Poruka Andreja Tarkovskog mladim ljudima: "Naučite da budete sami, da uživate u samoći"

Andrej Tarkovski / Foto: Wikipedia/ www.vokrug.tv

Reditelj Andrej Tarkovski, čiji se filmovi smatraju remek-delima svetske kinematografije, ostavio nas je sa osam filmova i sve većim interesovanjem i željom da razumemo njegovo delo.

Preporučujemo

Svojim produhovljenim i vizionarskim filmskim opusom Tarkovski je zadužio svetsku kinematografiju. Tokom 25 godina marljivog i strpljivog filmskog rada snimio je svega šaku filmova među kojima je teško izdvojiti neki koji ne zaslužuje status remek-dela. Filmski kritičari su jednodušni u oceni da možda nijedan filmski jezik nije toliko razgovorljiv s dušom kao jezik i rukopis Tarkovskog, autora čudesnih filmova "Andrej Rubljov" (1966), "Stalker" (1979), "Solaris" (1972), "Ogledalo" (1974), "Nostalgija" (1983) "Žrtva" (1986).

Sam po sebi i Tarkovski bio je inspiracija mnogim umetnicima.  Ingmar Bergman, poznati reditelj, komentarisao je Tarkovskog:

- Moje otkriće prvog filma od Tarkovskog bilo je poput čuda. Odjednom sam se našao kako stojim na vratima sobe od koje mi ključevi do tada nikada nisu dati. Bila je to soba u koju sam oduvek želeo da uđem i u kojoj se kretao slobodno i potpuno mirno. Osećao sam se susretnuto i podsticajno: neko je izražavao ono što sam oduvek želeo da kažem, ne znajući kako. Tarkovski je za mene najveći, onaj koji je izumeo novi jezik, veran prirodi filma, jer on život snima kao odraz, život kao san.

U dokumentarcu Donatele Baglivo "Andrej Tarkovski: Pesnik u bioskopu" (1983), Tarkovski je dugo pričao o razlici između samoće i usamljenosti. Njegove reči čine se sve važnijim danas, kada toliko ljudi odoleva kontaktima u strahu od zaraze, a svet se preko noći promenio.

Upitan šta bi te 1983. poručio mladima, Tarkovski je odgovorio:

- Ne znam… Mislim da bih želeo da kažem samo to da treba da nauče da budu sami i da pokušaju da što više vremena provode sa sobom. Mislim da je jedna od grešaka mladih danas to što se okupljaju oko događaja koji su bučni, ponekad gotovo agresivni. Ova želja da se bude sa drugima da se ne bismo osećali usamljenim je, po mom mišljenju, žalostan simptom. Svako, od detinjstva, treba da nauči kako da provodi vreme sa sobom. To ne znači da treba da bude usamljen, već da ne treba da mu bude dosadno kada je sam, zato što mi se čini da su ljudi kojima je dosadno u sopstvenom društvu u opasnosti, u smislu samopoštovanja.

Da li ste gledali filmove Tarkovskog? Javite nam u komentarima.

(Telegraf.rs)