Marina Cvetajeva / Foto: Wikipedia/public domain

Marina Cvetajeva je bila pesnikinja čiji se književni rad smatra za jedan od najboljih u ruskoj literaturi 20. veka.

Pisala je u toku nereda i siromaštva Ruske revolucije. Kako bi spasila svoju ćerku Irinu od gladi, smestila ju je u sirotište 1919. godine, ali je ona ipak preminula. Cvetajeva je nakon toga napustila Rusiju i sa svojom porodicom živela u velikom siromaštvu u Parizu, Berlinu i Pragu, da bi vratila u Moskvu 1939. godine.

Njen suprug Sergej Efron i ćerka Ariadna su bili uhapšeni zbog optužbe o špijuniranju. Sergej je ubijen, a Marina je iste, 1941. godine, izvršila samoubistvo, smatrajući da svojoj porodici ne može da obezvedi osnovne uslove za život.

Kao pesnikinja, njena strast i hrabro eksperimentisanje rečima okarakterisale su je kao vrsnog hroničara svog vremena i dubina ljudskih osećanja.

Marina Cvetajeva 1913. godine / Foto: Wikipedia/public domain

"Ja ću te oteti", Marina Cvetajeva

Ja ću te oteti od svih zemalja,
od svih nebesa,
zato što mi je šuma - kolevka,
a grob - grm potkresan,
zato što po zemlji na jednoj nozi šećem
zato što o tebi pevam - kako niko neće.

Ja ću te oteti od svih vremena
i noći svih,
od svih zlatnih zastava,
od mećeva tih,
ključeve ću baciti, pse oterati sa trema
zato što sam u noći vernija od psa verna.

Ja ću te oteti od svih žena
što da uvijam?
Nećeš biti ničiji muž, ni ja žena ničija.
I u poslednjem trenu, uzeću te - ne pričaj!
Od onog s kojim Jakov u noći skita.

Al dok ti se ruke ne skrste na grudima
O prokletstva! - U tebi još tvoje krvi ima:
Dva tvoja krila u etru traže lek
tebi je svet - kolevka,
a grob - svet.

(Telegraf.rs)