Iza ovih Diznijevih crtaća kriju se priče iz stvarnog života: Sličnosti su zaprepašćujuće

Printskrin: Youtube/ Walt Disney Productions

Dok jedna posebna draž povezuje sve Diznijeve filmove, oni zapravo imaju vrlo raznorodno poreklo. Neki su originalne Diznijeve priče, drugi su bazirani na bajkama (poput "Snežane", "Pepeljuge" i "Male sirene"), a treći stvarnim istorijskim događajima i ličnostima.

Iako prečišćene i ulepšane od strane Diznija, te stvarne priče u svom originalnom obliku nisu ništa manje fascinantne u odnosu na svoje adaptacije. Dok je prečišćavanje istorije tipično za Diznijeve adaptacije, upoznavanje sa stvarnim događajima nekada može biti čak i interesantnije.

Preporučujemo

Ovo su neke od njih:

Pokahontas

Možda i najpoznatiji Diznijev film zasnovan na stvarnim događajima, Pokahontas iz 1995. godine, u osnovi je romansa koja se bavi odnosom između princeze, pripadnice indijanskog plemena Pouhatan pod imenom Pokahontas i engleskog koloniste Džona Smita. Film, koji oslikava tenzije između američkih urođenika i engleskih doseljenika, koji su nastojali da urođenike međusobno zavade i preotmu im zemlju, završava se tako što Pokahontas uspeva da spase Smitov život i donese mir između zavađenih strana.

Iz ugla realne istorije, ova priča ima nešto drugačiji tok. Naime, Pokahontas, što u prevodu znači „mala čigra“,  bio je samo nadimak osobe pod imenom Motoaka. Iako je ona predstavljena kao devojka u filmu, u vreme kada je srela 28-godišnjeg Džona Smita, imala je samo 10 godina. Istina je da je ona spasla život ovog engleskog koloniste, kao i to da je bila kći poglavice plemena Pouhatan.

Međutim, ono što ovaj film ne prikazuje je to, da je bila kidnapovana i držana kao talac od strane kolonista, da je preobraćena u hrišćanstvo, da je bila udata za čoveka duplo starijeg od nje i da je pod novim, promenjenim imenom Rebeka u Engleskoj prikazivana kao primer „civilizovanog divljaka“, da bi na kraju preminula u Engleskoj u svojoj 20. godini, iz nepoznatog razloga.

Pokahontas Foto: Wikipedia/New England Chromo. Lith. Co.

Diznijev tretman nije zaobišao ni Džona Smita koji je u realnosti, od savremenika opisivan kao neprijatan i krajnje neatraktivan čovek.

Moana

Jedna od najuspešnijih skorašnjih Diznijevih produkcija, Moana je primer priče koja se nije previše udaljila od svojih istorijskih korena. Film je zasnovan na kombinovanju drevnih mitologija sa prostora Havaja, Tahitija, Samoe, Tonge i Polinezije.

Priča prati hrabru princezu Moanu koja traga za polu-božanstvom Maui, a potom se oni zajedno upuštaju u avanturu sa ciljem da njene sunarodnike spasu od izgladnelosti. U mitologiji koja je korišćena kao inspiracija, zaista postoji polubožanstvo Maui koje je, prema predanju, bilo odgovorno za mnoge od stvari koje je Moana od njega tražila.

I dok je lik Mauia omekšao u Diznijevoj interpretaciji u odnosu na mitološke izvore, američki studio ipak nije u potpunosti promenio njegov karakter, na način kako je to činio u drugim filmovima. Pesma iz filma „You’re welcome“, vredna je pomena jer verno sledi polinežanski mit o Mauiu i njegovoj pouzdanoj udici, kao detalj koji je dosledno preuzet iz originala, navodi Ancient Origins.

Legenda sa Havaja Foto: Pixabay/BKD

Moana na svoj način predstavlja primer da Dizni može uspešno da interpretira postojeći folklor bez previše izmena, a popularnost ovog filma mogla bi da otvori vrata novim adaptacijama mitova u budućnosti.

Snežana i sedam patuljaka

Stotinama godina, ova bajka se prenosila sa kolena na koleno i tokom vremena postala pravi klasik u svom žanru.  Iako su je braća Grim zabeležila početkom 19. veka, veruje se da priča potiče još iz srednjeg veka.

U osnovi, ovo je bajka u pravom smislu te reči, jer su u središtu priče prelepa princeza, magično ogledalo, zla kraljica, kletva i zgodni princ. Iako oni koji su čitali priču braće Grim znaju u kojoj  je meri Dizni izmenio priču, učinivši da dobije porodični karakter, ono što je manje poznato je da priča možda vuče korene iz stvarnih događaja.

Naime, tokom 1994. godine, nemački istoričar Ekhard Sander (Eckhard Sander) objavio je rad u kojem tvrdi da je otkrio dokaz o tome da je bajka inspirisana stvarnim događanjima iz 16. veka.

Princeza iz bajke je u stvarnosti bila nemačka grofica Margareta fon Valdek (Margarete von Waldeck) koja je misteriozno umrla u 21. godini nakon što je otrovana. Sa 16. godina bila je proterana iz kuće od strane svoje maćehe jer se zaljubila u princa za kojeg nije mogla da se uda. Moguće je da su patuljci iz priče, inspirani ljudima zakržljalog rasta koji su radili u rudnicima u vlasništvu njenog oca.

 

 

 

View this post on Instagram

I didn't know she was real. 😮 But read at your own risk; not a happy story. #margaretevonwaldeck #snowwhite #disney #grimmbrothers #insta #instagram #netflix #books #history #movies #youtube #tbh #royalty #magicmirror #sevendwarfs #read #reading #germany #truestoriesA post shared by Mark Allen Farris (@mark_allen_farris) on Mar 27, 2019 at 9:44am PDT

Alternativna verzija porekla ove bajke govori o Miriji Sofiji fon Ertal (Maria Sophia von Erthal) koja je bila ćerka nemačkog princa iz 17. veka i čiji život ima mnogo sličnosti sa dešavanjima u bajci. Naime, poznato je da je imala maćehu koja je prezirala svoju usvojenu decu; u njenom domu je postojalo „ogledalo koje priča“, koje se danas nalazi u „Spessart“ muzeju, a ljudi zakržljalog rasta, odnosno patuljaka, bilo je u izobilju u lokalnim rudnicima. Zatim, stakleni kovčeg može biti inspirisan staklorezačkom tradicijom regiona, dok otrov moguće aludira na uzimanje prevelike količine biljke beladona, koja u tom slučaju postaje otrovna, a koja je obilato rasla u tim krajevima.

Pepeljuga

Ovo je još jedna neprolazna priča koja je 1950. godine doživela Diznijev tretman i postala animirani klasik. Priča prati život mlade ugnjetavane služavke zarobljene u kući od strane svoje maćehe, koja uz pomoć vile odlazi na bal na kome se princ u nju zaljubljuje i gde gubi staklenu cipelicu. Nju princ oslobođanja dotadašnjeg života nakon što je isprobala izgubljenu cipelicu, koja je probana na nozi svake slobodne žene u kraljevstvu.

Za priču se isprva mislilo da potiče iz 17. veka, ali je verovatnije da ima mnogo starije korene, koji sežu do Kine, i to u periodu oko 206. godine pre nove ere.

Ji Ksian, ćerka starešine, živela je ugodnim životom sve dok je smrt njenog oca nije bacila u ruke nemarne i zlonamerne maćehe. Imala je i polusestru koja je bila ružna i glupa. Ji Ksian je bila primorana da opslužuje svoju maćehu i polusestru koje su, iz ljubomore zbog njene lepote i pameti, na sve načine nastojale da je ponize. Nakon što joj je maćeha ubila magičnu ribu sa kojom se sprijateljila, Ji Ksian je zakopala njene kosti kako bi sačuvala njene magične moći. Kada su je njena maćeha i polusestra otišle na glamurozni bal i ostavile je samu, ona je poželela da obuče svilenu haljinu i zlatne cipelice.

Kao najlepša žena na balu, na koji je uspela da stigne, u pokušaju da izbegne da bude opažena od strane maćehe izgubila je jednu zlatnu cipelicu, baš kao i Pepeljuga u bajci. Zlatna cipelica završila je u rukama kralja koji je postao opsednut time da pronađe njenu vlasnicu, jer je verovao da ona mora biti vrlo lepa, čim ima tako malo stopalo, budući da je u to vreme deformacija stopala da bi bila što manja bilo uobičajena pojava u Kini jer su mala stopala bila odraz ženske lepote. Ji Ksian je potom uspela da stigne do dvora i dokaže da cipelica pripada njoj, a kralj se u nju odmah zaljubio, nakon čega su njih dvoje živeli srećno.

Kineski mural Foto: Pixabay/janeb13

Sličnosti između ovih priča toliko su velike da je gotovo nemoguće da Pepeljuga nije bar delom inspirisana mnogo starijom kineskom bajkom, kojoj je zahvaljujući Diznijevoj adaptaciji, udahnut novi život.

Ipak, ukoliko je tačno da priča o Ji Ksian poslužila kao uzor za Pepeljugu, primetno je da je surov običaj smanjivanja stopala izbačen u Diznijevoj verziji.

Mulan

Diznijev animirani film Mulan bio je potpuni hit kada je snimljen 1998. godine, a popularnost ovog ostvarenja nije se umanjila, te je napravljen akcioni igrani rimejk filma, koji treba tek da bude lansiran.

Hrabro putovanje mlade žene koja se prerušava u muškarca i zauzima očevo mesto, kako bi se borila u ratu protiv Huna, zapravo je zasnovano na poznatoj kineskoj legendi o Hua Mulan.

Balada o Mulan bila je izvor inspiracije kada je kineskim trupama bila potrebna nada, a slika herojskog ženskog ratnika, koji prkosi društvenim normama da bi pomogla u odbrani svoje zemlje, pomogla je jačanju morala.

Mulan Autor: He Dazi

Hua Mulan je ostala popularna figura u kineskom folkloru i pojavljuje se u velikom broju knjiga, predstava i drugih umetničkih dela. Uprkos popularnosti na Zapadu, u Kini film nije bio dobro prihvaćen jer su ljudi smatrali da je predaleko otišao od originalne priče.

Mnoge priče o stvarnim istorijskim ličnostima ili priče iz folklora promenjene su u Diznijevim filmovima kako bi odgovarale modernom narativu, a pojedinci su ih ubrzo i kritikovali zbog toga. Ipak, Dizni je ove priče podelio sa globalnom publikom, koja možda nikada ne bi čula za neke od njih. U današnjoj eri dostupnosti informacija vrlo je lako istražiti i saznati originalne priče i istovremeno uživati u njihovim modernim adaptacijama.

(T.T.)