voterhaus je sledeći segment pesme, koji opisuje dan kada je gospa ugledala viteza Lanselota, naslikao ranije, 1894. godine.

Jahao je on među snopova ječma,

Kroz lišće sunce je sjalo zaslepljujuće,

I obasjavalo oklop od mesinga

Hrabrog ser Lanselota

Zaljubivši se, ona se okreće da ga direktno pogleda, a ogledalo iza nje puca. Kletva se ostvaruje. Na slici mlada žena gleda direktno u Lanselota, a zapravo u nas koji stojimo pred ovim platnom. Ona je vezana nitima svoje tapiserije, u rukama i dalje drži češljeve, ali spremna je da pobegne iz kule i upozna voljenog.

Autor: Džon Vilijem Voterhaus

S obzirom da ova slika nastaje krajem 19. veka, Voterhaus možda poručuje da je ovo žena koja ima ambiciju, plan koji je rešena da ostvari. Ona je odlučna da se suprotstavi svom zatovreništvu i pretnji koja je će se obrušiti na nju ne ostane li u ćeliji... Kako u ovo vreme pokret za prava žena počinje da jača, slika se može tumačiti i u tom ključu.

Istovremeno, gospa predstavlja i viktorijanski ideal "uklete žene koja sve žrtvuje radi ljubavi".

Tenisonova pesma i Voterhausove slike takođe pričaju i o umetniku, o njegovoj težnju da se odvoji od sveta mašte i utone u stvarnost koja ga okružuje. S obzirom da je pokret prerafaelita, kome je Voterhaus pripadao, postavljao pitanje da li prirodu treba da izmisle ili da je na slikama predstavljaju onakvom kakva ona jeste, odgovor se naslućuje.

Poslednje strofe pesme ovekovečene su na slici "Gospa od Šalota". Sa leve strane vidimo stepenice koje vode od njene kule do reke. Na pramcu čamca izrezbareno je "gospa od Šalota", dok preko njega padaju tapiserije na kojima su prikzani sama gospa i Lanselot, praćen drugim vitezima.

Autor: Džon Vilijem Voterhaus

Ona drži lanac kojim je čamac privezan za dok, a koji će pustiti svakog trena. Na čamcu se nalazi i raspeće, simbol žrtve, kao i tri sveće - dve su ugašene, a treća se poslednjim trzajem bori sa vetrom, sugerišući da će se njen život uskoro i sam ugastiti. Kao potvrda, tu je i uveo list koji pada na njene tapiserije.

Autor: Džon Vilijem Voterhaus

Dok joj se krv nije zamrzla lagano,

A oči zamračile potpuno,

Skrenula je ka Kamelotu opasanom kulama;

Jer tamo ju je struja odnela do

Prve kuće na obali reke,

Pevajući svoju pesmu, umrla je,

Ledi od Šalota.

(Telegraf.rs)