Zoran Radmilović rođen je 11. maja: Poslednju predstavu odigrao je u bolovima, ne želevši da stane

Zoran Radmilović/ Printskrin: youtube/RTS Kulturno-umetnički program - Zvanični kanal

Na današnji dan rođen je Zoran Radmilović. To jest, "Radovan Treći". To jest, "Bili Piton"..."Života"... "Kralj Ibi".... domaćin iz Nepričave... legenda... 

"Kralj improvizacije", kako su ga zvale kolege iz pozorišta, ostao je upamćen po mnogim sjajnim ulogama, ali najviše po kultnoj predstavi "Radovan Treći", čiji je snimak na kanalu Jutjub i dalje jedan od najgledanijih. Kuriozitet i lepota te predstave (poslednja je odigrana 9. juna 1985. godine), osim po urbenesnom humoru i replikama koje su Zoran i ostali glumci izmišljali tokom predstave, ogleda se u tome što nijedna nije bila ista.

Preporučujemo

Svaki put bi ekipa na daskama dodavala nešto svoje, pre svih Zoran Radmilović, a ostali glumci bi popadali od smeha zajedno sa gledaocima, neretko zaboravljala tekst...

Milan-Caci Mihailović, njegov kolega iz predstave Radovan III, ispirčao je anegdotu vezanu za njega.

- Jedne večeri nisam imao auto jer je bio u kvaru. Tada se pojavio Gaga (Dragan Nikolić), naš drugar iz kraja, i ponudio se da nas vozi. Ali mi smo se malo duže zadržali uz kapljicu. Kada smo krenuli, Zoran je, znajući da Gaga ne zaključava auto, potrčao, seo na mesto vozača, prekrstio lepo ruke i bacio pogled u daljinu. Ja sam seo na zadnje sedište, a Gaga je i rekao: „Hajde, pomeri se da vozim“. Zoran je samo izustio „Idemo u Klub književnika“. Gaga je tada rekao: „Dobro, odvešću te u Klub književnika, ali pomeri se“. Radmilović ni reč nije rekao, samo je nastavio da gleda u daljinu. Gaga je onda otišao na mesto suvozača, seo, pružio noge ukoso i tako nas odvezao u Klub književnika.

Milan ističe da je Zoran igrao punim srcem do kraja života.

- On je cepao do kraja. Imali smo priliku da to doživimo i tog 9. juna 1985. godine, kada smo odigrali poslednjeg „Radovana III“. Posle dva dana je odvezen u bolnicu bez trunke snage, a cepao je na toj predstavi kao da mu nije ništa - priseća se Caci Mihajlović svog dragog kolege.

Zoran Radmilović rođen je 11. maja 1933. godine, od oca Momčila sudije i majke Ljubice domaćice u Zaječaru. Deda po ocu Rihard Lang, bio je Nemac, železničar. Oženivši se Zoranovom babom Stevkom, prešao je u pravoslavlje i uzeo ime Radmilo. Odatle potiču Radmilovići.

Po očevoj želji upisao je pravo u Beogradu, potom studirao i na Arhitektonskom i Filološkom fakultetu; uporedo je oprobao glumačke mogućnostu u KUD "Ivo Lola Ribar", potom upisao i postupno apsolvirao glumu na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju te započeo karijeru u Beogradskom dramskom pozorištu (1962—1968), u kome isprva nastupa u manje značajnim predstavama.

Godine 1964, zbog odustajanja Ljube Tadića, Radmilović uskače u naslovnu ulogu u "Kralju Ibiju" (na sceni Ateljea 212), predstavi koju pretvara - razotkrivajući potpuno izuzetnu glumačku nadarenost - u trijumf improvizacije (veliki uspeh ostvaruje i na gostovanjima u Parizu, Moskvi, Njujorku, Veneciji i dr.), u "svoju scenu" koja će trajati (zajedno s kasnijim Radovanom III Dušana Kovačevića) dve decenije.

via Gfycat

Iako je ostvario niz uspelih uloga u pozorištu (stalni je član Ateljea 212 od 1968. godine do smrti), na filmu, televiziji i estradi, sve su one ostale u sjeni "uloge života" u "Kralju Ibiju" (čak i kad se radi o briljantnom ostvarenju - ulozi Molijera u istoimenom komadu M. A. Bulgakova, za koju je nagrađen Oktobarskom nagradom grada Beograda).

Na filmu "Čudna devojka" Jovana Živanovića je debitovao 1962. godine i na velikom platnu odigrao oko dvadeset uloga. Glavne je ostvario u filmovima "Glineni golub" (T. Janić, 1966), "Ram za sliku moje drage" (Mirza Idrizović, 1968), "Pogled u noć" (N. Stojanović, 1968), "Paviljon 6" (L. Pintilije, 1978), "Srećna porodica" (Gordan Mihić, 1980).

Svoju poslednju 299 predstavu "Radovan III" je održao 9. juna 1985. godine uz velike bolove, ali opet uz njegovu veliku želju predstava je održana do kraja. Samo tri dana kasnije prebačen je u bolnicu iz koje se nije vratio. Preminuo je 21. jula 1985. godine, kremiran je a njegova urna se nalazi u Aleji zaslužnih građana na Novom Groblju u Beogradu.

(Telegraf.rs)