Povratak u detinjstvo: Magični crtani film za sve one koji su odrastali 80-ih i 90-ih

Scena iz crtanog filma „Čudotvorni grm” (1982). Printskrin: The Secret of NIMH/Aurora Productions, Don Bluth Productions, United Artists/MGM

„Čudotvorni grm” je remek-delo animacije.

Drugačije se ne može započeti tekst koji za cilj ima, ne samo da one koji su odrastali osamdesetih i devedesetih podseti na crtani film koji im je, uz malo sreće, obeležio detinjstvo, već i da ih navede da ga pogledaju ponovo, kao i da svoju decu upoznaju s njim.

Preporučujemo

Iz današnje perspektive je teško naglasiti koliko je zapravo ovo ostvarenje bilo revolucionarno, zato što danas izgleda kao klasični animinirani film, što on zaista i jeste, ali u vremenu u kojem je nastao trendovi su bili bitno drugačiji.

„Dizni” je do tada bio napustio ideje i vrednosti koje su od te kompanije napravile ime tokom tzv. zlatnog doba američke animacije, koje je počelo filmom „Snežana i sedam patuljaka” 1937. a završilo „Knjigom o džungli” 1967., koji se pojavio godinu dana nakon smrti Volta Diznija i bio poslednji u čijem je snimanju ovaj direktno učestvovao.

Scena iz crtanog filma „Čudotvorni grm” (1982). Printskrin: The Secret of NIMH/Aurora Productions, Don Bluth Productions, United Artists/MGM

Kompanija je tokom sedamdesetih i osamdesetih nastavila da snima crtaće na kojima su brojni naraštaji odrastali i koje su brojni naraštaji obožavali („Mačke iz visokog društva”, „Robin Hud”, „Spasioci”, „Lisica i pas”, „Miš Bazil, veliki detektiv”, „Oliver i družina”), ali je kvalitet animacije znatno opao, „pojeftinio”, postao sveden i praktično televizijski, sa pričama koje su bile sve tanje.

Tako je bilo sve dok se 1989. nije pojavila „Mala sirena”, prvi crtać koji je „Dizni” snimio po klasičnoj bajci posle tri decenije. Ali „Mala sirena” je bila (in)direktna posledica jednog drugog događaja, koji je tada bio katastrofalan za kompaniju, ali koji je dugoročno promenio njenu sudbinu nabolje.

Naime, 1979. godine, usred snimanja „Lisice i psa”, animatori Don Blut, Geri Goldman i Džon Pomeroj ušetali su u kancelariju producenta Rona Milera i podneli neopozive ostavke. Sutradan je isto učinilo još osam drugih animatora (trećina ukupnog broja), koji su se pridružili prvoj trojci i tri godine kasnije iznedrili „Čudotvorni grm” (eng. „The Secret of N.I.M.H.”). To je bio rediteljski debi Dona Bluta, kasnije tvorca filmova „Zemlja pre vremena”, „Svi psi idu u raj” i „Anastasija”.

Scena iz crtanog filma „Čudotvorni grm” (1982). Printskrin: The Secret of NIMH/Aurora Productions, Don Bluth Productions, United Artists/MGM

Ostavke su bile kulminacija višegodišnje frustracije animatora, nastale zbog odnosa rukovodstva kompanije i prema samoj animaciji ali i prema njima. Kap koja je prepila čašu bilo je ophođenje prema njihovom samostalnom projektu „Mačak Bandžo”, kojim su hteli da promene politiku „Diznija” tako što će im demonstrirati koje su sve mogućnosti animacije, a koji je Miler odbio čak i da pogleda, a kamoli da uzme u razmatranje.

I zaista, dramatična je razlika između kvaliteta onoga što je proizvela ova hrabra grupa umetnika, u odnosu na ono što je tada radio „Dizni”, rukovođen ljudima bez vizije, bez ideje, bez hrabrosti i smisla za lepo.

Raskošna animacija „Čudotvornog grma”, smela i magična upotreba boja, senke i kontrasti, maštoviti crteži i detalji, brojne „zaboravljene” klasične tehnike, pomalo mračna i na prvi pogled ne preterano „dečija” priča (koju je „Dizni” čak 1972. i odbio), sve je to dovelo do ostvarenja koje u ogromnoj meri i narativno i vizuelno odskače od onoga što je istovremeno radio „Dizni”.

Scena iz crtanog filma „Čudotvorni grm” (1982). Printskrin: The Secret of NIMH/Aurora Productions, Don Bluth Productions, United Artists/MGM

Ništa što je „Dizni” u to vreme radio ne može da se meri sa „Čudotvornim grmom”. U stvari, ovaj crtani film je, što se tiče kvaliteta animacije, možda najbolji posle „Bambija”, koji je još uvek neprevaziđen po svakom osnovu, sem možda u pogledu maštovitosti detalja — čini se da ga u tome „Čudotvorni grm” tuče.

Snimljen je po dečjem romanu „Gđa Brizbi i pacovi iz NIMH-a” od Roberta K. O’Brajana, koji je izašao 1971., godinu dana pre nego što je ponuđen „Dizniju”. Scenario je adaptiran pa odstupa od knjige u dosta stvari, ali osnovno nije izmenjeno: gđa Brizbi je mišica koja se sama stara o svojoj porodici nakon smrti muža Džonatana, i živi u polju u blizini farmerske kuće.

Već na početku saznajemo za njene nedaće: njen najmlađi sin Timoti ima upalu pluća i ne sme da ustaje iz kreveta, što ne bi bio problem da se ne bliži događaj koji je među malim poljskim životinjama poznat kao Dan selidbe, kada gazda pali traktor i počinje da ore, zbog čega je neophodno preći u letnje stanište, do naredne zime.

U srcu događaja su superinteligentni pacovi koji žive pored kuće u ružinom grmu, tačnije ispod njega, gde su sagradili pravi mali grad, predvođeni mudrim starim Nikodimusom (kolika je bila maštovitost animatora najbolje se ogleda upravo u spektakularnim detaljima tog pacovskog podzemlja).

VIDEO: Trejler za crtani film „Čudotvorni grm”

Ono zbog čega bi ovaj crtani film mogao biti posebno značajan za razvoj deteta je promena perspektive, učenje da se stvari posmatraju iz tuđeg ugla: glodari se u tom smislu mogu tretirati kao metafora ”drugog čoveka”, ili druge grupe ljudi, čija nam je perspektiva strana, o kojima i ne razmišljamo kada činimo ono što je u našem interesu.

Za ljude, oranje u proleće je nešto sasvim normalno; za poljske miševe to je katastrofa. „Staviti se u tuđe cipele”: to je najteže naučiti, a za zdravo i funkcionalno društvo je od ogromne važnosti (primarni zadatak obrazovnog sistema trebalo bi da bude to, pored učenja da se pravilno i kritički razmišlja). S obzirom da većina ljudi ovu veštinu nikada nije savladala, ovaj crtani može biti koristan i odraslima.

U svakom slučaju, ako ste kao dete stasavali uz „Čudotvorni grm” (kasnija izdanja koriste i naslov „Čudesni grm”), već će vas prvi taktovi glavne teme mentalno vratiti u najlepše i najbezbrižnije dane detinjstva. Svi mi imamo dete u sebi, samo ga treba probuditi (interesantno, to se može čuti i u zvaničnom trejleru), radi duševnog zdravlja; pritom, malo eskapizma ne može da škodi. A ako imate decu, ovaj crtać je idealan izbor.

(Telegraf.rs)