Šta onima koji kritikuju "Černobilj" zaista smeta? Rupu od laži ispunili su fikcija i preterivanje

Ipak, postoji jedna druga priča koju otkrivaju prave žrtve černobiljske katastrofe, mali ljudi zbog čijih pojedenih života ovo i jeste katastrofa

Černobilj, serija, HBO
Printskrin: Youtube/HBO

Da li je "Černobilj" najbolja serija svih vremena, koja je opravdano nadmašila „Igru prestola“ i „Breaking bad“, ili je to „čista zapadna propaganda“? Nemali broj gledalaca odgovor je dao zavisno od kraja sveta na kome su gledali seriju.

Amerikanci, Britanci, Ukrajinci su prezadovoljni. Rusi i drugi bivši narodi SSSR-a ne baš...

Eks-Sovjeti priznaju da je materijalna kultura SSSR prikazana verno kao nikada ranije u jednom zapadnom filmu ili seriji. Dok tvituju kako su ih scenografija i kostimi vratili u 80-e, ipak nalaze sitne zamerke, poput te da Valerij Legasov nikada ne bi živeo u onako skromnom stanu, jer su socijalne razlike postojale i u komunizmu.

No, nije enterijer glavni propust u slikanju ovog sistema, već to što im se čini da tvorci serije, koji potiču sa zapada, ponekad ne razumeju liniju moći koja se protezala kroz SSSR, ističu ruski novinari. Nekada je i pogode u centar, kao kada u 1. epizodi jedan od gradskih čelnika Pripjata kaže da bi narod trebalo „zaštititi od toga da sam uništi plodove svog rada“, čime plodove rada stavlja ispred naroda. Ili kada, na kraju suđenja, član Centralnog komiteta opovrgne odluku sudije.

Ipak, kako tvituju i pišu čak i Rusi koji žive u SAD, u "Černobilju" se neretko pokušaj prikaza istorije graniči sa karikaturom istorije.

Oni ističu da Ščerbina ne bi morao da preti Legasovu da će ga upucati, ako mu ne objasni kako radi reaktor. Sovjetima nije moralo da se preti da bi izvršili naređenja.

Valery Legasov, Valerij Legasov

Valerij Legasov Foto: Profimedia/Youtube/HBO

- Možda sam proveo previše vremena u svojoj laboratoraiji ili sam glup. Da li zaista svet ovako funkcioniše? Proizvoljna odluka, bez dovoljno znanja, čija će cena biti ne znam koliko života i koju je doneo neki karijerista iz partije? – pita Legasov u seriji.

Da, odgovaraju Rusi 21. veka, naravno da tako funkcioniše, ali Legasov bi to morao da zna. Da ne zna, ne bi radio u laboratoriji, kao što ni Uljana Komijuk ne bi radila kao nuklearna fizičarka, a da se onako naivno suprotstavljala aparatčiku (niti bi on bio na pozciji odlučivanja da usred radnog vremena pije votku njoj na oči i ističe svoju moć).

HOLIVUDSKA HEROINA KOJA RAZOBLIČAVA SOVJETSKI SISTEM

Najveće debate upravo je izazvao fikcionalni lik beloruske naučnice. Ne zbog toga što ona u sebi baštini brojne naučnike, već zbog toga što je Komijuk holivudski lik – neustrašiva žena, koja pre svih drugih zna, koja traži istinu, vrlo brzo je nalazi i razume. Jednog trena je u zatovru, drugog drži predavnje Gorbačovu. Ali znanje do kog ona dolazi u seriji, u stvarnom svetu bilo je nedostupno. Sovjetska propaganda nije samo širila svoju poruku, već namerno prikrivala činjenice i ubijala pravo znanje.

Ulana Khomyuk, Emili Votson, serija Černobilj

Uljana Komijuk je fiktivni lik Printskrin: Youtube/HBO

Tu je i smeštanje krivice. Serija u nekoliko navrata za sve krivi trojicu inženjera, pre svega Djatlova. No, gledaocu, koji jedini ima sve informacije, davno je jasno da je kriv sistem, koji je gajio poslušnike, ignorisao sopstvena upozorenja, ugrađivao se i birao jeftina rešenja, lagao, lagao i lagao i tako pojeo sam sebe. Ne bi bolji inženjer ili čovek od Djatlova sprečio Černobilj, ne u takvom sistemu.

U bivšem SSSR-u ni brilijantni govor Legasova ne bi mogao da bude završna reč u sudnici. To nije prikaz sovjetskog suda, već scena iz američkih pravnih serija.

JE LI GORI ČERNOBILJ ILI HIROŠIMA?

Rusima smeta i preterivanje, kao kada se kaže da je požar nakon Černobilja odavao duplo više radijacije nego Hirošima svakog sata (tj. to što su uradili Sovjeti sami sebi, duplo je gore od onog što su Amerikanci uradili Japanu). Povodom ovog su se oglasili naučnici sa svih strana i rekli da je izlaganje radijaciji tokom dva događaja vrlo teško uporediti.

Černobilj, serija, HBO

Černobilj ili Hirošima? Printskrin: Youtube/HBO

Takođe, u 2. epizodi Komijuk saopštava da bi sledeća eksplozija zbrisala populaciju Kijeva i Minska, a da bi efekat radijacije učinio pola Evrope nenaseljivom. Naučnici, čak i u britanskoj štampi, javno govore da su ovakve procene proizvoljne i preterane.

Ne tvrde toliko Rusi da je „Černobilj“ zapadna propaganda, koliko da je to zapadna fikcija. Da je rupa iskopana od laži, laži čija je cena bio Černobilj, u ovoj seriji popunjena izmišljotinom, prevodom, fantazijama, preskakanjem važnih epizoda. A s obzirom na uticaj serije, vrlo bi lako moglo da se desi da u nestručnim krugovima HBO narativ ispliva nad svim ostalim.

Naravno, serija je fikcionalno delo i jedan deo umetničke slobode mora da postoji da bi ona uopšte bila uspešna.

ČERNOBILJCI GOVORE, BOLNA ISTINA JESTE PRIKAZANA

A ako i Rusima i drugim narodima bivšeg SSSR-a smeta što su u ovoj seriji umesto njih govorili stranci, u jednom drugom umetničkom delu čuju se samo njihovi glasovi. I to ne glasovi „velikih ljudi“ koji su imali nešto da izgube, već narativi običnog čoveka, Černobiljca, koji je u danu već sve izgubio, a koji je u seriji jedva dotaknut kroz Ljudmilu i babušku koja odbija da napusti svoj dom.

Babuska iz Cernobilja

Ljudi koji su izgubili sve Printskrin: Youtube/Movieclips Film Festivals & Indie Films

Knjigu „Černobiljska molitva“ Svetlane Aleksejevič grade upravo glasovi stvarnih likvidatora, povratnika, mladih roditelja, devojaka koje se plaše da zatrudne sa momcima iz Černobilja, momaka koji su posle Černobilja nagrađeni medaljom, mizernom naknadom i nemogućnošću da ikada više budu ljubavnici.... Roditelja čija su deca rođena nakazna, roditelja koji su sahranili svoju decu, domaćina koji su sahranili svoju kuću, svoj kolhoz, svoju zemlju... Njihovi glasovi se čuju baš takvi kakvi jesu. Kroz pesmu, crni humor, tugovanku, molitvu.

Oni nisu pozadina nuklearne katastrofe. Oni su razlog zašto to jeste katastrofa. Oni su i država koja se raspada i priroda koja je tog leta rodila kao nikad ranije. Prošlost i budućnost. Sa iskustvom propalog komunizma, izneverenom „slovenskom dušom“, sa ratom unutar voljene zemlje, i „podeljenim identitetom“ kakva je i sama spisateljica (otac Belorus, majka Ukrajinka, a ona je Nobelovu nagradu dobila za dela pisana na svom maternjem ruskom jeziku) – oni su prošlost i budućnost sa kojima čitaoci iz Srbije i bivše Jugoslavije mogu tako lako da se poistovete.

Černobilj, Ukrajina

Ovde su nekada bili stvarni ljudi Foto: Tanjug/AP

Priča Ljudmile Ignatenko, trudne žene vatrogasca, baš kao i u seriji, otvara ovu knjigu. U seriji njena povest je tek zagrebana, zato što ne mogu kamera i gluma da predstave ono što je ona doživela. Jer ovo je serija o katastrofi, a Ljudmila priča priču o ljubavi. I samo ona, samo oni, mogu da je ispričaju.

„Černobiljska molitva“ može se nabaviti u svim Delfi i Laguna knjižarama, kao i na sajtu.

VIDEO: Dan koji čovečanstvo treba da slavi kao drugi rođendan

(Dunja Savanović - d.savanovic@telegraf.rs)

Tagovi: černobilj, Černobiljska katastrofa, černobiljska molitva, Knjiga, Serija

Pogledajte sve vesti u poslednja 24 sata

Komentari (2)
Poređaj komentare:
  • 4
    4k4.Dex

    Ince da pohvaim novinara za tekst. Osim priceo najboljoj serihi sih vremena jako lepo napisan tekst (ako nije samo preveden). Mislio sam da u Telegrafu nema novinara sa interesovanjima za kulturu i istriju.

  • I
    Ivan

    Anglosaksonci ce iskoristiti svaku tacku da naprave razdor medju Slovenima, koji nikako da se zapitaju kako je moguce da ih je 300 miliona a da ne vladaju Evropom?Odgovor ce naci u pitanju kako je 35.000 Britanaca vladalo nad pola milijarde Indijaca?Podelili su ih verom, jezikom, pismom, kulturom, politikom i iskorenjivali su opoziciju koruptivnom ološu koje su podržavali u vlasti. Zvuči poznato?

Pogrešno mesto, pogrešna devojka. Oteta u noći: Slučaj koji jednog detektiva može odvesti u grob

Svi treba da se zapitamo nad rečima Dostojevskog: Teško onom ko uvredi dete, volite čoveka i grešnog

Pesnik Artur Rembo je preminuo u 19. veku, ali ljudi mu i dalje pišu, poveravaju mu se kao da je živ

Preminuo pisac i prevodilac Radomir Smiljanić

Ikona stripa Alan Mur odlazi u penziju: Autor nekoliko hitova rešio da menja profesiju

Rođen je na današnji dan pre 126 godina, njegove poruke o revoluciji zasenile su i ljubavne stihove

Da li ste znali koja je jedina slabost Asteriksa i Obeliksa?

Violončelistkinja Jela Cello preporučuje tri knjige čitaocima portala Telegraf

Kako se Dostojevski našao pred streljačkim vodom: Kratke anegdote iz života velikih pisaca

Jedno slovo naše azbuke ne postoji ni u jednom drugom pismu na svetu

"Ljubim li te… il’ me sanak vara? Ljubim li te… ili nema sveta": Najlepša je ljubav što se sanja

Pančevo je grad stripa: Potpisan francusko-srpski sporazum o saradnji u oblasti kulture i stripa

Tri pariske pesme Rastka Petrovića iz „Zenita“: Čupamo od zaborava bisere srpske kulturne baštine

Šta ostaje posle ljubavi? Momo Kapor je davno odgovorio na ovo pitanje

Možete li da pogodite o kom liku iz srpske književnosti pričamo?

"O kapetane, moj kapetane": Pesma iz filma "Društvo mrtvih pesnika" posvećena je predsedniku Amerike

Stravična vizija Meri Šeli jedne besane noći na Ženevskom jezeru: Kako su nastajali veliki romani

"Stidljivi šapat u blaženoj tami i reči iz kojih proleće miriše": Za kim čeznete ovog jutra?

Ovo je 10 najtežih knjiga za čitanje: Probajte da se ne preznojite od prve do poslednje strane

"Zagledaj se u ovaj dan, juče je tek san, a sutra tek slutnja": Savršena pesma za dobro jutro

"Nebo je mene dalo tebi": Najlepše ljubavno pismo i najženstvenije reči dolaze iz pera muškarca

"Sećanju ne potkresah krila, jer vreme nije nad svemu sila" Stihovi o ratnicima od kojih staje dah

Ljudi će se vratiti poeziji, da bi lečili lenjost duha: Srpska pesnikinja o Berlinu i stihovima

"Žeđi moja, pomamo moja beskrajna, moj pute neodlučni!": Veliki pesnik je prvi put rođen na ovaj dan

Dante Aligijeri i firentinska posoljena jaja: Kratke anegdote iz života velikih pisaca

Nisam znao da ljubav duboka - zaraza je, da je kuga, strela: Čola otpevao Jesenjinove bolne reči

Ciganska strast: Zabranjena ljubavna priča Lune i Dendija, u novom romanu Đure Mornara

"Najbolji ni u šta ne veruju, dok se najgori nadimaju od žestine": Jejts je ovom pesmom šokirao svet

Jedina stranica Miroslavljevog jevanđelja koja nedostaje biće vraćena na Dan oslobođenja Beograda

Ovako poznate rok pesme zvuče kad se prevedu na srpski

Samo su ograničeni ljudi zadovoljni sobom i svojom sudbinom: Ovako je Dučić delio mudre i budale

Ruska pesma: "Nisam dobio ništa od onoga što sam tražio, ali dobio sam sve što mi je ikada trebalo"

Zašto je Dostojevski spalio prvu verziju „Zločina i kazne“: Kako su nastajali veliki romani

Nesrećа je ne biti voljen, аli je još većа nesrećа – ne voleti: Saveti Kamija o ljubavi i slobodi

Neočekivan kraj "The Walking Dead" stripa: Čeka li ovo i seriju?

Ako vreme provedeno na društvenim mrežama usmerite na čitanje, godišnje ćete pročitati 200 knjiga

Reper i hiphoper Ila preporučuje tri knjige čitaocima portala Telegraf

"Voli svoje dete kakvo je da je - netalentovano, nesrećno i kad poraste": 10 saveta o podizanju dece

Uz "Zidanje Skadra" je nemoguće ne zaplakati: Ovo je jedna od najdirljivijih pesama svih vremena

Šta ono Laza Lazarević reče da će narod pozlatiti? Čupamo od zaborava bisere srpske kulturne baštine

"Onemi me, al’ zvaću te kroz krik, bez nogu još ću k tebi naći pute": Pesma o strasti koja nema cenu

Branko Radičević sahranjen je na sirotinjskom groblju u Beču. Lepota pesama vratila ga je u Srbiju

/
<% galerijaAlt  %>

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima