Olivija de Havilend danas puni 104 godine: Sa Džoun Fontejn se nije pomirila ni usred sestrine smrti

Olivija de Havilend / Foto: Wikimedia/Warner Bros.

Pojavila se u 49 filmova. Bila je jedna od vodećih glumica svog vremena. Danas predstavlja jednu od poslednjih zvezda Zlatnog doba Holivuda. Olivija de Havilend danas puni 104 godine, a i dalje ne razmišlja o penziji.

Preporučujemo

Srca gledalaca osvojila je uz Erola Flina u ostvarenjima „Krvavi kapetan“ (1935) i „Avanture Robina Huda“ (1938), dok je slavu zacementirala ulogom Melani Hamilton u klasiku „Prohujalo sa vihorom“ (1939), za koju je dobila prvu od pet nominacija za Oskara. Dva je dobila za glavne uloge u „Svakome ono što je zaslužio“ (1946) i „Naslednica“ (1949).

De Havilend u filmu "Prohujalo sa vihorom" / Foto: Wikimedia/MGM

Koliko na filmu, toliko je bila uspešna i u pozorištu. Od 1950-ih, Livi, kako je zovu, živela je u Parizu gde je dobila Nacionalni orden Legije časti, ali i Nacionalnu medalju umetnosti u SAD i viteško odlikovanje Reda Britanskog Carstva sa titulom „dame“.

Na Brodveju se pojavila u tri predstave, a snimala je i televizijske projekte, od kojih je najpoznatiji „Anastasija: Misterija Ane“, za koji je dobila Zlatni globus i bila nominovana za Prajmtajm Emi nagradu.

Što se tiče privatnog života, Olivija ima dvoje dece. Dvaput se udavala i razvodila. Međutim, javnost i dalje polemiše o njenom turbulentnom odnosu sa sestrom, čuvenom glumicom Džoun Fontejn...

Rat sestara

De Havilend i Džoun Fontejn su jedine sestre u filmskoj istoriji koje su dobile Oskara za glavnu žensku ulogu. Prema rečima biografa Čarlsa Higama, sestre su oduvek imale zategnut odnos – Olivija je u detinjstvu imala problem s tim što ima mlađu sestru, a Džoun što majka vidno favorizuje Livi.

Livi je umela da iscepa Džouninu odeću, pa da je natera da je zašije. Tenzija je rasla jer je Džoun često bila bolesna, što je dovelo do toga da njihova majka govori:

- Livi može, Džoun ne može.

Džoun Fontejn / Foto: Wikimedia

Olivija je prva postala glumica i nekoliko godina je svojim uspesima zasenjivala Džounina postignuća. Kad je ugledni režiser i producent Mervin Liroj Džoun ponudio ugovor, majka joj je rekla da je Warner Bros. „Olivijin studio“ i da ne može da koristi porodično prezime „de Havilend“.

Međutim, i Džoun je nizala zapažene uloge, posebno u Hičkokovoj „Rebeki“ (1940) i „Sumnji“ (1941), za koji je bila nominovana za Oskara, iste godine kad i Olivija za „Zaustavi zoru“. Kad je Džounino ime proglašeno pobedničkim, Olivija je uzviknula: „Uspele smo!“, međutim Fountejn je odbila sestrinu čestitiku, zbog čega je Livi bila posramljena i uvređena.

Zategnut odnos se još više produbio kad je 1946. Fontejn uputila negativnu kritiku na račun na Livinog supruga Markusa Gudrika. Olivija je nestrpljivo čekala izvinjenje, koje nikad nije stiglo.

Kad je de Havilend sledeće godine dobila Oskara za „Svakome ono što je zaslužio“, Džoun joj je pružila ruku da joj čestita, što je Olivija odbila i produžila dalje. Sestre nisu razgovarale punih pet godina nakon incidenta. Ovo je dovelo do otuđenja između Džoun i njenih ćerki, koje su održavale vezu sa tetkom.

Olivija de Havilend / Foto: Guliver/A.M.P.A.S. via Getty Images

Kad se razvela od Gudrika, Livi je ponovo počela da razgovara sa Džoun, posetivši je u njenom njujorškom stanu za Božić 1961. godine.

Poslednji sukob se desio 1975. zbog suprotnih stanovišta oko lečenja bolesti njihove majke. Džoun je kasnije izjavila da je Olivija nije obavestila o smrti majke, dok je Fontejn bila na pozorišnoj turneji. Livi je zapravo poslala telegram, koji je Džoun stigao tek nakon dve sedmice.

Sestrinska kavga je završena 15. decembra 2013. sa smrću Džoun Fontejn. Narednog dana, Olivija je javno izjavila da je „šokirana i veoma tužna zbog vesti“.

(Dušan Veselinović)