• 10

Dejan Stojiljković o "Senkama 2": Ova serija je dug srpskim veteranima, istinskoj eliti ove zemlje

Imamo veoma važan segment sa ratnim veteranima u "Senkama", jer je tu bila ista situacija kao i danas. Ljude koji su krvarili za državu je ta ista država posle rata ostavila na cedilu. Ako nam se u nečemu ponavlja istorija, onda je to

  • 10

- Srpski veterani, to su moja braća, hteo sam da im se nekako odužim pišući i o njima u "Senkama", jer oni jesu istinska elita ove države, oni su so zemlje, najbolje što imamo... - kaže Dejan Stojljković, pisac i scenarista serije "Senke nad Balkanom".

U intervjuu za Telegraf.rs on je govorio o drugoj sezoni popularne serije, koja se odnedavno emituje svakog ponedeljka na kanalu Nova S. Stojiljković je otkrio koja scena nije snimljena u ovoj seriji, na kojim su istorijskim ličnostima bazirani novi likovi, zbog čega je Jugoslavija bila osuđena na propast, ali i zašto je i stare i nove generacije danas naročito važno podsećati šta to zapravo jesu nacizam i fašizam.

  • Šta je istorijsko, a šta nije u novoj sezoni "Senki nad Balkanom"?

Mislim da bi mi trebalo previše prostora da vam odgovorim na ovo pitanje. U suštini - istorijsko u seriji je sve ono što nije fiktivno. I obrnuto. Istorija služi kao dekor ispred koga mi izvodimo svoju izmaštanu priču.

  • Kojim ste se izvorima vodili kada ste pisali scenario za ovu sezonu? Kako biste Vi opisali ovaj period?

Kao period u kome je konačno postalo jasno da karađorđevićevska ideja moderne srpske države u kojoj bi Srbi bili samo jedna od konstitutivnih naroda doživela svoj potpuni poraz. Ali šta očekivati od nečega što je počelo krvavim zlikovačkim ubistvom kraljevskog para Obrenović a onda se ovaplotilo u egomanijačkim idejama Aleksandra Karađorđevića i perfidnim političkim igrarijama Nikole Pašića? Ta dva čoveka unazadila su srpski narod i srpsku državu za sto godina. Da ne govorim o tome da je Pašić duhovni otac svakog pokvarenog srpskog političara. A takvi su u većini bili i tad i danas. On je ustoličio princip da u politici nema poštenja i da je pošten političar isto što i budala. "Senke nad Balkanom" su, između ostalog, serija o tome kako nam se istorija ponavlja u maltene pravilnim, cikličnim etapama.

  • Možete li nam reći nešto više o novim likovima Draginje (pomenuli ste da je bazirana na Miluniki Savić, na koji način) i Danila (je li on zaista postojao)?

Danilo Tomasović je zaista postojao, samo što nije bio Crnogorac. On je toliko razgranao svoju mrežu prodaje narkotika da su SAD zbog njega 1937. godine pretile Kraljevini Jugoslaviji sankcijama. Naročito mi je drago što smo imali prostora da u drugoj sezoni odamo počast ženama ratnicama, konkretno u liku podnarednice Draginje koju je maestralno odigrala Vesna Trivalić. U vreme dok su nastajale prve epizode scenarija bilo je potrebno da se Jatagan mala "razmrda" i to smo uradili tako što smo uveli nove likove. Negde u to vreme sam čitao anegdote o Milunki Savić i došla mi je sama od sebe ideja da napravimo lik jedne jake žene, koja je služila u ratu zajedno sa muškarcima. S druge strane, sama tradicija modernog filma sadrži taj, da ga tako nazovem, feministički arhetip koji forsiraju neki moji omiljeni reditelji poput Ridlija Skota i Džejmsa Kamerona, setite se Ripli iz "Osmog putnika" ili Sare Konor iz "Terminatora". To vam je to, jake žene sa kojim nema zezanja jer su u stanju da vas pretuku ako ih samo popreko pogledate.

  • Postoji li neka linija radnje ili neki istorijski momenat koju niste mogli da uvrstite u novu sezonu, a žao Vam je zbog toga?

Bio je napisan ceo jedan story-arc vezan za Solunski proces ali nije snimljen. Što je prava šteta, da se razumemo... U toj liniji saznajemo u kakvoj su vezi žrtve i šta se tačno desilo 1917. godine. Imamo i to kako je general Živković izdao svoje Crnorukce, kako je uhapšen Mustafa Golubić, šta se tačno desilo sa Apisom i njegovima... Ako ste primetili, u prvoj epizodi ubica kao "potpis" ostavlja pacove i - glavu bika. Apis je u egipatskoj mitologiji bilo božanstvo sa fizionomijom bika. Jednu crnu figuricu bika takođe drži Petar Živković na stolu u svojoj kancelariji. U toj nesnimljenoj liniji pojavljuje se i Draginjin pokojni muž, komita, koji gine tako što ga Krojač, njegov nadređeni, šalje u opasan zadatak. Odatle i ta posebna veza Krojača i Draginje i zato on na malog Stanislava - Benzinca gleda kao na rođenog sina. Postoji i scena koja je naročito potresna, gde Draginja donosi bebu Caneta u šator pred okupljene komite a oni ga daruju zlatnikom... Jedan život se ugasio a drugi se začeo, tako je to u ratu.

Senke nad Balkanom 2

Glava bika kao potpis Printskrin: Youtube/Senke Nad Balkanom

  • Da li su Vam, nakon uspeha prve sezone, ljudi iz Vaše porodice i okruženja tražili da im kažete šta će se sledeće dogoditi u "Senkama"? Ako da, kako im na to odgovarate? Postoji li neko kome ipak otkrijete tajnu?

Dobijam sirovo montirane verzije epizoda na uvid, gledam ih zajedno sa suprugom, ona komentariše, hvali, kritikuje... Tako da je ona jedna od ljudi koji nisu iz produkcije a zna radnju do kraja. Mnogi mi postavljaju pitanja ko je ubica, zašto se to desilo ovako, zašto nema ovoga ili onoga... Ali, baš kao što svima koji mi slična pitanja postavljaju vezano za moje knjige kažem "pročitaj knjigu", i njima poručujem: "pogledajte seriju".

“Senke nad Balkanom 2”

Scenaristi Boban Jevtić i Dejan Stojiljković Foto: Milena Đorđević

  • Koji Vam je lik najdraži, a koji Vam je zadao najviše muke?

Nijedan lik mi nije zadavao muke, bilo je zadovoljstvo pisati ih. Ne razumem pisce koji se muče dok pišu... Ako se ti mučiš dok to radiš, mučiće se i čitalac/gledalac. Kome je pisanje mučenje -ne treba time da se bavi. Najdraži su mi "moji" Jataganmalci jer je taj segment serije u potpunosti moja ideja i kreacija, od ostalih - Alimpije Mirić Kaluđer koji je jedan od najkompleksnijih likova koje sam stvorio do sada u svom pisanju. Drag mi je i zbog čoveka koji ga je odigrao besprekorno - Gordan Kičića.

  • U seriji vidimo likove koji su svesni da su senke nad Balkanom i pokušavaju da otkriju ko su one, ali i masu likova i statista koji to uopšte ne shvataju. Da li se, skoro 80 godina kasnije, u eri informacija taj procenat svesnih i nesvesnih smanjio? Da li danas mi, koji lakše dolazimo do podataka i imamo istorijsko iskustvo, razmišljamo o senkama nad nama, osim ako nam to nije posao ili ako nas one direktno ne ugrožavaju?

- Prema statistikama iz 1938. godine, većina stanovništva Kraljevine Jugoslavije, oko 80%, bilo je seosko stanovništvo. Dakle, to su bili ljudi koji su živeli u nekoj vrsti polu-feudalne zajednice na čijem čelu je bio pater familias. Ogroman deo njih bio je funkcionalno nepismen. Nije bila razvijena industrija, školstvo je bilo u očajnom stanu, o zdravstvu dovoljno govori podatak da je na 10 000 stanovnika dolazilo svega 4 lekara... Od 15,5 milona stanovnika bilo je zaposleno nešto preko milion, bila je to država sva satkana od protivrečnosti i mislim da je u "Senkama" to odlično prikazano. S jedne strane glamur beogradskog razmaženog noblesa, s druge - kal Jatagan male.

Dejan Stojiljković. pisac i scenarista serije

Jatagan-mala Foto: Privatna arhiva

- Tako je i danas. Imate Krug Dvojke, ali imate i Kotež, Blokove, Žarkovo, Veliki Mokri Lug... I postoji to konkretno nerazumevanje između dve, da ih tako nazovem - klase. Zato je i zanimljivo to gledati, naročito ako ste neko sa strane, kao ja, gde su, recimo, pripadnici te kvazi-elite iz Kruga Dvojke uporni u toj svojoj nesvesti i svojim pogledima na život koje uglavnom definiše žešće odsustvo osećaja za realnost. Oni kao da žive u Diznilendu i tako se ponašaju. Te ljude nećete videti u gradskom prevozu niti u redu za crni hleb, ali ćete ih zato videti kako na tviteru kukaju da je mnogo teško živeti u ovoj i ovakvoj Srbiji i da su svi budale i "seljaci", sem njih, naravno. Njima istorijsko iskustvo koje pominjete ništa ne znači, jer jedina istorija koju priznaju je njihova lična. Pa tako i sve mere prema svome egu. Mislim da lik Maje Davidović dosta ovaploćava takav jedan stav. Predratna beogradska buržoazija je bila previše zaokupljena sobom da bi videla šta joj se događa pred nosom. Tako i ova danas. Oni su spremni da nagvaždaju danima o tome kako je neki političar drugom rekao da je konj ali nisu spremni da se osvrnu i vide kako žive ljudi do njih.

  • Pitanje koje je malo više vezano za prvu sezonu - neretko se u javnosti čuje komentar da mi i naši preci koji su se borili u Velikom ratu nismo isti ljudi, tj. nismo isti Srbi, nemamo isti sistem vrednosti. Koliko mislite da je to tačno? I kako je jedan scenarista pristupa tome?

Svakako da nismo isti ljudi jer živimo u drugačijim epohama. Ali, zapitajmo se: ima li razlike između heroja sa Košara ili Paštrika i onih sa Cera i Kolubare? Ja je ne vidim. Po pitanju časti, hrabrosti, čojstva, patriotizma...  Dakle, ako je merilo vrlina - to su isti ljudi. Čak se i neprijatelji ne menjaju. Nas su Nemci napadali u jednom veku čak tri puta. Ali razumem tu popularnu mantru poslednjih godina, priču koja je dosta ispolitizovana i plasirana sa određenom namerom... Kao, mi ništa ne valjamo, nismo dostojni predaka, ovo je najgori narod i najgora zemlja na svetu... Ti koji to govore - neka govore u svoje ime. Ja sam služio vojsku u 243. motorizovanoj brigadi Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije i mogu da posvedočim da u toj jedinici nije bilo ništa manje heroja i istinskih patriota nego među onima koje su probili Solunski front. Vidim da ljudi koji nisu služili nigde i nikome, a kamo li svojoj otadžbini, naročito ih ima među političarima, danas vole da sipaju drvlje i kamenje po svojim sunarodnicima ili da se busaju u velikosrpske grudi u nastupima špriceraškog patriotizma.

Dejan Stojiljković. pisac i scenarista serije

Ja sam služio vojsku u 243. motorizovanoj brigadi Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije i mogu da posvedočim da u toj jedinici nije bilo ništa manje heroja i istinskih patriota nego među onima koje su probili Solunski front Foto: Privatna arhiva

- Zato i imamo veoma važan segment sa ratnim veteranima u "Senkama", jer je tu bila ista situacija kao i danas. Ljude koji su krvarili za državu je ta ista država posle rata ostavila na cedilu. Ako nam se u nečemu ponavlja istorija, onda je to. Ti komite i ljudi koji su prepešačili Albaniju nose u sebi taj specifičan kodekst časti, lojalni su jedni drugima, čak i kada krenu stranputicom, u kriminal... Čak i ako, kao Mustafa Golubić, svoje sposobnosti stave na raspolaganje drugoj državi. Lik koga u "Senkama 2" igra Ivan Bekjarev u jednom trenutku kaže: "Samo su mrtvi videli kraj rata", što je citat koji se pripisuje Platonu. I zaista, rat nikako da prestane, samo se bojišta menjaju. A bivši ratnici su, kao i oni pre njih, nesnađeni u tom svetu gde njihove vrline nisu potrebne. Srpski veterani, to su moja braća, hteo sam da im se nekako odužim pišući i o njima u "Senkama" jer oni jesu istinska elita ove države, oni su so zemlje, najbolje što imamo...

  • Često pominjete koliko su nas "Senke" navele da se podsetimo istorije o kojoj se retko govorilo. Koji bi još, po Vašem mišljenju, bogati istorijski moment bilo dobro ekranizovati, jer o njemu ne znamo dovoljno?

Žao mi je što se desila ta situacija sa serijom "Nemanjići", pa je sve nakon njenog debakla prosto gurnuto pod tepih. Zajedno sa serijom i istorijski period kojim se bavi. A da je snimana druga sezona, tu bi tek išla vrlo zanimljiva istorija vezana za Svetog Savu, ne samo njegovu aktivnost kao čoveka crkve, nego i kao diplomate, političara, čoveka koji je podizao škole i bolnice... Tu je zatim i kralj Radoslav, prvi srpski vladar koji je kovao novac... Takođe, mislim da bi bilo dobro ekranizovati period srpske despotovine, Stefana Lazarevića i Đurđa Brankovića...

Paznja spojleri znak

Ilustracija

Ukoliko niste odgledali celu sezonu, već odlučili da u seriji uživate svakog ponedeljka, stanite sa čitanjem ovde, jer slede spojleri iz nove sezone.

  • U ovoj sezoni četiri su predstavnika mlađe generacije, one koja je rođena u ratu, ali ga se jedva seća, u ovoj sezoni - Božidar, Stanislav, Jana i Strahinja. I svi su na neki način stradali zbog prošle politike i nepravde ili stvari koje su njihovi roditelji/mentori morali da rade baš zbog nepravde koju im je politika nanela. Šta je time trebalo da se poruči?

Da je država troimenog naroda koju su Karađorđevići isforsirali posle rata bila mrtvorođena i osuđena na propast i da su na oltar te države prinete kao žrtve čitave generacije. Mi smo u Prvom svetskom ratu kao narod bili maltene biološki uništeni, ali to nije smetalo vlastodršcima da nastave po svome i uvedu nas u nova stradanja. Ja lično pripadam generaciji koja je najbolje godine života straćila u devedesetim i poznat mi je taj osećaj. Mi, baš kao i oni, nismo imali nikakve šanse.

  • Pomenuli ste i da se u ovoj sezoni više radilo na psihologizaciji likova. Možete li da nam malo više kažete o sledećem:

Na koji se način uklapa Andrina rečenica iz prve sezone "Voliš li ti mene, Sonja, ili voliš ono što smo nekad bili?" sa onim što vidimo da se njima događa u "Senkama 2" i uticajem koji ona ima na njega?

Nije to takva izjava... To je u stvari demistifikacija ljubavi od strane čoveka koji se razočarao u život, ljude i ljubav. U prošloj sezoni, u jednom trenutku mu Damjan Hadži Arsov kaže: "Mi smo bivši ljudi, Tane. Prazne ljušture." U pitanju su ljudi koje je rat opustošio u svakom pogledu... Mnogi nakon prestanka ratnih strahota nisu imali gde da se vrate. Ostali su bez kuće, rodbine, prijatelja... svega. Tako i Tane, on se vratio u rodni grad gde su svi mislili da je mrtav, čak se i žena preudala za drugog. "Senke nad Balkanom" su, u stvari, serija čija glavna tema je kolektivna trauma Velikog rata. A pošto mi danas živimo traumu ratova iz devedesetih i posledice toga se osećaju i vide svuda oko nas, taj sveprisutni bol i depresija su nešto što je itekako poznato savremenog gledaocu.

Senke nad Balkanom 2

"Sveprisutni bol i depresija su nešto što je itekako poznato savremenog gledaocu" Foto: Aleksandar Letić

Zbog čega je Bojana ostavila Mustafu? Šta ju je to uplašilo/odgurnulo, kad se nakon toga ipak vratila u Komunističku partiju?

Mustafa u jednom trenutku stavlja Bojani do znanja da je on čovek partije i da je za njega najveći životni prioritet zadatak koji mu je poveren. U izvršenju tog zadatka neće ga ništa sprečiti - pa ni ljubav prema ženi. Takođe, Mustafa je veoma opasan čovek, ima hiljadu lica. Bojana, u stvari, ni sama ne zna u koga se zaljubila. I to ju je u suštini najviše prestravilo.

Kakav je odnos Maje prema Tulama? Kako je mislila da zadrži poziciju ubermajstera, a da se ne bavi organizacijom?

Očigledno da je pogrešila. U konfrontaciji sa Marijom Oršić se jasno vidi da ona u stvari nema pojma ko su Tuli i na šta su sve spremni, uprkos iskustvu iz prve sezone. Osim toga, u tom istorijskom trenutku Tuli se pretvaraju u jednu mnogo moćniju organizaciju koja je bila deo zvaničnog nemačkog državnog aparata - SS "Anenerbe" ili "Nasleđe predaka". Koga zanima da sazna više o tome, može da pročita moj roman "Konstantinovo raskršće".

Senke nad Balkanom 2

Maja tek u 2. sezoni shvata ko su zapravo Tule Foto: Aleksandar Letić

  • Dok svi nisu počeli da pišu o tome, ime Marije Oršić u prvoj sezoni bio je detalj koji je mnogima promakao. A ona je važan lik druge sezone. Postoji li i u "Senkama 2" jedan takav detalj koji nas upućuje u pravcu u kom će se radnja nastaviti? Na šta treba da obratimo pažnju?

Mislim da je poslednja scena u kojoj se ona pojavljuje, gde vidimo paradu nacista i zastave sa kukastim krstovima veoma indikativna. To je u stvari najava onoga što će se desiti kao posledica ubistva kralja Aleksandra - famozni "anšlus" Austrije od strane Nemačke. Tada je, u stvari i počeo Drugi svetski rat. Evropa i svet su nemoćno gledali kako nacistička neman podiže glavu. I ćutali su. Da podsetim, nacizam nije nastao u Nemačkoj - nego u Velikoj Britaniji. U poslednoj sezoni serije sa kojom nas često porede "Peaky Blinders", glavni negativac je Osvald Mozli, vođa Britanske unije fašista. Mi imamo Obrada Savkovića, fiktivan lik baziran na Danilu Gregoriću, čoveku odgovornom za potpisivane Trojnog pakta čiji nadimak je bio "Beogradski Gebels".

Senke nad Balkanom 2

Obrada Savkovića glumi Bogdan Diklić Foto: Aleksandar Letić

- Ono što jeste problem je da ta ideologija još uvek nije poražena, da imamo na ulicama Beograda, Niša klince koji salutiraju sa podignutom desnom rukom, da su ludačke teorije o višim rasama i dalje aktuelne i da neki novi Gebelsi i danas šire svoju ideologiju mržnje. Potrebno je nove, pa i stare generacije, stalno podsećati šta je to nacizam i fašizam, naročito zato što smo mi kao narod bili na strani pobednika, naša antinacistička i antifašistička tradicija je jedna od najznačajnijih tekovina koje imamo.

  • Hoćete li raditi scenario za treću sezonu? Ako da, da li ste ga već započeli? Možete li da nam otkrijete jedan detelj iz naredne sezone, tipa da li će se lik Maje Davidović ipak vratiti u Jugoslaviju?

Još uvek je rano pričati o trećoj sezoni. To da li će je biti najviše zavisi od Bjelogrlića. Ako treće sezone bude, verujem da će i Maja Davidović imati značajno mesto u njoj, a prilično sam siguran da ćemo vratiti i lik Đorđa Karađorđevića. Ja sam trenutno angažovan kao ko-scenarista serije "Žigosani u reketu", pa kad završim taj posao, videćemo šta i kako dalje.

O piscu

Dejan Stojiljković, prozni i dramski pisac, filmski i strip-scenarista, rođen je u Nišu 1976. godine. Do sada je objavio romane Konstantinovo raskršćeDuge noći i crne zastaveZnamenje anđelaKainov ožiljak (u četiri ruke, sa Vladimirom Kecmanovićem) i Olujni bedem, kao i prozne zbirke Leva strana drumaLow Life i Kišni psi. Zajedno sa Vladimirom Kecmanovićem i Draganom Paunovićem autor je ilustrovane trilogije o Nemanjićima, koju čine knjige U ime ocaDva orla i U ime sina. Autor je više dramskih tekstova i strip-scenarija. Jedan je od scenarista serije Senke nad Balkanom, u režiji Dragana Bjelogrlića. Laureat je prestižne književne nagrade „Miloš Crnjanski“ (za roman Konstantinovo raskršće). Proza mu je prevođena na ruski, engleski, grčki, slovački, makedonski, slovenački i francuski. Jedan je od najčitanijih savremenih srpskih pisaca. Član je književne grupe P-70, Srpskog književnog društva i Udruženja stripskih umetnika Srbije. Živi i radi u Nišu.

Video: Andrija Kuzmanović o svom dedi iz Senki, Marku Nikoliću

(Dunja Savanović, d.savanovic@telegraf.rs)

Komentari

  • Petar.ns.66

    Bravo,hvala.r.v.

  • Zoran

    Pozdrav za Dexa,ovo je pocetak novog talasa mladih pisaca i ekranizacija Dilan Doga, Alan Forda i svega onoga sto su ove nove generacije nazalost propustile. Mozda ce i ekranizacija Konstantinovog raskrsca pokazati deo genijalnosti i onoga sto sledi u buducnosti. Samo napred i na pravom si putu.

  • Deda Gile

    Ne diraj veterane, nisu oni za tvoja potkusurivanja sa gledaocima. Veterani ne zive u krugu dvojke i ne gledaju seriju isto kao ni utakmice reprezentacije. Nemaju oni novac za taj luksuz a i neznaju koja tv to prenosi i koliko treba da se doplati to gledanje.

Preporuka sa Weba

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima