Da li poezija pomaže pesniku ili čitaocu?

Poezija je duboko zadiranje u najintimnija pesnikova osećanja. Ta osećanja možda i ne razumemo u potpunosti, ali ih prisvojimo kao svoja. Potpuno slobodno, bez griže savesti iako uzimamo nešto dragoceno od drugog. Da li to pesnicima smeta? Da li imaju strah kako će biti protumačeni?

O stvaranju poezije, razgovarali smo sa mladom glumicom Oliverom Guconić. Iako joj je životni poziv da interpretira tuđe misli i osećanja, ovoga puta je hrabro interpretirala svoja.

• Koja je razlika kada govoriš svoje reči i kada govoriš tuđe?

- Neobično mi je da izgovaram svoju poeziju naglas, jer u tom momentu ona postaje stvarna, to nisu više samo moje misli napisane na papir. Postaje, nekako, tuđa, ali meni dobro poznata, kao da je ceo život znam. Neobično je, ali mislim da je najprirodnije izražavati se svojim rečima, koje najbolje razumeš, zato i tuđu poeziju kada govorim, govorim onu koju dobro shvatam i znam iz čega je nastala, onu koju osećam kao moju, kojoj sam možda dodala neko svoje tumačenje, ili onu koju želim da utiče na druge kao što je na mene. 

• Umeš li možda ti da objasniš šta je to što te natera da pišeš?

- Uglavnom preopterećenost uma — mislima, emocijama, često nekom pokretačkom energijom, željom da nešto menjam, nekim tajnama koje žele da se nađu, makar, između redova, a nekad i potrebom da sama sebi pomognem. Kada nastane velika gužva u glavi, ja počnem da pišem, "Papir trpi sve".

 

 

 

View this post on Instagram

A post shared by Olivera_Guconić (@oljaguc)

• Kako doživljavaš poeziju?

- Poezija je za mene savršena forma kojom se s malo reči može izraziti sve, u kojoj iste reči imaju više značenja i čitalac sam im može dati novo. Mislim da neke stvari treba da se osete, a ne da vam ih neko objasni sa gomilom rečenica i definicija, a poezija je najbolja u tome.

• Šta je poeziji i glumi zajedničko po tebi?

- Govorenje poezije nije gluma, ali jeste prenošenje nečijih osećanja i impresija na publiku, tako da ima sličnosti.

 

 

 

View this post on Instagram

A post shared by Olivera_Guconić (@oljaguc)

• Da li imaš nelagodu kada se neko susretne sa tvojom poezijom? Da li imaš strah da bi je pogrešno protumačili?

- Mogu samo da se plašim da neće biti tumačena uopšte, da neko neće naći ni jedan način da shvati pesmu. Većinu pesama sam pisala tako da pored osnovnog, ličnog imaju i malo opštije značenje, a neke imaju jednu liniju koju samo ja razumem, a drugu za čitaoce. Kao što sam rekla, lepota poezije je u tome što čitalac može da je obogati svojim tumačenjem, a kada je taj čitalac neko blizak, volim da mu odgonetnem taj lični deo, to su one tajne između redova i to je dobro podeliti sa nekim.

• Koji tvoj stih ti je najdraži?

- "Svanuli su biseri po nebu okrečenom u plavo, leteli su brže od vremena."

(Telegraf.rs)