Ovako je govorio Kobi: Brajant otkrio šta bi za njega bilo gore od smrti u knjizi "Mentalitet mambe"

"Mentalitet mambe: Kako ja igram", knjiga  koju je Kobi Brajant objavio 2018. godine, postala je bestseler na Amazonu nakon njegove smrti, toliko tražena da je ovaj servis nakratko ostao bez zaliha. Kobijeve reči odvazanjaju celim svetom. Mnogi nisu ni bili svesni koliko je mudrosti i poruka ohrabrenja ovaj čovek ostavio svetu, zaslepljeni čarolijom na parketu.

A takvih poruka ova knjiga je puna. Kobi, kome je nadimak bio Crna mamba, naslovio ju je po tvitu koji je jednom objavio, a koji je ubrzo našao mesto u svetu košarke i popularnoj kulturi. "Mentalitet mambe" postao je opis Kobijeve igre, ali i  jedinstvenog načina mišljenja, koji ga je odveo na košarkaški tron. 

Stoga ne čudi što je Kobi baš ovako odlučio da naslovi knjigu koja nije ni klasična autobiografija, niti korak-po korak uputstvo za uspeh. Ovo je skup misli i odluka koje zahvaljujući kojima je dečak  iz Filadelfije postao Kobi Brajant. A jedan od njih danas naročito boli:

Opsesija stvara mambu

Dok čitaoci jure kroz stranice, Kobijeva filozofija postaje zarazna. A on, kao i uvek, ne gubi vreme, te im odmah objašnjava koja je osobina odlučujuća "mamba mentalitet".

A to je opsesija.

- Ako ustanem u pet ujutru i vežbam do sedam, to znači da mogu da ponovo vežbam od 11 do 14, pa od 18 do 20. Ustajući ranije, davao sam sebi više vremena da vežbam preko dana. Preko leta, to je bilo mnogo dodatnih sati u teretani.

Kobi je napravio svoj raspored, takav da može da bude i sa svojom porodicom, i slepo ga se držao. Dispciplina mu nije bila strana. Naročito kada je u pitanju druga najvažnija stvar koja stvara "mambu".

Priprema.

Primeri pripreme mogu se naći širom ove, 200 strana duge, knjige.

- Nikada nisam mislio o svojim dnevnim treninzima. Nikada se nisam pitao da li da ih radim ili ne. Ako hoćeš da igraš, to moraš da radiš. Tako da se samo pojavi tamo i treniraj.

- Pročitao sam priručnik za sudije. Jedno od pravila koje mi je zapalo za oko jeste to da svaki sudija ima određeno mesto na kome bi trebalo da stoji. Izvlačio sam se sa zadržavanjima i svakakvim manjim prekršajima, jer sam odvojio vreme da naučim koja sve i kakva ograničenja postoje.

Ostani agresivan

Ako su po nečemu Kobi i njegov "menatlitet mambe" bili poznati, to je agresija.

Kobi je bio jedan od najagresivnijih igrača ikada. Nije mario ako je dotad promašio pet puta, ponovo je jurio na koš bez imalo srama. Zbog toga su mnogi ga navijači smatrali ovaploćenjem sebičnosti, naročito na početku njegove karijere.

- Možeš da manipulišeš snagom svog protivnika i iskoristiš je protiv njega - rekao je jednom.

No, njega je na ovo zapravo inspirisao prijatelj. Veliki prijatelj.

- Jedna stvar koju sam pokupio od Šakila (O'Nila) bilo je njegova telesnost, njegova brutalna snaga. Želeo sam da drugi igrači budu iscrpljeni nakon što me čuvaju 48 minuta. To bi mi dalo mentalnu prednost kada se sledeći put sretnemo na parketu.

Bol ne treba da ti kaže kada da staneš

A Kobi se na parketu često povređivao. Daleko do toga da je bio snažan poput LeBrona Džejmsa ili Šakila. U knjizi on često govori o svojim povredama.

- Tokom 20 sezona, imao sam mnogo ozbiljnih povreda. Prva stvar koju bih uvek pomislio u takvoj situaciji bilo je: "Šta moram da uradim da bih se 100 odsto vratio u igru?". To je bio moj mentalni sklop. Nikada nisam pustio da strah ili sumnja upravljaju mojom psihom.

- Da bih to učinio, uprkos povredi, morao sam da zadržim kontrolu i sam diktiram gde će lopta ići i kako ću igrati. Morao sam da, čak i na jednom gležnju, zadržim prednost i nikad ne dopustim da me odbrana prisili da uradim nešto što nisam hteo. To je ovde bio ključ, to je uvek bio ključ.

- Bol ne treba da ti kaže kada da staneš. Bol je samo glasić u tvojoj glavi koji pokušava da te zaustavi, jer zna da ako nastaviš dalje, promenićeš se. Ne dozvoli da te spreči da postaneš ono što možeš biti. Premor će ti reći kada da staneš. Dosegnemo svoje granice samo kada ne možemo ni korak dalje.

Hteo sam da budem najbolji

Ono što je Kobi i u knjizi, i u intervjuima stalno ponavljao jeste koliko su trud, posvećenost i disciplina bitni.

- Od početka sam želeo da budem najbolji. Imao sam stalnu žudnju, čežnju da se poboljšam i budem najbolji. Nikada mi nije trebalo nešto spolja da me motiviše.

Uprkos strahu, idi do kraja.

Znao je da mnoge ljude koči strah - strah od neuspeha, od sramote, od bola, od pada... Kako je priznao, i sam je nekada osećao nesigurnost, iako je naterao sebe da povedi strah.

- Poslednji put sam se plašio kada mi je bilo 6 godina na treningu karatea. Imao sam narandžasti pojas, a trener mi je rekao da se borim sa dečakom koji je imao crni pojas, bio je stariji od mene i mnogo veći. Bio sam prestravljen i on me je prebio. Ali tada sam shvatio da me nije prebio onoliko koliko sam mislio da hoće i da nije bilo potrebe da se plašim. To je bio tren kada sam shvatio da strah zaista ne postoji ako imaš pravi mentalni sklop.

- I ja sumnjam u sebe. I ja sam nesiguran. I ja imam strah od neuspeha. Ima noći kada se pojavim u sali i mislm: "Bole me leđa, bole me stopala. Boli me koleno. Treba mi samo da se oputim". Svi sumnjamo u sebe. Ne treba to da poričeš, ali ni da kapituliraš. Prgrli tu sumnju...

- Uprkos strahu, idi do kraja.

Knjiga "Mentalite mambe - Kako ja igram" još uvek nije prevedena na srpski jezik.

Da li vas je Kobi Brajant nekada inspirisao i kako? Javite nam svoje priče u komentarima.

(D.D.S.)